Smanjuje, ali realno – teško da bismo jeli živu ribu. Mislim, ja jedem suši, ali ne bih smela da jedem sveže ono što kupim u ribarnici.
Zato je bitno da se riba – u većini slučajeva – kratko termički obrađuje i da se koristi niža temperatura. Naravno, ne u svakom receptu, jer ko bi do kraja života jeo ribu iz folije ili papira za pečenje? 🙂 Mora da postoji balans između zdravog i dosadnog 😀

I na kraju, jedina esencijalna omega-3 je biljna ALA, a iz nje (manje ili više efikasno>) sami proizvodimo “životinjske” uslovno esencijalne EPA i DHA.
Drugim rečima, i biljni izvori omega-3 su važni, a takođe je važno da se ne zatrpavamo uljima koja daju visok procenat omega-6. Sasvim dovoljno da imamo balans između omega 3 i 6, a da ni gastronomija ne trpi previše 😉

Što se drugih nutrijenata tiče, najpre nastrada vitamin C. Vitaminima B grupe treba više, a najotporniji su vitamni topivi u mastima. Minerali su neuništivi, samo mogu da “pobegnu u vodu”. Kuvanje na pari za svakodnevni život je najbolja opcija, kao i rerna – uz, naravno, jela na kašiku.