Namirnice pod lupom

Tuna i sardina u konzervi

Čovek je od pamtiveka tražio način da obezbedi sebi dovoljno hrane i sačuva je što duže, uz što manje gubitke kvaliteta. U tim nastojanjima, moderna civilizacija je doživela da bezbedna (neukvarena) ne znači uvek i zdrava hrana. Zavisi da li kupite mesni narezak ili su vam na šoping listi tuna i sardina u konzervi.

Neki “drevni” načini čuvanja hrane su bili kiseljenje, usoljavanje i zamrzavanje gde su to klimatski uslovi dopuštali. Onda smo otkrili sterilizaciju kuvanjem, a nakon toga dobili frižidere i zamrzivače. To je još uvek bilo dobro. Dok se nisu pojavili aditivi koje ne možemo ni da prebrojimo, veštačka hrana koja sama po sebi duže traje (npr. margarini) i njima “obogaćeni” zamrznuti ili konzervisani gotovi obroci.

meso tune

Limenka: da, ne, možda?

Ja sa smrznutom hranom nemam problem. Ne samo što zamrzavanjem pravim domaći Fast-Food koji mi štedi vreme i živce, već se radi i o tome da sveže ubrana/upecana hrana biva odmah duboko zamrznuta bez dodavanja hemikalija. Ono što gubimo zamrzavanjem je osetljiv vitamin C ali se on lako nadoknadi iz svežeg voća i povrća.  Zato, prvenstveno zimi, kupujem smrznuto povrće, i voće, i ribe.

Sledeća stavka na “dugotrajnom meniju” je konzervisana hrana. Neka hrana se konzerviše uz konzervanse, a neke konzerve već sadrže prerađevine ili gotova jela koje smatram dobrim samo u slučaju brodoloma i dospevanja na 100% pusto ostrvo.

Druga hrana se konzerviše samo kuvanjem na pari ili u vodi bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Sardine konzervisane kuvanjem, spakovane u vodu ili maslinovo ulje su izbor koji pravim. U ostalom, uz pomoć staklenih tegli, kada bih imala sveže pecanu ribu – ovo bih verovatno mogla da spremim. Ali ako mi neko pomogne jer do sada nikada nisam pravila “zimnicu” 🙂

Izbegavam konzervisanu ribu u rafinisanom ulju od suncokreta i soje, a ako baš moram da je jedem iz nekih razloga (gosti, putovanje) cedim je na nekoliko salveta uz jak pritisak da se otarasim biljnog ulja. 

domaca konzervisana tuna

Tuna i živa: koliko tune smemo da jedemo?

Svakako da sveža hrana ima prednost, ali su mi ovakve, normalno upotrebljene pogodnosti modernog društva, skroz OK. Posebno kada se radi o namirnicama koje ne mogu da nađem na svakom ćošku. Tunu u svežem stanju ne vidim u ribarnicama često, a idem na bolje snabdevene pijace u Beogradu – Kalenić ili Bajloni pijacu. Jasno je da onima koji žive van Beograda ova vrsta šopinga može da predstavlja nemoguću misiju. Sardine mogu da pronađem jedino zamrznute. Tada tune i sardine konzervisane kuvanjem, a bez biljnog ulja, postaju pogodne za brze obroke uz neku salatu.

Naravno uvek neko “ali” sreću kvari. Svi znamo za onu priču “živa i tuna” i svi smo čuli kako sa njom treba biti pažljiv i da sme jedna konzerva nedeljno. Ali da li je baš tako? I ova medalja ima dve strane. Predstaviću vam i drugu.

Smernice vezane za unos žive iz 2004. se nisu odnosile na generalnu populaciju. Smernice su se odnosile samo na osetljivu populaciju kao što su trudnice, dojilje i mala deca. Neslaganja na ovu temu idu od paničnih upozorenja na par zalogaja krupnih riba, do onih koji smatraju da samo osetljive grupe treba  da vode računa. U jednoj od nutricionističkih udžbenika koje sam čitala stoji da trudnice, dojilje i deca smeju do 350g morske hrane nedeljno (ukupno) dok se ograničenje ne odnosi na ostatak populacije.

Neki pokušavaju da dileme na ovu temu reše kalkulatorima koji nam omogućavaju da sami odredimo koliko ribe i morskih plodova smemo da jedemo. Važno je da znamo da velika riba, tj. riba koja jede drugu ribu, ima više žive u sebi – a najmanje je imaju male sardinice.

Upotrebite kalkulatore za računanje: KALKULATOR 1 i KALKULATOR 2 ali budite svesni da ovo nisu jedini kalkulatori koji postoje. Sada kada imate obe priče, stav oko žive ćete – zauzeti sami.

velika tuna

Još neki odgovori iz prve ruke…

Sve me je malo više zainteresovalo kada sam u februaru bila pozvana da budem voditelj događaja na kome će “Rio Mare Srbija” predstaviti nove proizvode, obroke bez aditiva i konzervanasa od tune i povrća. Događaj je bio odavno, 25. marta, ali sam tek sada stigla da napišem tekst. Radilo se o promociji novih “Insalatissime” obroka a moje utiske ste mogli da pročitate OVDE.

Naime, jedina zamerka koju sam imala na Insalatissime (a na moje ogromno iznenađenje i na Pate) bila je što sadrže kukuruzno ulje. Postavila sam pitanje predstavnici kompanije:

  • “Svi njihovi proizvodi su iz više cenovne klase, pa mi nije jasno zašto Insalatissime i Pate imaju kukuruzno ulje? Tuna i tuna sa čilijem su u maslinovom ulju, pa je bilo očekivano da ono bude u svim proizvodima.”

Odgovor je bio da testiranja sa maslinovim nisu imala dobre rezultate jer se ljudima nije dopadao ukus. Toliko o ukusu većine… Ako ikada budete ispitanik pri testiranju nekog prehrambenog proizvoda – pazite šta pričate 🙂

tuna tataki

Postojanje razlike u ceni ove i drugih konzervisanih tuna sam prodiskutovala sa internacionalnim direktorom za marketing i korporativnu odgovornost, koji je zbog promocije doputovao u Srbiju. Dobila sam odgovor da se koriste samo tune srednje veličnine najviše Skipjack (Katsuwonus pelamis) i Yellowfin (Thunnus albacares). Da se upecana tuna se momentalno zamrzava da bi zadržala svoja svojstva i kvalitet, a u fabrici se ona odmrzava i čisti ručno dva puta.

Verujem da nekome iz onih osetljivih grupa kojima se preporučuje da ograniče živu u ishrani, informacija o veličini tuna i mogućnosti da ova firma prati svaku tunu od ulova do konzerve može da bude značajana.

terijaki tuna

Što se samog događaja tiče, u ulozi voditelja sam se snašla – bilo je to zanimljivo iskustvo. A i drago mi je da sam mogla da ponovo postavljam pitanja direktno na izvoru informacija.

P.S. nekoliko meni dragih blogerki je svojim kulinarskim umećem podržalo događaj i njihove recepte sa tunom možete pogledati ovde (samo prvi je LowCarb ako se servira bez hleba)

10 Komentara

  • Već vas dugo čitam i zaista imate sjajne tekstove, međutim uopće ne vidim što se ovim člankom htjelo reći. Nikakva poanta na vidiku, nema standardno dobro argumentiranih dijelova, ništa. Možda je stvar u sponzorstvu od strane Rio Mare – nadam se da nije, jer ako prodate dušu i pero gubite vrlo brzo na vjerodostojnosti. Nemojte da do toga dođe.

    • Malo mi je besmisleno da prepričavam ovde ukratko tekst koji sam već napisala, ali dobro… 🙂
      Recimo da se sva konzervisana hrana ne konzervira isto – neka uz konzervanse, a neka kuvanjem? Ili da panika oko žive možda i nije opravdana pa se o tome traba informisati više? Ili zašto ne treba kupovati sardine u biljnim uljima? Malo li je?!

      Hajdemo sada na malo edukacije oko sponzorisanih tekstova:

      1) sponzorisani tekstovi bi trebalo da budu označeni na kraju teksta – neko to ne radi, ja radim – a plus im dodam i tag #partnerski_tekst (očito ga nema)
      2) kad neko plati tekst očekuje makar da bude linkovan (vidite li neki link ka RioMare?)
      3) kad neko plati tekst ne možeš da ga pišeš kad ti padne na pamet, nego imaš neki smislen rok (promocija bila u martu)
      4) kad imam ovako neproblematičan tekst jer su RioMare tune odlične – nemam pojma što bih krila da je sponzorisan kad bi to bio (nije tekst o šećeru u prahu)
      5) i gde ste videli da se u sponzorisanom tekstu linkuju FB statusi o drugim firmama koje su direktna konkurencija, kao što sam ja linkovala status o “Mardešić” sardinama? 🙂

      Nadam se da će vam navedeni elementi u buduće pomoći da razlikujete plaćene od neplaćenih tekstova. Čak i na onim mestima koja, za razliku od mene, odlučuju da im ovo pod 1 nije poželjno.

  • “Tada tune i sardine konzervisane kuvanjem, a bez biljnog ulja, postaju pogodne za brze obroke uz neku salatu.”

    Je l’ ovde misliš na konzerve iz prodavnice ili ih sama konzerviraš? Ako kupuješ ili svejedno znaš gde ih ima i koje su, šta bi preporučila? Ja sam našla jedino Premijinu tunjevinu u salamuri. Maslinovo ulje ne volim, pa uzmem ponekad konzerve sa istim, ali bi bilo super da nađem i sardine bez ulja.

    Pozdrav

    • Ima u tekstu link ka “Mardešić” sardini u vodi, ima je u Merkator/Rodi i Metrou, moguće i u DIS-u.

      Tune u salamuri kupujem različite, gledam samo da nemaju konzervanse. Izbegavam sitne komadiće.

      Kupovala sam i Premijinu u maslinovom ulju. RioMare mi je najbolja ali nije jedina koju koristim.

      Ipak, najčešće jedem svežu ribu, pa one Mardešić sardine, a tunu povremeno.

  • a Rio Mare skusa? kupila sam je i gledam je na polici, prosto ne znam sta da uradim s njom… kapiram da su skuse dobro, ali em ih nikad ranije nisam jela, em ni nema da se kupe u mojoj okolini. ovu konzervu sam donela iz BG.

      • u maslinovom ulju, kupila u Veru. na sajtu proizvodjaca ima par recepata, ali to mi deluje potpuno neinspirativno. inace u istoj radnji ima da se kupe i samo malo jeftinije konzervisane skuse, obicne i dimljene, odlicne, nepoznata mi je firma, crna konzerva i neki bradati cika s kapom. postoje dete pojelo veci deo dimljene skuse, bez ‘leba, uz male paradajze, muz i ja smo napravili sos s ostatkom i konzervom nedimljene skuse-pelat, beli luk, kapri i lovor u prahu. ovo mi je inace standardna varijanta za tuna sos, ali je skusa joz bolja.

  • Ja, kada jedem tunu iz konzerve, operem je vodom, i od ulja i od viška soli. Pošto nema baš novca da kupujem riomare. To izgleda tako što do pola otvorim konzervu, a onda je nalivam vodom iz česme u nekoliko navrata i cedim. Možda nekome ovo bude dobra ideja.

Leave a Reply