Namirnice pod lupom

Mleko koje pijemo i ručak za kravice

Pre par meseci, zbog mogućnosti da radimo zajednički projekat, čula sam za Slobodana Serdara mnogo pre nego što sam se srela sa njim. On je upravnik najveće privatne farme u Srbiji, koja pripada mlekari „Lazar“ iz Blaca.

Slušala sam pre našeg prvog susreta o čoveku koji je opsednut svojim poslom veterinara na najvećoj privatnoj farmi u Srbiji pa sam zbog svih tih priča o osobi koja je maksimalno posvećena radu sa životinjama i po cenu nespavanja imala u glavi sliku totalnog zanesenjaka od nekih 70-ak godina. Stvarno sam mislila da ću morati da radim sa nekim čudnim metuzalemom 🙂

Na prvom sastanku, doživela sam potpuno iznenađenje kada se pojavio mladi sportista, komunikativan i svakako – jako zaljubljen u svoj posao. Slobodan je došao iz Vojvodine u Blace da bi mogao da se bavi onim što stvarno voli. Zapravo – odavno nisam srela osobu koja obožava svoj posao koliko ga on obožava. Priredio mi je još par iznenađenja, kada sam saznala da je bivši bokser i karatista koji rad na farmi i u prirodi ne bi menjao nizašta na svetu. Da je kao klinac vozio auto-trke, a sada ustaje u pola noći da uradi kravi carski rez jer ne može da sama donese blizance na svet.

Za trenutak sam se i sama zapitala koliko mi nedostaje da ekran kompjutera zamenim zelenilom i kako mi prija društvo nekoga ko nikada nije čuo za Pokojnu Milevu.  U ostalom, neke njegove kravice su u predizbornoj kampanji takođe bile celebrity-ji 🙂

U moru naših priča, jedna se naravno desila sama po sebi: ja opsednuta ishranom ljudi, on opsednut ishranom krava – i tako je priča počela 🙂

„Šta uglavnom jedu?“, pitala sam.

„Seno i kukuruznu i sojinu sačmu“

„Vidim da žive na otvorenom, imaju sunce i mogu da se kreću… To je OK. Ali njima to nije prirodna hrana… Ne jedu samo travu. Kako to utiče na njih?“

„ Da bi ispaša bila pravilna, neko ko ima 1h zemlje može adekvatno da hrani pola krave 🙂 U smislu makro i mikro nutrijenata koji su potrebni za proizvodnju mleka… Neminovnost je da mora da se doda još proteina da bi krava davala oko 32 litra mleka. U SAD postižu i do 36 litara mleka po kravi dnevno i takođe ih hrane mešavinom sena i sojine i kukuruzne sačme.

„Ovo je nešto kao „kravlja visoko-proteinska“ ishrana?“

„Da. Zamisli kravu kao malu fabriku u koju unosiš sirovine da bi proizvela mleko. Ovakva ishrana ne utiče negativno na njih. Ima priča o tome da oboljevaju i da im se daju antibiotici. Da je to tačno, veruj mi da bi bilo i jako skupo za proizvođača. Ne isplati se da budu bolesne. Tačnije, to bi nas po kravi koštalo više stotina EUR godišnje.“

„Kako znaš da im nije ništa i da im ne smeta?“

„Jednom godišnje im radimo kompletnu zdravstvanu analizu. Ali što se tiče metaboličkog profila (određivanja potreba u ishrani), vadimo im krv jednom mesečno i analiziramo šta im je potrebno. Prema tim rezultatima im određujemo šta treba da jedu, a imamo puno kombinacija koje možemo da im damo. Ne analiziramo samo krave, već radimo i hemijske analize njihove hrane. Onda uklapamo.“

„Hoćeš da kažeš da se ove kravice baš redovno kontrolišu da bi bile nahranjene onako kako im je potrebno? I da se tako brzo reguliše zdravstveno stanje i količina mleka koju daju?“

„Da. One prosečno daju 13 litara mleka. Kod nas na farmi je prosek 24 litara. I to kod krava koje su prvenstveno vrsta za proizvodnju mesa. One krave prve klase, mlečne, daju 32 litra.“

Već vidim da sam u svojoj glavi počela da nas, ljude, upoređujem sa ovim kravama. Kakve su naše performanse kada sebe hranimo kao da smo kanta za industrijske otpatke, a kakve performanse imamo onda kada sebe hranimo kao vrhunskog gurmana i vrhunskog sportistu – istovremeno. 

„Da li je soja bar ispravna? Da li je soja u Srbiji GMO? Koliko znaš o tome?“

„U Blacu zbog nadmorske visine soja ne uspeva, tako da je mi kupujemo. Kod dobavljača “Veterinarska inspekcija” kontroliše papire o ispravnosti životinjskih namirnica, ali koliko znam – oni ne ispituju da li je soja GMO ili nije. Zapravo, niko u Srbiji ne ispituje da li su proizvodi GMO. Pošto se mi ne bavimo proizvodnjom soje, ne mogu da ti odgovorim na ovo pitanje.“

„Kakvo mleko pijemo danas u Srbiji – generalno?“

„Pa mleko iz Bosne!“

„Šališ se?! Našeg nema dovoljno?“

„Ne. Uvozimo oko milion litara na dan. Ne znam kakav je kvalitet pošto za potrebe naše proizvodnje, imamo dovoljno svojih sirovina.“

„A naši mali proizvođači?“

„Male količine. Siromaštvo. Needukovani. Loše hrane životinje… Imamo planove kako da to rešavamo kod naših dobavljača i u našem kraju. Ali problem postoji u celoj zemlji.“

mlecni proizvodi

Došli smo do dela koji zovu obdanište sa malo starijim telićima. Nisu bežali kada sam pokušavala da ih milujem po glavi i njuškici. Slobodan mi je rekao da maltretirane i nezadovoljne kravice beže i da se i ovo ocenjuje kada se grla kupuju. I saznala sam da postoji nauka o dobrobiti životinja koja se zove etologija.

Nakon ovog dana, znala sam da od nekih stvari ne mogu da pobegnem. Nisam u situaciji da odlazim na planinu i kupujem mleko krave koja je pasla travu. Nisam u situaciji da kupujem sir, kačkavalj, kajmak i maslac od takvog mleka.

Ono što mogu je da pristanem na privremeni kompromis i makar saznam više o kompanijama koje su nam dobavljači. Jer negde moram da progledam kroz prste, zažmurim, zaboravim da mleko nije „kakvo je nekada bilo“ i bar znam zašto je nemoguće da se proizvede drugačije.

Zapravo, više ni jedna namirnica nije “kakva je nekada bila”, ali se nadam da će biti bolje – a ne gore. Ili bar da će postojati veća mogućnost izbora. Nadam se da ne moramo u proizvodnji hrane da se udaljimo od prirode više od ovoga koliko smo se već udaljili. I da ćemo umeti da stanemo na vreme.

Ipak, najveći utisak na mene ostavilo je ono „vadim im krv redovno i proveravam kakva hrana potrebna određenoj kravi“. I sve vreme se pitam:

  • ZAŠTO većina nas hrani sebe mnogo gore nego što Slobodan hrani krave?
  • ZAŠTO većina nas vodi manje računa o svojoj ishrani (1 osoba!!!) – nego što Slobodan vodi računa o ishrani 700 krava za koje je odgovoran?
  • ZAŠTO većina nas hrani decu mnogo gore nego što Slobodan hrani velike i male krave?
  • ZAŠTO većina nas misli da za ovo poslednje ima bilo kakav izgovor?!

INFO:  Ne tako davne 1990. godine u Srbiji je bilo 938.000 a danas ima samo 390.000 krava muzara (što je manje nego 1945. godine). Prema popisu iz 2002. godine, 97% gazdinstava raspolagalo sa 1 do 5 krava i pri tome su posedovali 87% od ukupnog broja krava u Srbiji. U poslednjih 10 godina broj gazdinstava koja gaje goveda se smanjivao. I broj goveda se smanjivao. Oba po godišnjoj stopi od 2 do 3%. Ništa se nije dogodilo preko noći. I niko nije adekvatno reagovao…

 

23 Komentara

  • ne mogu da verujem da uvozimo mleko iz Bosne, a koliko ima ljudi koji proizvode vrhunsko mleko u nasoj zemlji…i dalje ne mogu verovati……:O

  • Mislim da je etologija nauka o ponasanju, a ne o dobrobiti zivotinja 😉
    A dilema da li je mleko zaista hrana za nas ili ne? Ono je bogato proteinima, za telence, a ne za ljude… za nas je nesto drugo.

    • http://www.vef.unizg.hr/org/zoohig/eiz.html

      Proteina u mleku na 100ml ima samo oko 3-4g. U 100g mesa ga ima oko 17-22g.
      Svaki protein se u organizmu “razlaže” na aminokiseline i kasnije se “prave” novi proteini koji su telu potrebni. Nisu proteini problem…

      Problem je što se pasterizacijom i industrijskom obradom uništavaju enzimi u mleku koji su potrebni za varenje.

      Inače, ja mleko ne pijem. Čak sam dugo mislila i da sam blago netolerantna na laktozu, pa je ispalo da mi zapravo smeta samo niskomasno mleko. Do tog “momenta otkrića”, već sam i potpuno prestala da ga pijem.

      Jogurt, sirevi i toliko od mene 🙂 Zapravo, ako ovo ne jedem par dana osećam da mi nedostaje… Često se šalim da sam “totalno navučena na kazein” (protein iz mleka) 🙂

      P.S. ovde ima dosta tekstova sa linkovima ka dodatnoj literaturi… Posebno preporučujem “Istine i laži o mleku”
      http://istineilaziohrani.blogspot.com/search/label/mlijeko
      Može da posluži kao dobra osnova za dalje čitanje i istraživanje na tu temu, ako te zanima 🙂

  • Bas sam sa vikend bio na selu kod babe, a ujak mi je pricao kako su mu veterinari rekli da dugo nisu nasli ovako dobro mleko kod krave i pitali su ga cime je hrani. Sveza trava (ispasa), seno i ponekad suvom detelinom. Takodje, nekad se krava zasladi zelenim stabljikama kukuruza. Zimi je to uglavnom seno. Poneo sam nekoliko litara kuvanog mleka, mada mi je i to malo. Ono vodeno belo govno sto prave u “mlekarama” i prodaju u tetrapaku sam odavno prestao da pijem, povratio sam takvo mleko i nikada vise nisam kupio tetrapak. Veruj mi, kada bi neko probao pravo domace mleko a zatim tetrapak osetio bi ogromnu razliku. Nazalost poneki nikada nisu imali prilike piti mleko.

    • Pamtim i ja klinačke odlaske kod babe i dede na selo u kosmajski kraj – mleko je bilo potpuno drugačijeg ukusa. Mada, ja nikada nisam volela mleko, čak ni to domaće mi nije bilo preterano prijatno. Uvek sam ga pila na ex, da što brže završim sa tim…
      Zato sireve i jogurt obožavam. Uspevam i dalje da iz tog kraja prilično redovno nabavljam sir.

      Sećam se i pileće džigerice (od pileta koje je kljucalo u dvorištu, naravno) na plotni šporeta na drva. Ubila bih za par komada danas 🙂
      Dan se sastojao od clodnevnog jurcanja i višečasovnog pešanjenja uz brda, zelenila i svežeg vazduha…

      Da, i meni je žao što neki nisu imali prilike ni za mleko, ni za sve ostalo 🙁

  • Ja imam problema sa mlekom, pa trazim drugu vraijantu…
    Upravo sam napravila mleko od lesnika (1 soljica vec samlevenih, natopljenih.preko-noci lesnika i tri soljice vode, moze rucnim mikserom – ne mora blenderom). Zanima me, posto sam posle to procedila i dobila puno ‘pulpe’, koliko UH bi imala ukupna kolicina tog mleka? Koristila sam oko 30g mlevenih lesnika (znaci 1g secera i 3g vlakana u totalu), ne znam sta je otpalo cedjenjem u pulpi (90% vlakana sigurno, za secer ne znam). Da li si ti probala neko orasasto mleko 😀 ? (moze da se doda malo stevije, vanile, kakaa, po zelji)
    To jest, mnogo mi se svidja, rado bih ga stavljala u recepte gde god treba mleko, samo me zanima broj UH. Hvala!

    • Nisam pravila “orašasto mleko” do sada. Hvala na receptu! 🙂
      Ova kalkulacija koju si ti napravila ima savršenog smisla. Ipak ako si na nekoj jako strogoj varijanti LC/LCHF ishrane vidi koliko vlakana je rastvorljivo, a koliko nerastvorljivo. Nerastvorljiva možeš odmah da otpišeš. A rastvorljiva u nekim situacijama mogu i da se delimično “iskoriste”, pa bih ja to onda računala kao da su u potpunosti ostala u napitku (za svaki slučaj).

  • Slučajno naleteh na ovaj članak i ne mogu da verujem šta sam ovde pročitao. U principu sve sama laž do laži. Kao prvo taj Slobodan Serdar uopšte nije doktor veterine već čovek sa srednjom školom, što ga je i nateralo da dođe u Blace jer u Vojvodini mu niko normalan ne bi dao da radi to što radi tamo sa kravama. Na samoj farmi da dodam uopšte nema veterinara, a krave leče priučeni ljudi. Trebali ste da ga pitate i šta radi sa uginulim životinjama, čuo sam da ih preuzima jedna klanica iz Prokuplja (šta će klanici leševi uginulih krava koje su bolovale od ko zna čega??????????)

    • Verovatno je trebalo da odmah očistim ovaj komentar, jer moj blog ne služi za ČULI, NAČULI i ostala TRAČARENJA, ali možda vredi da prvo pokušam ovako:

      1) Kada sam obišla farmu nisam imala takav utisak, posebno ne nakon obilaska “ambulante” gde su bile operisane životinje.

      2) Razgovarala sam sa zvanično postavljenim menadžerom farme. Nekako mi je neverovatno da vlasnik najveće farbike u toj oblasti i vlasnik najveće privatne srpske farme zaposli osobu koju ste vi opisali, a čovek zapošljava blizu 200 ljudi iz ove opštine i sigurno može sebi da priušti adekvatne radnike. Iz samo jednog razloga: zna koliko košta jedna krava, a preduzetnik se ne igra sa svojim parama. Posebno ne parama datim na preko 700 grla.
      U ime novca iz ovolike investicije, sklona da pre poverujem interesima i NEugrožavanju profita, nego “slučajnom” prolazniku.

      Ovde bih stavila tačku.

    • ne mogu da verujem… Edukuj se malo i dobro proveri gde je slobodan radio u vojvodini a hoces veterinare da ti nabrojim koji su na farmi???

      • Nema potrebe 🙂
        Osoba koja je ostavila ovaj zlonameran komentar je neko ko je otpušten sa farme.

        Inače, u ovom trenutku je Slobodan na stručnom usavršavanju ili na nekom seminaru u Izraelu.

        Farma trenutno ima 1000 grla (ne više onih 700) pa sam sigurna da je dopuna stručnog osoblja bila neophodna – i kroz “Centar za razvoj stočarstva” koji je osnovan prošle godine.

        Komentar sam ostavila da se zna da ima načina da se uđe u trag lažima koje ljudi ostavljaju, ali i kao primer toga da internet može da služi za svakojake budalaštine – od kojih su neke lako proverljive.

  • Kupujem sirovo domaće mlijeko već godinama. Ne prokuhavam ga, a sirovo mi u hladnjaku stoji oko 4 dana, ovisno o godišnjem dobu, odnosno o temperaturama. Od njega radim jogurt i kefir. također kupujem sir i vrhnje napravljene od sirovog mlijeka. Moje mlađe dijete pije svakodnevno takvo mlijeko, barem pola litre, također i sirutku. Uz LCHF ne treba liječnika. Ja ne pijem mlijeko, zbog veće količine ugljikohidrata, no zato bez sira, vrhnja i kefira ne mogu opstati. Mlijeko zaista nije namirnica za čovjeka, ali pasterizirano i sličnim postupcima mijenjano. Sirovo mlijeko ne spada u takve namirnice, ono je visokovrijedna namirnica.

    Ovakvih tekstova nam treba, da ljudi saznaju pravu istinu.

    Zašto engleska kraljica i njezini unuci piju sirovo mlijeko, a nas se uvjerava kako se pasterizacija mora raditi, da je to mlijeko onda higijenski čisto? Ne samo to, nego je to i zakonska odredba! Znači, netko mora poštivati zakon, dok za bogate oni niti ne postoje! Da, znaju oni jako dobro što je dobro i zdravo.

    Pozdrav od Sanje B.

    http://www.naturalnews.com/034747_raw_milk_queen_elizabeth_canada.html

  • Draga Majo, čitam te pa skoro od početka bloga. Jako si kreativna i interesantna a ujedno nam daješ jako korisne i važne informacije. Do sada nisam komentarisala ali sam našla nešto što bi te možda zanimalo. Imlek ima novu liniju proizvoda. Mene je lično oduševilo saznanje da ću moći da kupujem organsko mleko, jogurt, sir u Beogradu jer imam malo dete.
    Puno pozdrava od Sladje
    http://www.facebook.com/BelloOrganic

  • Slobodan je pomenuo da krave hrani i sojinom sačmom.
    Zna li se poreklo te soje, i da li je uopšte zdravo hraniti krave sojom?

    • Sojina sačma svakako nije prirodna hrana kravama. Obzirom da je ovo danas svuda praksa, ostaje da se vide i ostali uslovi čuvanja životinja (svež vazduh, čistoća, nega, humano postupanje).

      Neki moj stav je da bih najradije jela jogurt i sir krava koje pasu, ali toga jednostavno nema (nije mi lako dostupno).

      Onda idem nivo ispod i odlučujem se za farme koje sam obišla ili proizvođače koji mi deluju kvalitetnije (poput “Lazara” i mlekare “Granice” iz Mladenovca).

      O tome kako soja menja sastav mleka više OVDE.

  • Pozdrav Majo! Nemam običaj da komentarišem na blogovima, ali moram da te pitam budući da sam u dilemi. Prvo da napomenem da volim mlečne proizvode pogotovo jogurt i mleko u nekim šejkovima. Često sam nailazio na članke (a dosta čitam i informišem se o zdravoj ishrani) o tome koliko je kravlje mleko ustvari zdravo za čoveka. Tu se BAŠ lome koplja. Naime, nasuprto ovom tvom članku i onom što si postovala (“Istine i laži o hrani”), gde se piše o mleku, nailazim i na ovaj članak. Ni taj članak nije sa ništa manje posećivanog sajta (naime ako bi gledali Alexu posečeniji je od tvog bloga, ali manje od “Istine i laži o hrani”). I tu se navodi primer istraživanja gde me je pogotovu ovo zabrinulo “preterana upotreba mleka i mlečnih proizvoda povećava sklonost organizma ka dobijanju kancera. Mlečni mit da je mleko nezaobilazna namirnica za razvoj dece i veoma zdrava hrana prelazi u svoju suprotnost.” Reci mi nešto što će pobiti ovo i vratiti mi veru u mleko (pogotovu mlečne proizvode jer volim jogurt i razne sireve). Sve najbolje!

Leave a Reply