Varjača i šporet

Rustična torta s dunjom, bananom i lešnicima – ukrašena domaćim čipsom od kruške

Dok smo se okrenuli levo-desno i rekli keks, rođendani za decu su počeli da liče na svadbe. Dobro ne baš, jer nema trubača – ali su počeli da koštaju kao letovanje za celu porodicu.

Ono što mi je najviše bolo oči bile su “moderne” torte na koje se stavljaju kojekakve đinđuve, lampioni, autići, barbike, vatrometi, munje, gromovi, čipke i pola zoološkog vrta. A unutra tona šećera i margarina. Moje lično mišljenje je da mi je žao dece koja gledaju u kič, ali mi je više žao što jedu krš 🙁

Čast izuzecima, dogodi se da ispod “svetleće ikebane” bude torti s maslacem, orasima, bademima, voćem i pravom čokoladom koja u sebi ima kakao maslac a ne palminu mast, ali je to ređe. Uglavnom je ispod plastike – plastika. Takođe, ima onih koji znaju da naprave tu “ikebanu” da čak i ja (koja sada zvocam na ovu temu) ostanem bez teksta zbog WoW! vizuelnog doživljaja.  Ali na kraju kada se sve sabere i oduzme, moj opšti utisak je sveden na jednu reč: preterivanje.

A onda sve te (ne)ukuse uporedim sa starinskim kolačima, rustične forme, neulickanim, punih kvalitetnih namirnica i svakako zaključim da im nedostaje samo malo dekoracije. A zapravo i dekoracije mogu biti jestive i prirodne.

Tako u glavi počinje da mi se vrti malo otkačena ideja kako čak i torta može da bude prenapumpana, beznačajna starleta iz reality programa – ili ona može da emituje šarm nezaboravne “devojke iz komšiluka”.

Tada na radiju počinje Arsen Dedić i njegova “signature” pesma “Ono sve što znaš o meni” i to u startu skapiram kao znak da treba da pustim šlagere iz perioda kad su se mama i tata muvali, pa ispečem koru za jednu takvu tortu: kvalitetnu i punog karaktera, koji otkrivate tek kada je bolje upoznate 🙂

Veži kecelju!

Dve važne napomene na početku!

  • Kora je jako lepa i ne lepi se za pleh. Ovo znači da ne morate da pravite celu tortu. Možete nekad da ispečete samo koru kao da pravite kolač, premažete dok je u tepsiji za pečenje nekim od dmBio slatkih namaza, a uklapaju se oni kiselkastih ukusa – zatim ohladite, prelijete čokoladom i/ili seckanim lešnicima, pa poslužite sečeno na kockice.
  • Ja sam za pečenje koristila kalup za torte od 20 cm. Ako nemate takav kalup i adekvatan četvrtasti može da posluži. Sve na kraju bude dovoljno čvrsto da se lako filuje. Zato i obična tepsija ili dublja šerpa (obložene papirom za pečenje) mogu da posluže.
  • dmBio kokosovo mleko je najgušće i najintenzivnije koje sam probala, kad pričam o kupovnim koja mogu da se nađu kod nas. Ima svu zdravu masnoću koju ima kokos – pa zato u kori nije dodat maslac ni kokosovo ulje. Imajte ovo u vidu ako radite s nekom zamenom.

Kora:

Uključite rernu na 180 stepeni. Izmešajte u činijici brašno, so, prašak za pecivo i ekspandiranu kinou, pa ostavite sa strane. U manjoj činiji za mućenje umutite mikserom žumanca, vanilu i bananu – pa kad se napravi ujednačena gusta pasta, dodajte i kokosovo mleko. U drugoj, većoj činiji za mućenje dobro ulupajte belanca, šećer – uz postepeno dodavanje šečera. Sipajte u belanca masu od žumanca i banane, pa kad i to sjedinite – dodajte i miks s brašnom. Izručite u kalup i pecite oko 35-40 minuta. Dok je vruće, sredina torte ume da bude meka i nemojte da vas ovo prevari da nije pečeno. Korstite čačkalicu za proveru i vodite se jačinom vaše rerne. Boja korice postaje intenzivno zlatna kada je gotovo. Sačekajte da se ohladi i presecite dužim nožem na pola.

Krem:

Izmešajte u činiji jaja i  šećer dok ne dobiju svetlu boju, pa dodajte pire od voća. Kuvajte na niskoj temperaturi uz neprestano mešanje, dok se masa ne stegne i kratko proključa. Ja za voo volim da koristim mikser u pali/gasi varijanti. Znači šerpica je na ringli a temperetura je srednja i na početku ima penastih mehurića na vrhu, koji nestaju kako sos postaje gušći. Kad je kuvan, ostaviti da se dobro ohladi. Ja sam fil kuvala dok se kora pekla, pa su se istovremeno hladili i kora i fil. Kad je fil ohlađen, umutite maslac, dodajte mu ohlađen fil i na kraju mlevene lešnike.  Prekrijte činiju s filom prvidnom folijom dok se hladi.

Toping:

  • 30 g dmBio kokosovog šećera
  • 60 g smeđeg šećera
  • 50 g maslaca na sobnoj temperaturi
  • 50 g krem sira po izboru
  • 50 g džema

Što se džema tiče, neka bude neki koji ima kiselost. Ja sam upotrebila domaći džem od dunja koji su napravili moji roditelji – slučajno sam imala teglicu kod kuće. Od dmBio džemova preporučila bih vam onaj od kajsije, jer bi se adekvatno uklopio. Sameljite šećere u mlinu za kafu da dobijete šećer u prahu. Umutite maslac i šećer, pa dodajte krem sir i džem. Dobro sjedinite.

Domaći čips od kruške: 

Uzmite 3-4 manje zrele kruške koje nemaju tragove prezrelosti na sebi. Isecite ih što tanje možete i poređajte na papir za pečenje koji je na većem i plitkom plehu. Pecite na 120 stepeni oko 1 h dok ne vidite da su se krajevi gde je kora blago “ukovrdžali”. Okrenite pa pecite još toliko. Ja sam ovo stavila na pleh pre nego što sam počela s pripremom kore za tortu i pekla kad sam završila pečenje kore – pa me nije smorilo, jer sam već petljala po kuhinji 🙂

Finalni koraci:

  • 1-2 kašike ekspandirane kinoa
  • 20-25 g pečenih lešnika sečenih na pola
  • domaći čips od kruške

Nakon što ste koru isekli na pola, na prvu polovinu stavite pola fila, preklopite drugom korom i stavite drugu polovinu fila. Ako ste se držali recepta, ništa neće bežati i klizati i ne treba vam kalup za filovanje. Malo prohladite u frižideru, čisto da se setuje. Na kraju ukrasite topingom od krem sira i džema. Dekorišite čipsom od kruške, ekspandiranom kinoom i pečenim lešnicima.

Kad se torta potpuno ohladila, isekla sam parče i pustila još jednu retro pesmu Arsena Dedića. Ovaj put je to bila moja omiljena “Tvoje nježne godine”, jer u kojim god da ste godinama – ta pesma može da se sluša.

Već odavno znamo da je prvih 40 godina detinjstva najteže 😉

Uzela sam zalogaj i znala da sam uspela… Dobila sam onaj ukus zbog koga vam nije žao da ponekad smažete malo šećera. Sve se stopilo u savršen jesenji zalogaj, specifičan i drugačiji, kao da je poptuno prečišćen od bilo čega brzog, novokomponovanog, užurbanog…

Imao je u sebi smirenost nezačinjenu žurbom. To je emitovao daškom vanile, specifičnom aromom dunja i intenzitetom pečenih lešnika.

A hrana stvarno govori sve jezike i šalje poruke. Ja to znam. Ali ako mi ne verujete na reč – probajte sami… 🙂

U saradnji sa dm drogerie markt .

2 Komentara

Leave a Reply