fbpx
Lifestyle

Zašećerene emocije: hrana za utehu

Mišljenje da ugljeni hidrati mogu da podižu raspoloženje i da pomažu u otklanjanju neraspoloženja i depresije je toliko široko prihvaćeno da nebrojeno mnogo ljudi, kao po komandi, otvara kutiju sladoleda ili odjuri po čokoladu čim se pojavi neki novi emotivni problem. Donekle to nije greška jer je dokazano da šećer deluje na serotonin – neurotransmiter u mozgu koji reguliše raspoloženje. Možda povremeno i treba pokleknuti pred iskušenjima – ali je potpuno drugo pitanje je kako to uraditi a da kasnije ovakvo ponašanje manje boli? 

krofneTačno je da određena količina šećera može da utiče na raspoloženje, ali saznanje da je samo u par minuta – od momenta kada se tanjirići i činijice napune do momenta kada se isprazne – u organizam uneto previše bezvredne i štetne hrane svakako može ponovo da ga pokvari. Zamka hrane za utehu (comfort food) nije toliko u neistinitosti tvrdnje da šećer može da bude regulator raspoloženja, već u činjenici da se prave izuzetno loši izbori pri nastojanju da se zaslade loše emocije.

Dobro uvežbana igra našeg uma

Nervozni i utučeni prstići će prvo odlutati ka picama i krekerima, uroniti u kesice šarenih bombona, čokoladica ili ekspandiranih prezaslađenih “žitarica” – ili posegnuti ka nekoj drugoj hrani ovog tipa. Zajednički imenitelj Grickalica-Tešilica će uvek biti visok nivo skroba, šećera ili fruktoznog sirupa kombinovan sa veštačkim mastima iz margarina i aditivima – konzervansima, bojama, pojačivačima ukusa, veštačkim zaslađivačima…

Sve dosada rečeno o nekvalitetu „comfort fooda“ je bilo razumno i pripada svesnom delu uma i mi sve to odavno znamo, a pošto je to naš um i naše ponašanje – očekivali bi da je pod našom kontrolom. Ipak, u pojedine nesvesne umove je usađena poruka da je Junk Food povezan sa emotivnim zadovoljstvom pa postoji pogrešno ubeđenje pohranjeno u podsvest koje treba promeniti.

secer i mozak

Kako u memoriju novog računara ubacimo neke osnovne programčiće, tako i u naš mozak (posebno u detinjstvu) može da bude ubačen program koji nas tera da posegnemo za kaloričnim i nezdravim proizvodima kad smo ljuti, tužni, sami, pod stresom, nervozni ili premoreni – jer ih vidimo kao rešenje ili nagradu. Zato nije lako postati svestan tog “tajnog programčića” niti ga je lako obrisati ili izmeniti. Njega ne može da pobedi samo snaga volje ili želja za vitkom linijom – zato što je instaliran među emocije a ne u um. Za promenu ovog programa potrebne su nove poruke, nove asocijacije i nove emocije.

Zovite stvari pravim imenom!

Ako comfort znači psihičku oslobođenost od neprijatnosti i bola a discomfort znači upravo osećanje bola i neprijatnosti – kako nešto što daje osećaj tromosti, dodatno iscrpljuje, jako goji i ne kraju izaziva osećanje griže savesti može biti nazvano „comfort“? Zašto tako uporno ovu hranu zovemo pogrešnim imenom i dajemo joj značaj koji nikada nije ni smela da ima?

Pokušajte da objasnite sebi zašto nešto što će vam izazvati dodatnu želju za prejedanjem, nešto što će vas udebljati i izazvati napade krivice i samoptuživanja – i dalje zovete „comfort food“? Za početak počnite da ovo zovete pravim imenom: discomfort food.

“Loše sam raspoložena i zažaliću što večeras jedem džank hranu” je tačnije i istinitije nego “Ovaj niskokaloričan keks mi stvarno popravlja raspoloženje”.

palacinkice

Sem pravilnog imenovanja – bildujete samopouzdanje kroz promenu prakse. Sledeći put kada u prodavnici poželite da kupite nove zalihe discomfort food-a kažite sebi i drugu istinu: to nije dovoljno dobro za vas.

Previše je loše i nekvalitetno da bi ste vi to jeli jer stvarno zasužujete nešto bolje. I udaljite se od svog nekadašnjeg „tešitelja“ sa osećajem zadovoljstva i budite ponosni na sebe jer ste mu okrenuli leđa.

Možda ovo ne uspete da uradite baš svaki put ove godine, možda ne i sledeće ili možda bude samo povremeno ili privremeno. Ali bar radite na tome koliko možete i kad možete. Svaki general ima puno bitaka pre nego što dobije rat i svi ratovi dugo traju, pa je nerealno očekivati da će baš sve bitke iz tog rata biti dobijene. Ipak, generali se nakon izgubljene bitke ne bave samooptuživanjem i samokažnjavanjem. Bave se novom strategijom i unapređenjem postojećih resursa za narednu bitku.  U ostalom, ima dovoljno drugih ljudi koji pokušavaju da nam se pentraju na glavu, pa nikako ne treba to sami sebi da radimo.

A šećer koji dokazano deluje?

Znamo da priroda nije strpala masti i šećere u istu namirnicu, ali smo mi to uradili. Omiljena hrana za lečenje emocija ima upravo ovaj sastav: šećer kombinovan s mastima.

hrana za utehu

I to jeste ono što u ovakvim situacijama ponekad i treba sebi da date – baš onako kako ste navikli da se tešite i do sada. Napravite voćnu salatu ili smoothie od avokada, kokosovog ulja, ananasa, banane i malina – ili smislite neku svoju sličnu kombinaciju. Sem antioksidanasa, zdravih prirodnih masti, šećera i vitamina – dobićete i željenu utehu.

Ali ćete dobiti još nešto – toliko biljnih vlakana da posle jednog većeg napitka iz blendera od ovih sastojaka ili slično napravljene ogromne voćne salate nećete moći da dišete. Bićete potpuno sprečeni da napravite još jedan smoothie ili salaticu.

Pošto je fast food je fiberless food (bez vlakana) – možete da ga pojedete mnogo. U pravu hranu je Majka Priroda odavno ugradila perfektnu ručnu kočnicu i nema ni jednog jedinog razloga da se ta ručna kočnica maksimalno ne iskoristi i u ove svrhe 🙂

Folna kiselina je pored šećera još jedna supstanca za koju se smatra da pruža utehu. Najviše je ima u zelenom lisnatom povrću tako da sledeći put pre nego što posegnete za kutijom kolača, pokušajte da napravite sebi veliku i zdravu salatu.

salatica

P.S. Hvala psiholozima iz projekta “Pričajmo o tome” što su pročitali tekst pre objavljivanja!

 

8 Komentara

  • Bravo, Majo, jos jednom bravo!
    Fascinantan je nacin na koji se bavis svojom temom kao i nacin na koji sve prezentujes! Odlicni predlozi kako pokusati svesno menjati “programcice” koji nas teraju na posezanje za gore navedenim, dodala bih jos, a nadam se da je ok, da je hrana cesto kompenzacija ( kao i cigarete, alkohol i sl ) a ti posvesni programi mogu uspesno da se menjaju izmedju ostalog i wingwave coaching-om.
    Puno, puno pozdrava!

  • Poslednjih par godina se borim sa ovim problemom..zaista nije lako..hvala od srca na ovom i ostalim tekstovima koji mi zaista puno pomazu..jos uvek se nadam da cu se izleciti..:(

  • Ja bih se osvrnuo na rečenicu u tekstu kad dođemo da kupino nešto loše tj.slatko za nas. Previše je loše i nekvalitetno da bi ste vi to jeli jer stvarno zasužujete nešto bolje.Odličan tekst.

    • Hvala, Milane 🙂

      Stvarno verujem u to da onog momenta kada se podignu standardi “prehrambeni prekršaji” postaju prošlost. Još lakše je što te standarde prati i ukusnija hrana.

      Ne verujem da neko može da pati jer je umesto bureka doručkovao omlet sa sirom i sremušem spreman na maslacu 🙂

  • Prije svega pozdrav autoru teksta.Zamolila bih da mi napravite jelovnik za jedan dan,da bih mogla otprilike računati šta i kako da jedem.Imam 25 kg viška, pcos,hipotireozu ,šećer normalan ,insulin prije jela 20,nakon jela 28. Unaprijed hvala !

Leave a Reply