Sam svoj nutricionista

Umerena ishrana: kada ne smemo da koristimo reč „umereno“?

Dovoljno je da sve bude “umereno”. Samo se ponašajte i jedite “umereno” i sve će biti u redu. Ne – ne morate ništa novo da naučite. Ne – ne morate da se posvetite nekoj temi. Samo budite “umereni”. Stvarno?!

Prvo što fali reči “umereno” je što nije izrečeno ništa korisno. Ništa što stvarno pomaže, usmerava i izražava stav. Jer ne postoji baš ništa na ovom svetu što može da bude neumereno, pa čak ni ono najneophodnije za život, voda i kiseonik. Ni aktivnosti u kojima nevrovatno uživamo poput seksa, plivanja, šetnje ne mogu da budu neumerene.

umereno 3

Današnja neumerena kultura

Problem “umerenog” je taj što mnogi nemaju pojma šta to znači, posebno nemaju pojma u onim oblastima koje su im najproblematičnije (paziti da nisam rekla svi, nego mnogi). Kada pričamo o “umerenom” hranjenju, onaj koji već duže vreme nema problem sa ishranom zna šta to znači. Ostali stoj!

Naša današnja kultura življenja je neumerena i orjentisana na više, na količinu, na množinu. Kako da više zaradimo? Kako da se uselimo u veći stan? Da li želite 2 po ceni jednog? Da li želite popust za veće pakovanje? Još, još, i još!

U vreme kupoholičarki, velike potrošnje i podivljale potrošačke (ne)svesti – koliko nas se snalazi sa premudrim savetom da – “jede umereno”? Veovatno to shvati kao “smazaću samo pola kutije porodičnog sladoleda umesto celog” ili “od danas paštetu mažem na hleb u tanjem sloju”.

umereno 4

Da me ne shvatite pogrešno, “umereno” je lepa reč i ima lepo značenje. Koristim reč “umereno”. Ali mi se ne sviđa što se ovakvom upotrebom – izlizala. Postala je izgovor za nemenjanje navika, poštapalica u svakoj situaciji kada ne želimo da učimo ili se pozabavimo nečim, izgovor za nezainteresovanost i kotrljanje po starim ustaljenim ritmovima.

U tim situacijama su “mrzi me”, “neću” i “ne zanima me” – pošteni i legitimni. Nije pošteno “ma ja sam samo umeren, pa će se to samo rešiti”. Ako nastavimo s “umerenim” trendom:

  • Šta će nam domaćinstvo sa nutricionizmom u osnovnoj školi? Samo recite deci da se hrane umereno.
  • Ne morate da znate razliku između masti i ulja – samo koristite umereno šta god od njih dohvatite. I naravno, budite još umereniji kad nastanu neki problemi. Sigurno da je to rešenje!

A šta je “umereno”? Umereno za vas, ili za mene? Umereno za zdravog čoveka, ili za onoga koji ima neki problem? Za disciplinovane, ili za one koji to nisu? Ako ne umete da ga definišete i merite, da li “umereno” ima nekog stvarnog smisla?

Odokativno frljanje rečima ili definisanje?

Ova reč je izmišljena da nam kaže da se ne prejedamo i da ne punimo baš svako crevo pri svakom obroku. Ali… OBRATITE PAŽNJU:

Izmišljena je za pravu hranu!

Samo za nju sme da koristi – uz sve svoje gore pomenute manjkavosti i nepreciznosti. Ona bi trebalo da služi za opisivanje količina prave hrane koju unosimo u sebe – ili za definisanje odnosa makronutrijenata u konkretnom stilu ishrane koji primenjujemo.

Recimo, ja često kažem da sam “umereni LCHFovac” što znači da obaram količinu ugljenih hidrata u ishrani ali sam manje stroga u tom režimu od drugih koji imaju razloga ili želje da budu na “oštrijem” režimu. 

umereno 2

Ipak, umereno se danas koristi da se kaže:

  • Jedite “umereno” margarin, neće ništa da vam fali jer je “umereno”
  • Jedite umereno aditive, postoji dozvoljena granica za svaki od njih – pa opušteno. Možete to, samo da je “umereno”
  • OK su industrijske grickalice i keksići, ako ih jedete “umereno”
  • Sokove i energetska pića treba piti “umereno”

Postaje jasno i očigledno da se “umereno” danas koristi da se spusti standard. Kada govorimo i pišemo o hrani – trebalo bi da govorimo o standardu. A standard mora da bude visok:

  1. Jedi samo pravu hranu
  2. Jedi domaće spremljenu hranu
  3. Nemoj nikada da jedeš industrijske prerađevine

Ovo bi trebalo da bude standard. Onaj od koga ćemo svi odstupati manje ili više jer odstupanja jesu normalan deo svakodnevnog modernog života. Stvar je u tome da ako je standard koji komuniciramo visok – lakše znamo kada ga spuštamo. Nismo bili “umereni” kada povremeno gricnemo džank, nego smo pogrešili.

U slučaju da nije dovoljno jasno – imate primer u mom gostovanju u Jutarnjem programu RTS-a. Profesorka smatra da je zdrava hrana ono što neće da nas otruje. Ja imam vidno drugačiji stav o tome šta je zdrava hrana.

Ako dopustimo da nam zdravstveni profesionalci danas “umereno” postavljaju za standard, onda ….. Hey! Houston, we have a problem! Ne bi trebalo tako da razgovaramo! Oni bi prvi morali da znaju šta je najviši standard i da ga tako komuniciraju (što bi i nama ostalima bilo preporučljivo).

umereno 1

Granica između opsesije i stava

Mislim da je jasna razlika u poruci “jedi margarin, ali samo umereno” i u drugoj “ne jedi ga nikada”. Standard bi trebalo da bude “nikada”. Treba da se komunicira ovakva poruka koja standard postavlja i štiti. A ne ona koja ga urušava i snižava.

Ipak, normalan “umereni” svet će pitati – šta ako se ipak dogodi odstupanje od standarda? Šta ako se povremeno spustimo ispod njega ili to radimo svakodnevno?

Nije stvar u tome da se standard sprovodi 24/7/365. Niste platili sertifikat za 100% ispravnog čoveka koji će na ostatak pučanstva gledati sa nebeskih visina i obožavati svoju nepogrešivost 🙂 Sigurno da ne treba se ide u očaj zbog greške (pa i grešaka). Ne treba da vas grize savest, ne treba nikome da se izvinjavate, neće Sunce prestati da obasjava planetu Zemlju… Razmišljanje “nikad ispod standarda, ni po koju cenu” bi bilo teranje u ludilo – a ne zdrava ishrana.

Samo treba da znamo šta je “idealno”, da možemo tome da se približavamo u onoj meri u kojom je to svakome od nas pojedinačno moguće i poželjno. Koliko ko može i koliko kome prija.

  • Nikome ne treba ovako korišćena reč “umereno” da bi se pravdao zato što ne radi sve po “standardu”.
  • Ali ni “standard” treba srozavati zato što većina ne živi po njemu.

On, u komunikaciji, mora da ostane na svom visokom mestu – bez obzira na to kakva je naša današnja “prehrambena praksa” i koliko nam je trenutno bitan u životu.

4 Komentara

  • Potpuno se slazem sa vama. Umereno je jedino sto meni nikada nije odgovaralo. Na zalost, ja sam od onih “nesretnika” insulin rezistentnih, granicno hipotireoticnih, hipotenzivnih, sa viskom estrogena, kojima metabolizam radi u parking brzini i koji se goje i od samog pogleda na hranu. Umerena ishrana mi je donela samo visak kg i masnu jetru. Iako pomalo skeptik (priznajem) bacila sam se na skoro pa lchf ishranu (uz stvarno mnogo masti a minimalno UH) i za mesec i po dana doterala sve analize u normalu. Holesterol je spao, cak su se i trigliceridi prepolovili. Za neverovati! Jedino je kilaza ostala nepromenjena (sto je u mom slucaju bilo za ocekivati).

  • Svaka cast! Demistifikovati savet “umerenosti” – svako ce ga shvatiti na svoj nacin i postace iskljucivo stvar licne procene! Da se zna sta je sta u ishrani, pa se priblizimo onome sto nam najvise prija u stomaku 🙂 !

  • Dobar vam je tekst. Jedna ste od retkih osoba sa kojom se po pitanju hrane i nastupa u svojim stavovima slazem.Jako cenim kada neko iznese svoj stav postujuci da nista nije apsolutno, totalno i da se mora postovati svuda. Mislim da ste taj stav u ovom tekstu, ali i ostalim jako dobro opisali.
    Sto se tice umerenosti, ja sam, a verujem, i vecina, pravi primer kako pojam umerenosti deluje kao neki oblacic koji se koristi da bi mi definisao resenje za moje probleme, a zapravo, tako malo mi kaze…niti me dovodi nekom zdravijem ponasanju u ishrani.
    Ono sto mogu da primetim, jeste da ljudi koji shvate da umerenost nije resenje, idu u kontra umeren, strogi po svaku cenu, pravi pravcati rezim, gde se svaka pogresna misao, a kamoli izlet u nesto ‘pogresno’ ( sta god to bilo po definiciji rezima), dovodi u ocaj i osecanje jos jednog neuspeha….

Leave a Reply