Shepherd’s Pie je klasično britansko jelo koje se priprema od mesa, povrća i krompir pirea. Za potrebe onih koji su na LowCarb ishrani, jelo je moguće prilagoditi – a na kraju i napraviti sopstvene varijacije sastojaka, u skladu sa ukusom i potrebama.
Kako čičoka postaje sve popularnija namirnica (i to s razlogom, jer je odličan prebiotik), umesto sa pireom od krompira – ovo jelo sam napravila sa pieom od čičoke.
Razlika u količini ugljenih hidrata je ovakva (na 100g sveže namirnice):
- Krompir – 20g UH, od čega je 2g vlakana, ostatak uglavnom skrob
- Karfiol – 5g UH, od čega je 3g vlakana (opcija za one koji su na veoma strogom LowCarb režimu)
- Čičoka – 17g UH, od čega je 2g vlakana
Čičoka ima jako malo skroba a očigledno da nakon oduzimanja vlakana ostaje manje od 15g nečega što (ako nije skrob i nisu vlakna) može da bude samo šećer. Pre nego što pomislite da je taj ostatak “onaj šećer koji diže insulin u nebesa” – napomenuću da do 76% ugljenih hidrata u čičoki može da bude oligofruktoza. Ona se ponaša kao prebiotik a ne kao “prostiji” šećer. Zato unos oligofruktoze, tj. inulina pozitivno utiče na gubitak kilograma.
Pronašla sam na par mesta da što duže stoji ubrana, mogu da se dogode promene u sastavu- pa čičoka postaje slađa i kaloričnija. Zato često ima nekih varijacija o količini ugljenih hidrata i kalorija u njoj – a savet je da se konzumira sveža, a nakon branja/kupovine i drži u frižideru. Nisam uspela da nađem podatak da li se ovo “sveža” odnosi na 2-3 dana ili celu nedelju (pronalazim različite informacije, pa ko zna više neka doda u komentarima – meni nije mnogo važno, ali nekome na LowCarb dijeti možda može da bude).
Shepherd’s Pie s pireom od čičoke
Pire od čičoke – čičoka može da se čisti na dva načina: ili se oljušti ili se duže drži potopljena u toplu vodu a onda dobro oriba četkom za povrće. Prva varijanta je brža pa sam nju i primenila. Oljuštila sam količinu kao da se radi o 3-4 krompira srednje veličine, iseckala na sitnije komade i stavila da se kuva. U vodu sam dodala i malo soli i limunovog soka. Kad je bilo kuvano, procedila sam vodu, vratila čičoku u vruću šerpu, dodala malo soli, bibera i maslaca i umutila mikserom. Nema potrebe da se “razvodnji” dodavanjem mleka ili pavlake kao klasičan pire od krompria koji ima mnogo više skroba.
Povrće – 1 do 1.5 šolju povrća izdinstajte na maslacu/masti i vodi. Originalno u ovo jelo ide grašak, šargarepa i kukuruz šećerac. Ja sam koristila miks povrća sa graškom, kukuruzom, paprikom i seckanim paradajzom. Oni koji su na nekom malo strožem LowCarbu mogu da koriste samo šampinjone, raznobojne paprike i paradajz. Dodajte 1 domaću pileću kocku za supu ako imate. Kad je povrće kuvano treba da ima još tečnosti u šerpici.
U ovom trenutku, povrće je gotovo, čičoka se još uvek kuva i vreme je da se spremi meso.
Meso – iseckajte 1 veći crni luk i nekoliko komada belog i stavite da se prži na maslinovom ulju ili miksu maslinovog i masti (koristila mast od mangulice). Dodajte oko 300g mlevenog junećeg mesa i kada se malo uprži ubacite ovde i povrće uz tečnost od supe. Dodajte so, biber, malo čilija, timijan i malo ruzmarina.
Dodatni začin, pošto nisam imala šampinjone, bile su vrganje. Samlela sam šaku suvih vrganja u mlinu za kafu i dodala u mešavinu.
Finale je jednostavno: prospite meso s povrćem u zemljanu ili vatrostalnu posudu. Preko sipajte pire od čičoke. A onda sve pospite parmezanom i stavite u rernu da se zapeče i korica postane zlatna. Pazite da sir ne pregori. Nije potrebno puno vremena jer su svi sastojci spremni – a kora na vrhu postaje krckava i možete da je “lomite” kašikom dok sipate.
Lep zvuk, verujte mi na reč 🙂
Koja je ishrana najbolja za usporen rad stitne zlezde?
Hvala
Čičoka može sigurno da se čuva 7 dana u frižideru i da ostane sveža. Šta znam, i ja sam probao neke recepte sa čičokom, ali mi je najbolja kad je oljuštim i pojedem onako svežu
da, svježa je najbolja. nekima (čitaj: meni) kuhana čičoka pravi probavne smetnje, imala sam JAKE grčeve i od tada je ne koristim.
Slažem se s nečijim komentarom da može pire i od drugog nekog povrća, kao npr. bundeve.
Meni je totalna misterija kako da razlikujem čičoku od đumbira na prvi pogled, sem da pitam tetu na pijaci…
…ili da bacis pogled na cenu 🙂 na bilo koji pogled, cak i onaj iz daljine, razlika je drasticna 🙂 slazem se da su vizuelno veoma slicni, ali mi je tvoj komentar bio inspirativan da se nasalim 🙂
Takodje, slazem se i sa Predragom da je cicoka najukusnija sirova i takva nema alternativu! A ako mene pitate, najbolji pire na svetu pravi se od bundeve (duleka, tikve ili kako je vec u kom kraju zovu) i domaceg (seoskog) mladog kajmaka!!
Ivana, pomiriši 😀 čičoka nema miris, a đumbir ima kao na limun. Čičoka je više “kvrgava”. A i cjena je glavni orjentir. Čičoka je cca 1,5E a đumbir cca 5E.