Lifestyle

Stvarna lepota žene i Photoshop obmane

Gost na blogu –  Marija Kotevska – slikar, ilustrator i prevodilac – mojaprijateljica.   

Da li ste ikada posmatrali neku osobu koja stoji pred ogledalom i zapazili neobične izraze lica koje pravi? Nekada su ljudi pred ogledalom jako fokusirani, a nekada imaju preozbiljan pogled u očima – uz neprirodan, ukočen osmeh – kao da neprestano analiziraju svoj izgled. Zaborave da ih ni ta slika u ogledalu ne predstavlja onakvim kakvi su u realnosti.

Ovo se događa svakome – čak i najpopularnijim ljudima za koje tvrdimo da su najlepši. Lažna slika nas samih je posledica dejstva Photoshop-a i njegovih bližih i daljih softverskih rođaka na naš um. I retko se ozbiljnije zamislimo nad ovim apsurdnim i ni malo bezazlenim pogrešnim predstavama koje je kreirao.

Mi nikada ispred ogledala nismo potpuno prirodni. Zapravo mi i ne gledamo u nas same kao celinu – već postajemo opsednuti sitnim detaljima. Okupira nas novoizašla bubuljica i intenzitet njenog crvenila, veličina i oblik nosa, višak masti na bilo kom delu tela, ili na neka druga od bezbrojnih nepravilnosti koje smo spremni da detetkujemo na svom licu i telu bez trunke oklevanja. Naravno, u tim trenucima sva naša energija se sliva u nezadovoljstvo, frustraciju ili čak sram oko jednog ili više detalja – a mi završavamo potišteni ili pokušavamo to da prevaziđemo napornim i redovnim samouveravanjem da smo zapravo zadovoljni. 

Lepota je svuda, u svemu i sve vreme. Ako želite da budete lepši – popravite svoje oči. Unapredite svoju moć opažanja i poboljšajte način na koji gledate.

ko je najlepsi na svetu

Moderne fotografske tehnike su nekako transformisale prikazivanje osobe u nešto značajno drugačije od onoga što je bilo vekovima pre njih. Danas je sve vezano za manipulisanje fotografijom i ona skoro da više nema utemeljenje u realnosti.

Današnja mainstream i modna fotografija predstavlja poremećenu iluziju lepote koja funkcioniše samo u spoljnom, fizičkom domenu lepote kroz zadate vrednosti u softveru za obradu fotografija.

Zbog toga su i živi ljudi počeli da modeliraju sebe da bi više liči na nametnutu iluziju – a oni koji su najviše uspeli u tom modeliranju (obično uz pomoć skalpela) su i najčešće fotografisani ljudi. Samo da bi nakon tog fotografisanja bili još više fotošopirani. Ovaj začarani krug nas nosi sve dalje i dalje od prave lepote.

Šta je prava lepota?

Umetnost, posebno onda kada treba da prikaže ono što može biti viđeno u prirodi – pejzaže i ljude – je neprekidna težnja da se zabeleži jedinstveno savršenstvo oblika koji su nastali u ovom univerzumu. Kroz celu istoriju umetnosti, kada je umetnik radio portret, ovekovečio bi jedinstvenu i izvanrednu kompoziciju oblika, linija i tonova koji postoje u bukvalno svakom ljudskom licu.

Za bolji i realniji doživljaj sebe samih – povremeno zamenite listanje modnog magazina sa posetama lokalnim galerijama i muzejima.

malo smo se fotosopirali

Ono što umetnik ne može i ne ume da vidi je: predebelo, premršavo, previše staro, previše izborano, ili nedovoljno zategnuto telo.

Jedino što on vidi su fantastične suptilne krivine linija koji čine unikatni oblik lica i savršenu kompoziciju nebrojenih boja i senki – koje zajednički kreiraju pravu fizičku manifestaciju duše jedne posebne i neponovljive individue.

Galerija lica iz prošlih vremena

Napravićemo kratko putovanje kroz vreme i upoznaćemo dame koje su hodale ovom planetom pre mnogo vekova – ali ostale besmrtne kroz radove velikih majstora.

Slike, crteži i skulpture su mnogo tačniji izraz od fotošopirane fotografije – jer oni beleže celovitost osobe – fizičko telo i lice, ali istovremeno energiju i duh.

Antička i srednjevekovna umetnost

Jedan od nasjtarijih poznatih radova je Vilendorfska Venera napravljena u periodu 28-23 veka pre Hrista. Iako je njena svrha još uvek tema debate, najšire je prihvaćeno da je simbol plodnosti – jer predstavlja ženu zaobljene, plodne figure.

U starom Egiptu, Grčkoj i Rimu žene izgledaju skoro kao današnje. Nefertiti je moćna i očaravajuća, Venera je jaka i ostavlja bez daha, a obična žena iz Pompeje je nežna i impresivna. Bile one vladarke, boginje ili obične smrtnice – svaka je prožeta posebnom senzualnošću.

anticka umetnost

Ranohrišćanska umetnost

Ranohrišćanska umetnost uglavnom nudi stroge i precizne predstave religioznih tema, ali ono što vidimo u jednoj od najstarijih poznatih ikona Device Marije je snažna i istovremeno topla i brižna majka.

Prelep pimerak gotske umentosti je skulptura iz nemačke katedrale koja predstavlja kraljicu Utu kao izuzetan primer profinjenosti.

srednjevekovna umetnost

Renesansa

Tokom renesanse, ljudi su ustali iz mraka i otrgli se zabranama i ograničenjima.  Umetnost se ponovo stvarala kroz svetlost i boju. Predstave žene postaju bliskije i življe, od krvi i mesa. Svaka žena isijava svoje jedinstvene karakteristike. Renesansna Madona je mladolika i zapravo – jako moderna.

Da Vinčijevu genijalnost ne treba posebno objašnjavati jer je njegova sposobnost da kreira slike koje gledaoca privlače u njegov svet neprevaziđena. Mona Liza nije njegova jedina hipnotišuća devojka. Ticijan je vešto utkao i psihološku komponentu u svoje portrete, dok je Koređo majstor senzualnosti.

renesansa

Barok

Umetnost u ovom periodu postaje dinamičnija, intenzivnija i teatralna – ali ostaje protkana realističnim izrazom. Žena – bila mlada ili stara, punija ili tanja – biva uvučena u intrigu između svoje snage i nežnosti. Artemisija Gentileči, slavljena ženska slikarka ovog perioda slika samu sebe dok radi – gipku i ženstvenu, dok se njen pobunjenički duh istovremeno primećuje na slici.

Rubens ostaje zapamćen po svojim prelepim ženama punijeg stasa, a Velaskez po svojoj sposobnosti da u jednom licu oslika celu životnu priču. Rembrant je verovatno najveći majstor portreta svih vremena jer njegove slike izgledaju kao da su živi ljudi zarobljeni u dvodimenzionalnom platnu.  Vermer, drugi holandski majstor, slika dela koja uspavaju da uhvate intenzivnu emociju njegovih ženskih modela u svakodnevnim scenama.

barok

Romantizam

Ranih 1800-tih svet postaje romantičniji a iz tog vremena ostaju slike kao dokaz. Žene su stilizovanije, razigranije i ljupkije.  Izdužena figura Ingreove Odaliske zrači kompleksnom poezijom, a portret bračnog para koji je načinio Borovikovski ne možete da ne volite jer na licu supruge možete da pročitate njene misli. Geinsboro je klasični romatik čiji portreti su puni prirodne sofisticiranosti žene.

romanticari

Realizam

U nekom su trenutku ljudi osetili da stvari postaju previše romantične pa se realizam pojavio da malo raščisti ružičastu maglu. Slikari su glorifikovali realne svakodnevne scene i želeli da ih prikažu što je objektivnije moguće. Žene iz ovog perioda su prikazivane u svojoj prirodnoj lepoti.

Bastien-Lepag slika Jovanku Orleanku kao realnu i dramatičnu figuru sa trnjem, istrošenom odećom i licem i rukama obeleženim teškim radom. Tropnin nam daje šarmantno platno na kome je skromna i iskrena devojka koja izrađuje čipku. Pimonenko majstorski oslikava izuzetnu scenu sa dve mlade devojke koje proriču sudbinu, dok Dega nežno kreira intimnu scenu žene koja češlja svoju kosu . Kasat s ljubavlju slika majčinsku privrženost, brigu i pažnju.

realizam

Impresionizam i postimpresionizam

Sa impresionizmom je bilo kao da je sunce ponovo blistalo svom jačinom. Impresionista je želeo da naslika samu svetlost, izbegavao oštre linije i oblike – i potezima svoje četkice pokušavao da uhvati treperenje svetla. Na neki način, slikali su talasne dužine svetla i nalazili božansko u prirodi i čoveku kroz tu svetlost.

Mone je najpoznatiji po svojim vodenim ljiljanima, ali je ovde inspirisan svojom suprugom i sinom koje kupa u blistavim zracima svetla i ljubavi. Renoar slika zemaljsku lepotu svog simpatičnog modela postavljenog ispred pozadine od suncem obasjanog zelenila.

Cezan je započeo kao impresionista ali je smatrao da impresionizmu nedostaje forma, zbog čega se smatra začetnikom moderne umetnosti – posebno kubizma.  Njegov jedinstven stil je ogolio formu do njenih osnova i prišao je čudima univerzuma iz geometrijskog ugla. Poznatiji je po oslikavanju mrtve prirode, ali i portret njegove supruge hipnotiše jednostavnošću i čitoćom.

Van Gog je još jedan čije je srce imalo svoj sopstveni ritam. Dok su impresionisti oslikavali svoj lični doživljaj svetlosnih talasa, on je bukvalno slikao same talase i frekvencije.  Njegovi portreti odišu kvalitetom koji čini da pulsiraju kao živi i usklađeni sa vibracijama kosmosa. Žena koja svira pijano treperi uz ritam svoje muzike, dok osećamo da devojka u plavom pluta na beskonačnom moru tuge.

impresionizam i postimpresionizam

Počeci moderne umetnosti

Moderna umetnost se grana u mnogo različitih grupa, različite koncepte viđenja realnosti pa se dotičemo samo par predstavnika sa njenih samih početaka. Matis je želeo da umiri posmarača svojim brilijantnim kompozicijama – i uspevao u tome. Njegov portret je poseban jer prikazuje lepotu u svojoj čistoći i iskrenosti.

Svaka žena njegovog vremena je čeznula za tim da je naslika Klimt. Njegovi radovi su su bili zaslepljujući u svojoj neuobičajenosti, a izuzetno luksuzni u teksturi i bojama. Ono što ga čini stvarno magičnim je kontrast između nepomičnih mozaičkih pozadina i ranjivosti njegovih živih modela.

moderna umetnost

Ovo putovanje završavamo uz jednog od najvećih autoportretista svih vremena – Fridu Kalo. Uglavnom je slikala samu sebe tako da je naglašavala i preuveličavala svoje mane – obrve i nausnice. Njene “mane” u prirodi čak i nisu bile stvarne jer je u realnosti bila žena izuzetne fizičke lepote. Ipak, usudila se da ove preneglašene atribute učini dokazom svoje sopstvene ženstvenosti. Sa tako naglašenim spojenim obrvama slikala se za naslovnu stranu “Voga”.

frida kalo

Sledeći put kada se pogledate u ogledalo, probajte da uradite nešto novo i drugačije. Umesto da mislite o tome kako bi bilo dobro da vam je nos manji, usta veća a oči neke druge boje – zamislite da ste umetnik koji slika osobu koju vidite u ogledalu. Isprepletite sve linije lica u jednu savršenu i jedinstvenu harmoniju. Nežno i pažljivo pređite preko detalja zamišljenom slikarskom četkicom.

Onda kada obeležite sve ono što je jedinstveno na svetu i stignete do iskrica u očima – naslikaćete svoj stvarni portret.

MARIJA KOTEVSKA

flower

P.S. by Maja

Za slučaj da nam ponekad zatreba kratak podsetnik o tome koliko je svaka od nas jedinstvena imamo video “500 godina ženskih portreta u zapadnoj umetnosti”  Filipa Skota Džonsona da nam posluži u te svrhe.

Video prikazuje žene koje su inspirisale najoštrije oči i najveštije ruke umetnika iz poslednjih pola milenijuma da prikažu istinu o ženskoj lepoti. A oni nisu kreirali nedostižne standarde, nemoguće idealne dimenzije – niti su crtali uvek sličnu nepostojeću plastificiranu ženu. Njihov talenat je oživljavao samo pred različitostima između svih ovih žena i blistao samo onda kada uspe da zabeleži izuzetnost svake od njih.

Unikati koji ovo čitate, budite inspirisane i budite inspiracija.

6 Komentara

  • Jedina slika koja nas prikazuje onakve kakvi smo stvarno jeste ona slika kad te u ploliciji slikaju za dokumenta. I mnogoma se ta slika ne dopada, kmontarisu: ” Au, sto sam ruzan/ruzna”.

  • Ne bih se slozila – kad se fotkamo za dokumenta u glavnom smo smoreni od cekanja u redu, i imamo nekakav stres vezan za to da zelimo da ispadnemo lepi i onda slozimo nekakvu cudnu facu pod totalno ne prirodnim svetlom! Nismo mi takvi zaista! 🙂

  • Fotografija teško može da nas prikaže onakvima kakvi jesmo. Mi se trudimo da izgledamo “ljepše” i pravimo neprirodne poze, ili nas aparat “uhvati” u pogrešnom trenutku 🙂 Mislim da samo ljudsko oko može da zapazi suštinu i samo umjetnik može to da prenese na platno. Nikakav photoshop ni megapikseli. 🙂 Jer aparat slika površinu, jedan tren a slikar daje dušu portretu. Izraz lica, položaj tijela, svjetlost… ništa nije slučajno, sve to čini jednu jedinstvenu cjelinu. Svaka čat za tekst.

  • kad sam poceo da se bavim fotografijom, prvi modeli koji su mi pali na pamet su bile devojke iz drustva koje smatram lepima. medjutim kad sam odradio koju seriju fotki sa njima, shvatio sam da su na fotografijama izgubile tu lepotu. a lepe devojke, prelepe. kako? tada sam shvatio da je fotografija samo jedan delic sekunde, koji nikako nije dovoljan za prikazivanje necije lepote. ako posmatramo lepotu kroz fotografiju, posmatramo simetriju, skladnost, proporcije. jednostavno je jako tesko prikazati u tom delicu sekunde tu lepotu koju “osetimo” u prostoru sa tom osobom. zato su neophodne korekcije svetlom, uglom, pozom pa i photoshopom. a ono sto ljudi, tj zene pogotovo treba da shvate je da su one MNOGO lepse nego sto misle i da tu lepotu treba da odrzavaju najvise samopouzdanjem i srecom, a tek posle sa kojekakvim kozmetickim glupostima. uz dovoljno umece fotografa i sminkera i sve zene mogu biti “lepe” kao cice sa naslovnica ESTETSKI, a harizmom i tom nekom drugom i mnogo bitnijom lepotom mogu biti znatno lepse od svojih uzora, samo ako dovoljno vole i postuju svoje telo i ako se ne plase svog osmeha

Leave a Reply