Suvo voće nije samo ono što držimo u korpici pred Božić. Ono je mnogo, mnogo više od toga. Ali nije uvek ista stvar. Pojam „suvo voće“ može da označava jako različite proizvode.
Sušenje voća, povrća, mesa, biljaka, ribe – od davnina je bio postupak kojim se hrana čuvala za periode kada nije sezona i više nije bila dostupna. U doba kada nije bilo zamrzivača i frižidera, vakuum posuda, niti sterilisanih staklenih teglica – zapravo i nije bilo puno izbora. Ili sušiš, ili propada.
Suvo voće je značilo brzi priliv energije iz ugljenih hidrata. Bukvalno ponekad – preživljavanje. Tako i ne čudi što je neodvojivi deo Božića, preživljavanja u sred zime. Neizostavni sastojak božićnih kolača.
Ali danas, više nam nije potrebno za preživljavanje i brzu energiju. Danas u njemu možemo da vidimo saveznika za bolje zravlje, jači imunitet i božanstvenu kožu. Priprodni suplement i funkcionalnu hranu.
Ipak, to ne važi za svako suvo voće, već samo za određene vrste. I sada ćete, možda po prvi put, čuti nešto više o savremenoj metodi dehidriranja voća, koja čuva 100% nutrijenata.
I fer je što je prvi put – jer ovo i jeste mesto gde saznajete za najnovije food trendove, za nove dobre i zdrave stvari koje olakšavaju i unapređuju svakodnevni život 🙂
Osnovne i premijum metode sušenja voća: šta gubiš i šta dobijaš?
Da biste bolje razumeli šta je najmoderniji, najnapredniji i najnežniji trend u sušenju voća – morate prvo da shvatite sve prednosti i mane prethodnih, grubljih metoda. I preko njih ne treba olako preći:
- Sušenje na vrućem vazduhu (osnovna metoda) – svi znamo za sušare za voće i svi kupujemo ovo voće. Naravno da i ja to radim. Ako se ne dodaje šećer, glukozni sirup, aditivi, konzervansi – ovo voće ima svoju ulogu. Sušenje se radi na temperaturama do 90 stepeni, što neki nutrijenti ne trpe.
-
- Pozitivno – ako imate svoj voćnjak, možete ovaj proces i sami da sprovedete, isplatiće se. Svuda dostupan proizvod. Kvalitet ponekad nije vrhuski pa vam nije žao da to voće ubacite u rernu na 180 stepeni, dakle idealno za torte i kolače.
- Negativno – Nekada se dodaju aditivi, jer sušare obično nisu najnovije tehologije. Temperatura uništi većinu mikronutrijenata. Voće oksidira i izgubi antioksidanse, a to nije ono što želimo.
- Liofilizacija zamrzavanjem (premium metoda) – voće se zamrzava na temperturi od minus 30-50 stepeni u uslovima sniženog pritiska. I to je način da mu se „izvuče voda“ koja iz tečnog ide u zaleđeno/čvrsto stanje i na kraju u gasovito.
-
- Pozitivno – Led, kao ni temperatura, ne uništava minerale, jer minerali teško da mogu da budu uništeni. Voće čuva svoju boju i ukus, koji ostaje lep. Mnogi zdravstveni benefiti ostaju netaknuti.
- Negativno – Voće se često uzima iz hladnjača, gde je već stajalo zamrznuto na minus 20 stepeni, određeni period vremena. Mnogi fitonutrijenti i antioksidativna moć voća ne preživi ovako niske temperature. Liofizirano voće svakako ostaje pozitivno za naše zdravlje, ali gubi nešto od svojih kapaciteta. Što bi mladi rekli: „više nije u full-u“.
- Sušenje u vakumu na prirodnoj temperaturi (premijum metoda) – već sam vam pisala o tome zašto je teško vakuumirati supu i tečost uopšte: voda počinje da isparava već na oko 40 stepeni i ako ne postoji adekvatan vakuum aparat – kesa može da eksplodira. Upravo taj princip ključanja na niskoj temperaturi, u drugim posebnim uređajima, omogućava da se voće osuši u vakumu (tj. da iz njega ispari voda) – i to na temperaturi od oko 40 stepeni.
-
- Pozitivno – voće se obrađuje odmah nakon branja, kada još uvek ne postoji gubitak nutrijenata. „Sušenje“ se dešava na prirodnoj letnjoj temperaturi, na kojoj se ono i bere, dakle do 40 stepeni. Ovakvim postupkom dolazi do potpunog očuvanja svih makro, mikro i fito nutrijenata.
- Negativno – najmodernija metoda sa zahtevnom i skupom opremom, samim tim manje zastupljena na tržištu i još uvek manje poznata – pa čak i onima koji su jako zainteresovani za prirodnu suplementaciju & funkcionalnu hranu.
Voće sušeno u vakumu sada možemo da pronađemo i kod nas. I to upravo u formi koja je idealna za upotrebu, što ćete videti u nastavku teksta…
Da li voće sušeno u vakuumu uopšte smemo da zovemo „suvo voće“?
Stava sam da nije fer voće sušeno u vakumu nazivati „suvim voćem“ – koliko god da ono to, na neki način, jeste. Ali samo na prvi pogled.
- Kada se uporedi sa bazičnom metodom sušare, razlika je jasna kao dan.
- Kada se uporedi s premijum metodom liofilizacije – koliko god zamrzavanje jeste dobar način da se nutrijenti očuvaju, to nije prirodna temperatura voća.
Takođe, ako se radi o bobičastom voću koje nije samleveno, nemamo nikave koristi iz nutrijenata koji su u semenkama tog voća. Na primer, elaginska kiselina, jak antioksidans, 90% se nalazi u semenkama voća.
Naime, sama semenka u kupini ili malini sadrži izuzetno vredne fitonutrijente, koje ne možemo da iskoristimo. Znate već istu stvar i za laneno seme: ako nije samleveno, pošto ne možemo da svarimo ljusku – nećemo dobiti ništa iz njega. Sem što lepo izgleda kad se stavi u peciva.
Upravo zato, prvo domaće voće sušeno metodom vakuma „InventaVita“ – nećete pronaći u kesici kao komadiće za grickanje. Ono je samleveno u prah.
Za taj prah, koriste se posebni mlinovi koje upotrebljava i farmaceutska industrija. Prilikom mlevenja, voće ispušta ulja i zato ne može da se samelje u bilo kom mlinu.
To je prva stavka koja pravi veliku razliku.
Druga je da je InventaVita mnogo više od suvog voća. Ono je ekstrakt suve materije voća, dobijen bez ikakvog gubitka nutrijenata i bez upotrebe blilo kakvih hemikalija: 100% prirode, 0% hemije.
Sigurno je da bez griže savesti možete ubaciti standardno sušeno voće iz sušare u kolač i ispeći ga. Ali, InventaVita ekstrakte suve materije voća – trebalo bi koristiti upravo bez zagrevanja. U hladnim napicima, u kašama, u jogurtu, kefiru, za posipanje preko salata i slično.
Na kraju, ono što se takođe dogodi u vakuumu nije samo ključanje vode na niskoj temperaturi, već i smanjenje koncentracije kiseonika više od 10 puta. Zbog ovoga, potpuo se zaustavlja oksidacija voća, bez ikakvih pomoćnih hemikalija i aditiva.
Moji omiljeni InventaVita funkcionalni prahovi od voća
Probala sam InventaVita ekstrakte voća po prvi put negde sredinom decembra 2022. Ono što je mene prvo „upecalo“ je bio neverovatan antioksidativni kapacitet koji imaju svi ovi proizvodi.
- Prva proba cvekle je za mene bila iznenađenje, jer se divno rastvara, ima fantastičan ukus – rekla bih čak, jako nežan. Znam da ću taj fini prah jednom ubaciti i u testo za raviole, koliko god znam da ovi prahovi ne treba da se zagrevaju 🙂
- Malina i kupina su laki za obožavanje, jer su najukusnija bobičasta voća na svetu. Za njih naravno da znate da moraju da vam se svide.
- Aronija, antioksidativna krajica, nije najslađa bobica. Mogla bih i na silu da je pijem & grickam, znajući da je zlata vredna, ali sam se ovde pamentnije snašla 😉
Moj trenutni jutarnji ritual obuhvata 2 kašičice InventaVita ekstrakta voća, rastvorenog u čaši vode. Ali kombinujem ukuse.
- Par dana ujutru pijem miks aronije i maline, čime aronija postaje ukusnija
- Par dana zamenim, pa pijem kupinu i cveklu
I tako rotiram 🙂
Znam da je zima i da bi prvenstveno trebalo da mislim na imunitet, ali ženska posla – više pratim to kako mi utiče na ten. Eto, priznala sam!
I realno je očekivati da ovakvi proizvodi, karaktreristični po visokom sadržaju vitamina, minerala i aktioksidanasa daju takav rezultat. Voće je iz netaknute prirode Topličkog kraja na jugu Srbije – a sam pogon za proizvodnju nalazi se takođe u tom kraju, u nezagađenom području, na 400 metara nadmorske visine, bez zagađivača prirode u radijusu većem od 10 kilometara.
Zašto nam je potrebna suplementacija “suvim voćem”?
Mnogi stručnjaci za ishranu smatraju da nam je suplementacija neophodna. Setite se samo da je većina zapadne populacije danas deficitarna D vitaminom i da skandinavci piju vitamin D tokom svih meseci koji u imenu imaju slovo R.
Zagađenje je nikada gore, a oksidativni stres koji naš organizam trpi zbog toga sigurno zahteva antioksidanse u borbi protiv starenja i bolesti. Odavno znamo da je tlo osiromašeno i da je isto voće & povrće od pre par decenija, bilo višestruko bogatije nutrijentima od današnjeg.
Stručnjaci takođe i znaju da je prirodna suplementacija mogo efikasnija, jer nutrijenti dolaze u „paketima“ koje organizam bolje iskorišćava. Takođe, nema rizika od predoziranja, koje može da se dogodi sa sintetičkim vitaminima.
Možda je nemoguće imati prirodnu suplementaciju vitamina D – ali bar znamo da se on uzima uz masnu hranu, da bi se bolje iskoristio. Zato, nije nemoguće imati prirodnu suplementaciju vitamina, minerala i fitonutrijenata kojim obiluje letnje, bobičasto voće. Što važi i za neka povrća, pogotovo ona intenzivnih boja.
Naravno, za tvrdnju na pakovanju da imate „visok sadržaj“ određenih nutrijenata, potrebno je da uradite laboratorijske pretrage proizvoda i dobijete potvrdu da je to tačno. Odnosno da proizvod na 100 g ima više od 15% dnevnih potreba za određenim nutrijentom. Sve tvrdnje navedene na InventaVita pokovanjima, vezane za vitamine, minerale itd. – imaju upravo ovakve potvrde.
Zbog toga ovo inovativno “suvo voće” sme da se naziva „funkcionalnom hranom“ i „prirodnim suplementom“.
InventaVita proizvode možete pronaći u nekim poznatijim radnjama sa zdravom hranom: Biospajz, Curcuma, Maslina, Nuts&Fruits, Korpa Deli Market, Noma Sport, kao i na Bazzar.rs. Uskoro će se malina i kupina pojaviti i u “dm drogerijama”.
A takođe više o njima saznajte na sajtu inventavita.com & Instagram stranici, odakle možete i da ih poručite.
