Uopšte to ne piše. Piše da generalno šećer nije zdrav (za nekoga više, za nekoga manje). I da ljudi ne tripuju kako postoji neki tamo “zdravi voćni šećer” – jer to ne postoji.
Postoji šećer koji je u voću upakovan s vitaminima i vlaknima – ali taj šećer nije drugačiji po hemijskom sastavu od belog šećera. Nije misteriozni “voćni šećer” nego je obična saharoza.

Ne kapiram zašto moram da prepričavam tekst koji je jasno napisan?
Ne kapiram ni zašto neko komentariše ono što ne pročita pažljivo?

Slažem se. Nije samo hemijski sastav, već i cela kombinacija je bitna. Može se videti po ljudima koji se zdravo hrane i onih na klasičnoj ishrani. Priznaćete, uglavnom ne izgledaju isto!

Kako da ne, sigurno je isto jabuka ili klasika belog secera

Draga Slađana,
predavanja svetski priznatog i priznatog stručnjaka za dečiju gojaznost i metaboličke poremećaje dr Roberta Lustiga su dostupna. Traju satima. Objašnjeni su detaljno i grafički biohemijski procesi za glukozu i za fruktozu – a njihov metabolički put, prema ovom stručnjaku, nikako nije isti. Jednom predavanju sam i lično prisustvovala, a zatim više puta gledala snimak. Čitam i knjige od oko 800 strana na engleskom iz oblasti nutricionizma. Uče se na stranim fakultetima, tako da nemam želju da idem nivo ispod s domaćom literaturom za srednje škole.

Ipak, kao što sami znate – postoje stvari oko kojih se stručnjaci ne slažu. Toga sam savršeno svesna. Svojim predavanjima i stavovima neki sručnjak nas “kupi” a nekome jednostavno ne verujemo. Evo primera:

– Sigurna sam da je nekome dr Kolin Kepbel, autor “Kinske studije” stručnjak na koga će se pozivatii slepo mu verovati – dok je drugoj osobi on neko ko je “frizirao” svoja istraživanja. Kritike istraživanja su dostupne.
– Nekome je Uffe Ravnskov autoritet kada se priča o holesterolu – a neko drugi nastavlja da prati autore koji nas i dalje plaše žumancima.
– Neko se ne slaže s naučnicom Meri Enig, a meni je ona najveći autoritet kada pričamo o mastima i njenu knjigu smatram “biblijom” iz ove oblasti. Ona se zalaže za upotrebu zasićenih masti – dok neki drugi stručnjak i dalje plaši ljude zasićenim mastima.

Daleko bilo da sam svoje stavove kreirala čitanjem ženskih magazina na interentu. Tako da tu nema “ispravke” – jer ću ja, kada je tema fruktoze u pitanju, prvo verovati dr Lustigu (koji naravno nije usamljen u svojim stavovima). Svakako, nemam ništa protiv da neko veruje drugom stručnjaku, ako je sposoban da objasni zašto.

Stara definicija reči je: “Снисходљивост значи стање чељадета које је у поступцима према другима милостиво до те мере да би се свакоме склонило с пута, учинило милост и услугу, готово понизно према другоме.”
U Rečniku jezičkih nedoumica piše da ’snishodljiv znači u prvom redu “koji udostojava nekoga svojom pažnjom, pokroviteljski”. U novije vreme steklo je i značenje “uslužan, smeran, ponizan”

— S obzirom na kontekst u komentaru, rekla bih da ste upotrebili potpuno pogrešan izraz 🙂 Teško da bih sebe opisala kao osobu koja se svima sklanja s puta – ili komunicira ponizno.
Ne bih imala dobro mišljenje o sebi da sam slučajno postala takva 😉