Kako da izgradite zdraviji odnos s hranom?

Često se hranimo brzo, “s nogu”, u prolazu, dok pričamo s drugima… Ili jedemo dok skrolujemo po društvenim mrežama, ili ispred TV-a dok menjamo kanale…

Zapitajte se – šta radite dok jedete? Da li sedite ili stojite? Da li brzo progutate zalogaje, ili brojite dok žvaćete?

Ova pitanja su veoma važna, jer pored hrane – u sebe unosimo i energiju, i emocije.

Potrebno je vreme da osvestite trenutak u kome jedete, da naučite sebe da mislite o onome šta unosite u sebe, da postanete svesni svoga tela, položaja. Kao i emocije koju osećate dok uzimate hranu.

Cilj je da dođete do odgovora na česta pitanja poput:

1. Zašto se prejedam?
2. Kada posežem za hranom?
3. Zašto me mami prosti šećer, a ne zdravi protein?
4. Zašto nakon što uspešno smršam, jako brzo se vratim na početnu kilažu?
5. Zašto mi hrana pruža takvo zadovoljstvo koje ne mogu da osetim u drugim segmentima života?

Dok jedemo, često se osetimo dobro na trenutak, namirimo potrebe, ali kasnije dođe nezadovoljstvo. Ili možda teorijski znamo dosta o ishrani – šta je zdravo, a šta nije. Ali nekako na kraju ne primenjujemo to znanje. I to nas čini nezadovoljnim.

Zato je važno znati da je promena šablona koji ste naučil i po kojima živite, moguća. Samo je potrebno vreme, vera i podrška. Neko će to moći sam, ako primeni narednih 5 saveta.

Nekome će biti potrebna podrška u vidu psihoterapije. Psihoterapija je vaše vreme gde se osećate podržano, prihvaćeno. Gde bez osuđivanja, uz psihoterapeuta, postepeno skidate sve one svoje slojeve zaštite, tuge, bola, besa i dolazite do suštine. Do sebe.

Ukoliko trenutno niste finansijski u mogućnosti da odvojite za psihoterapiju, postoji platforma Siguran Prostor gde psihoterapeuti pružaju besplatnu pomoć, o čemu ću vam reći više na kraju teksta.

5 načina da osvestite trenutak i svoje telo dok jedete

1. Konzumiranje hrane kao ritual

Svaki obrok je posebno vreme kada odlučujete da unesete hranu. Odvojte vreme za obrok. Kada servirate hranu pogledajte je, primetite boje i teksturu. Dajte sebi vremena i ne žurite, vašem telu je potrebno vreme da osvesti da je vreme obroka.

Probajte da jedete za stolom, da ne koristite mobilni telefon, i jednostavno da budete prisutni dok jedete. Da pratite sebe, svoje telo, senzacije i emocije dok konzumirate hranu.

Hrana nas održava u životu, probajte da napravite vreme, mesto i način na koji ćete konzumirati hranu, a koji će vama prijati i pružati zadovoljstvo.

2. Emocije i konzumiranje hrane

Nakon što ste pripremili hranu, odvojili vreme za obrok, i dok ste prisutni u tom momentu, zapitajte se: ‘’Kako se osećam sada dok ovo jedem’’?

Osnovne emocije su tuga, ljutnja, strah i radost. Probajte bez osuđivanja, da primetite kako ste dok žvaćete, dok viljuškom ili kašikom jurite naredni zalogaj, dok gutate… Šta se zbiva? Koje emocije se javljaju?

Samo pratite i dajte prostor vašim emocijama da budu tu. To su vaše emocije i dobrodošle su. Prvi korak koji možete da napravite ka sebi jeste da osvestite emocije koje osećate u sadašnjem trenutku.

3. Senzacije u telu

Da li sedite ili stojite dok jedete? Cupkate ili mirno žvaćete? Da li uopšte osećate telo dok jedete? Tokom sledećeg obroka primetite šta se dešava u vašem telu dok konzumirate hranu.

Telo je važan deo nas, a često ga zanemarujemo. Puno mislimo, a malo osećamo. Zato, hajde da probamo da osetimo senzacije u svom telu. Dajte sebi vremena, bez osuđivanja, da vidite šta se zbiva u vašem telu dok jedete.

Važno je znati da ovde nema pogrešnog, ne ocenjuje se, niko ništa ne proverava. Vi ovo radite zbog sebe, za sebe, da biste kreirali zdraviji odnos sa sobom, s hranom i s drugima.

4. Prostor između obroka kao prostor za istraživanje

Nakon obroka primetite da li ste siti, ili niste. Obratite pažnju na to da li se pitate ‘’Ko će da čeka još par sati da opet jede?’’ – ili se krivite i mislite: ‘’Bože, zašto sam pojeo/la toliko hrane?’

Svašta pomislimo, osetimo – ali jedno je sigurno: ponovo dođe vreme za naredni obrok. Probajte da iskoristite vreme između obroka kako biste istraživali odnos koji imate sa hranom.

Konzumiranje hrane je ispunjeno emocijama, senzacijama, sećanjima, uspomenama, ukusima… Ali kada je hrane nema – odnosno dok se nalazite u periodu između obroka – šta radite?

Da li planirate naredni obrok, da li uopšte ne razmišljate o hrani? Da li nemate plan i onda uzmete šta vam padne pod ruku kad pregladnite? Šta god da primetite da se dešava, probajte da ne osuđujete. Iskoristite ovaj trenutak da primetite da je sada tako i da to može da se promeni.

5. Dnevnik ‘Emocije, hrana i ja’

Vodimo dnevnik o životu, ljubavi, zahvalnosti – a retko o hrani.

Ukoliko ste imali prilike da upoznate ljude koji imaju dijabetes, videli biste da oni vode dnevnik kada i šta su jeli. Moj otac ima dijabetes i on redovno provera nivo šećera u krvi, zapisuje šta je konzumirao i u koliko sati. Dok sam pratila kako to radi, primetila sam da i drugi ljudi koji imaju diabetes isto vode računa o svome zdravlju, zapisuju šta jedu i u koliko sati.

To me inspirisalo da osmislim dnevnik koji svako može da napravi za sebe. U pitanju je dnevnik koji se zove ‘’Emocije, hrana i ja’’. Vrlo je jednostavno: kupite lep notes i krenete da beležite šta i kada jedete, kako se osećate dok konzumirate hranu i kakve senzacije osećate u telu. Da li je prijatno, da li vam je muka od hrane, da li se steže želudac dok ne uzmete prvi zalogaj?

Šta god da se pojavi, a da ste primetili – zapišite.

Postepeno osvešćivanjem zbivanja u našem telu i emocija, postajemo svesniji svoga tela i kreiramo zdraviji i dublji odnos sa sobom.

Kako budete vodili dnevnik primetićete da ćete bolje znati šta vam prija, a šta ne, šta vam daje snagu, a šta iscrpljuje. Najčešće – počećete da postajete svesni kada vam je zaista dovoljno hrane i kada ste siti, jer često ni ne primetimo da smo siti. I nakon što se naše telo zasitili, mi nastavljamo da jedemo. Ovaj dnevnik vam može pomoći da kreirate zdraviji odnos sa sobom, svojim telom, hranom i drugima.

Usvojite savete i budite istrajni u procesu njihovog sprovođenja:

1. Biće potrebno vreme da osvestite i primenite ove savete. Činjenica je da često pročitamo mnogo korisnih informacija, ali retko ih i implemetniramo u život.
2. Proces traje, ali je krajnji cilj prihvatiti sebe sa svim onim nesavršenostima, sagledati sebe i kao nekoga ko ponekad pravi pogrešne izbore – ali pravi i dobre izbore. Da integrišete i prihvatite oba dela. Jer mi smo i crno i belo, mi smo i milion šarenih boja između.

Psihoterapija je odličan način da sebe podržite, da krenete da istražujete vama važne teme. Psihoterapija vam pomaže da sagledate sebe iz više perspektiva, da budete sebi podrška i izgradite kapacitet da se nosite sa izazovnim situacijima u životu.

Ukoliko niste finansijski u mogućnosti da trenutno odvojite za psihoterapiju – podršku ovog tipa pronaćićete na platformi Siguran Prostor . Ovo je mesto gde psihoterapeuti pružaju besplatnu pomoć.

Na samoj platformi možete pronaći niz terapeuta. Kliknite na ime terapeuta i zakažite besplatnu seansu.

Podrška i pomoć postoje. Sada su vam dostupni na:

• • • • Siguran Prostor platforma: siguranprostor.com
      • Instagram profil platforme Siguran Prostor: instagram.com/siguran.prostor

AUTOR: Milica Krstić.