Nije neka novost na ovim stranama da ne podnosim oslića. To je jedna nemasna, dosadna riba gumaste teksture. Samo jednom sam spremila oslića koji je bio pristojan, ali je pripreman na slanini u ljutom paradajz sosu. To je moglo da se jede.
Malo masnije bele morske ribe poput lista, brancina i orade nemam problem da smažem 🙂 Od belih a nemasnih samo škarpina može da prođe kod mene. Valjda zato što je mesnatija i ima specifičniji ukus, jer se hrani morskim plodovima. Drugo, ima krupne kosti, pa se lako kombinuje sa nekim sosom – bez bojazni od davljenja koskom.
Nalazim je samo smrznutu i to uvek bez glave. Razlog što se prodaje bez glave je taj što je nenormalno ružna. Ima vleika usta, ogromnu lobanju, sva je bodljikava – jednom rečju – zastrašujuća! Ime je dobila po grčkoj riječi scorpios (škorpija) upravo zbog svih tih bodlji, od kojih su one na leđima i otrovne.
Znači, fatalna ribetina – koliko god da je ružna 🙂
Potrebno je:
- Paket Frikom obezglavljenih škarpina, komada 2
- 1 kašika kokosovogu ulja (može i maslinovo)
- 2 čena belog luka
- crni luk
- parče đumbira veličine palca
- ravna kašičica mlevene limunove trave, Spice Up Shop
- 2 male feferone
- kašičica mlevenog kumina
- kašičica mlevenog korijandera
- 2 kašike “fish sosa” (ili tamari sosa)
- 2 kašike zelene kari paste (ima u Maksiju)
- 100 g rendanog kokosa za oko 400 ml domaćeg kokosovog mleka (recept ovde)
- 1 veća crvena paprika
- so, biber
Pre pripreme škarpinu dobro odmrznite u originalnoj ambalaži, najbolje u frižideru. Osušite je, oštrim nožem (ili skalpelom) napravite rezove na koži, pa utrljajte u nju so i biber.
Propržite na kokosovom ulju crni luk i kad omekša dodajte beli luk, pa seckani čili, đumbir, korijander, kumin i limunovu travu. Propržiti još malo i tek onda ubacite kari pastu i kokosovo mleko. I sada birajte: ovo može da se izblenduje i dobije gladak sos, ili ako ste seckali sitno možete sve da ostavite kako jeste. Ukuvajte sos još malo.
Na nelepljivi (gril) tiganj stavite škarpinu i zapecite je sa obe strane, a zatim je prelijte sosom i ostavite da se krčka dok ne bude potuno gotova, a sos se malo redukuje.
Servirajte uz crvenu papriku, kratko proprženu na maslinovom ulju, začinjenu samo sa malo soli.
Čili je afrodizijak!
(odlomak iz knjige “Gurmanske veze”)
Ulje koje se nalazi u čili papričicama zove se Capsaicin, i ono je „krivac“ i za ukus, ali i za korisne efekte koji se pripisuju čiliju. Kapsaicin deluje na iste receptore na jeziku i koži koji signaliziraju visoku temperaturu, pa konzumacija ljute hrane može da izazove zavisnost na sledeći način:
- ukus ljutog šalje signal „o bolu zbog visoke temperature“, a taj signal ima jačinu kao i onaj o „maloj opekotini“ ili „povišenoj temperaturi“;
- tada dolazi do lučenja endorfina koji je prirodni analgetik (pain-killer);
- kako se ipak nismo „opekli“, već jedemo neko ukusno jelo, zbog tog „nepotrebnog“ endorfina ostaje samo osećanje zadovoljstva;
- onda želimo još, jer endorfin ima sličan sastav kao morfijum, pa je osećaj prijatan i umirujući.
On se stvara kao reakcija na SOS signal u organizmu i to isključivo u trenucima velike prijatnosti ili neprijatnosti. Veće količine izazivaju i euforiju. Jedan od momenata kad se luči jeste i nakon stvarno dobrog treninga. Na isti način se ljudi „navuku“ na treninge ili ljutu hranu, pa im je potrebno sve više i više.
Endofrin ne može da se kupi i doda ishrani, pa za ozbiljnije efekte, sem teških fizičkih vežbi, velike sreće, čili papričica ili praha – ostaje još samo seks kao okidač.
Više o hrani koja “dovodi u pravo raspoloženje” pronađite u knjizi!
