Namirnice pod lupom

Vlasinska Rosa – voda sa zlatnim sjajem

Od poslednjeg obilaska Vlasinskog jezera i kafe u bašti hotela prošlo je oko petnaestak godina. Ne znam koliko zvezdica ima hotel, ali pogled na prirodu oko Vlasinskog jezera sigurno ima 5 zvezdica koliko ih ima i Rosa voda.

Tada nisam znala da je ovo jezero samo malo, vidljivo parče vodenog bogatstva sakrivenog ispod zemlje. Na Vlasini postoji puno prirodnih izvora vode – na eksploatacionom polju fabrike „Vlasinka“ ih je oko 30, od čega se 5 koristi, a 15 prati.

jezero2

Ni voda više nije samo voda

Ja pijem i flaširanu vodu i česmovaču, a ako je flaširana to najčešće bude Rosa. Razlog nisu samo ti davni odlasci na Vlasinu već činjenica da jedan proizvod više ne čini samo ono što je u kutiji ili flaši. Jedan proizvod čine i aktivnosti koje kompanija podržava i problemi kojima se posvećuje. Nekada proizvodi nisu za vas, ali aktivnosti zasluže podršku – a nekada se dobije i kompletan paketić u kome su oba.

Pošto nam je voda neophodna, a još je u Srbiji ne pijemo dovoljno, nema prepreka u konzumaciji vode. Posebno kada dolazi s lokacije poznatih po izuzetnim prorodnim potencijalima. Još više ako je kompanija koja pakuje tu vodu za podršku kampanji „Banke humanog mleka“ osvojila nagradu za društveno odgovorno poslovanje – ili prva uvela novu amabalžu, PlantBottle koja se 100% reciklira. A najviše kada osvoji nagradu za očuvanje sredine iz koje crpi tu vodu.

Rosa voda i “Vlasinka” su prvi u Srbiji dobili priznanje za očuvanje prirodnih resursa, odnosno EWS Zlatni seritfikat. Ovaj sertifikat dodeljuje “Evropska agencija za upravljanje i očuvanje voda” (European Water Stewardship, EWS).

KV EWS_FINAL

Dragocena priroda južne Srbije

Direktora fabrike “Vlasinka”, Dušana Antonijevića, sam zamolila da nam pojasni šta ovaj sertifikat znači za potrošače Rosa vode, ali i za Srbiju?

European Water Stewardship Zlatni sertifikat je potvrda da Rosa fabrika ispunjava najviše standarde očuvanja prirode i prirodnih resursa. Naši potrošači su dobili još jedno uverenje da poštujemo prirodu i svojim poslovanjem ne ugrožavamo životnu sredinu. Jednom rečju, pokazali smo da u Srbiji imamo fabriku koja posluje po najvišim standardima kako bi se očuvala priroda i njeni resursi. Ova nagrada govori i da je EWS prepoznala da fabrika „Vlasinka“ nema negativan uticaj na eko sistem u kome se nalazi.

Lepo je znati da smo u nečemu bolji od ostatka Evrope, pa me zanima šta je EWS ocenjivao pri dodeli sertifikata i naravno – u čemu je Rosa bila bolja od “konkurencije”?

Da bi jedna voda poput Rose mogla da dobije Zlatni EWS sertifikat mora da ispunjava nekoliko uslova, odnosno kriterijuma na osnovu kojih se sertifikat dodeljuje. EWS donosi ocenu na osnovu sledećih kriterijuma: optimalnog utroška za potrebe flaširanja vode; hemijskog kvaliteta i bioloških elemenata same vode koju vraćamo u prirodne tokove; odgovornog postupanja sa izvorima vode i njihovo očuvanje.  Mi smo odgovorili na sve ove uslove sa najboljim ocenama i zaslužili najviše priznanje, odnosno najprestižniji od tri sertifikata koji EWS dodeljuje a to je Zlatna oznaka kvaliteta i eko standarda flaširanja vode, uz očuvanje prirodnih izvora.

DusanAntonijevic

Kakva je bila atmosfera u fabrici kada ste dobili vest o nagradi?

Naravno da je veliko uzbuđenje vladalo među svim zaposlenim, ali ono što je još važnije je da su se svi osetili neverovatno ponosnim jer je ovo rezultat timskog rada i zajedničkih napora svih koji su na neki način povezani sa Rosom. Posebno kada imate na umu da je to ujedno i priznanje za dosadašnje uspehe po pitanju zaštite životne sredine, koje su neretko rezultat samoinicijative zaposlenih.

Koliko dugo će Rosa držati ovu “titulu” i da li mislite da postoji još nešto što možete da uradite da biste ponovili uspeh?

Na svake tri godine nas čeka resertifikacija gde dokazujemo održivost promena, ali i usaglašavanje sa novim zahtevima EWS. U tom smislu mi ćemo za tri godine ponovo proći ceo proces. U međuvremenu ćemo svakako dalje raditi na unapređenju kvaliteta i postizanju još višeg stepena zaštite životne sredine.

Turizam je bitan izvor prihoda na Vlasini i zavistan je od ekologije, a pročitala sam da je od 2011. godine turistički promet rastao 15% godišnje. Pored vaših aktivnosti na očuvanju životne sredine, koji su još aktivnosti uticale na ovaj rezultat?

UNDP, Vlada Republike Srbije i opština Surdulica rade na projektu Promocija ekoturizma i zaštita životne sredine Vlasinskog jezera”.  Ovim projektom su obuhvaćene aktivnosti fokusirane na četiri oblasti: brendiranje i promocija Vlasinskog jezera, podizanje kapaciteta učesnika u turističkom prometu lokalne zajednice, izgradnja turističke infrastrukture, unapređenje rada službe zaštite zaštićenog područja Vlasinsko jezero.

jezero

Rosa posluje kao deo “Coca Cola sistema”, a već sam pisala o projektima koje kompanija sprovodi u partnerstvu sa Svetskim Fondom za zaštitu prirode, WWF, u cilju očuvanja voda i vraćanja voda u prirodne tokove. Šta za farbiku Vlasinka znači “pametno koristiti prirodne resurse”? Kako se obezbeđuje da izvor vode bude održiv?

Osim racionalnog korišćenja samih izvora, brige o izvorima i zonama oko izvora – tu je i vraćanje vode u prirodne tokove. To znači da nakon procesa u fabrici i prečišćavanja u Tretmanu otpadnih voda, vodu vraćamo u potoke, reke i slično. Vraćamo je prirodi od koje smo je i uzeli i to bez ikakvog negativnog uticaja.

Šta najviše motivše vaš tim? I da li vi imate neki lični motiv koji je pomogao da Rosa postane dobitnica zlatnog priznanja?

Naša motivacija se krije u jednoj veoma lepoj poslovici koja kaže: „Ne nasleđujemo prirodu od svojih predaka već je pozajmljujemo od svoje dece“. Ceo tim i ja lično smo u ovoj rečenici pronašli motiv da se potrudimo da svojim naslednicima obezbedimo budućnost u kojoj će uživati u svim lepotama i blagu prirode.

Sam sertifikat nam daje više mogućnosti da promovišemo, ne pojedinca, ne fabriku – već odgovorno ponašanje prema prirodi, jer je to važan korak ka podizanju svesti zaposlenih, partnera, članova porodice i prijatelja, a zatim i svih nas kao potrošača.

*   *   *

Put me predugo nije naneo ka ovom delu Srbije i mislim da to treba da ispravim u nekom skorijem trenutku. Možda upravo u sezoni divljih borovnica, još jednom zdravom proizvodu po kome je ovaj kraj poznat. Posle svih ovih vesti očekujem da tamo zateknem lepu i očuvanu prirodu – baš onakvu kakvu je pamtim od pre 15 godina.

Za kraj, Rosi bih poželela da za tri godine ponovo osvoji sertifikat – a Srbiji, kao zemlji sa puno prirodnih lepota, da u nju stigne veliki broj ovakvih priznanja. Nadajmo im se u godinama koje slede 🙂

Rosa voda

Tekst urađen u saradnji sa Rosa vodom (Pravilnik, tačka 4)

3 Komentara

  • Vlasina je jedinstveno podrucje ne samo u Srbiji nego i van granica nase zemlje. Ali ono sto ja pamtim kada su me roditelji vodili kao malu i danas ne moze se uporediti… Priroda koju su poceli vikend paradajz turisti da narusavaju rostiljanjilem i bacanjem otpadaka gde zavrnu, tisina koju kvare narodnjaci sa tranzistora na svakom koraku (jedna ulicica je cak dobila natpis sa nazivom Trans delirijum, pogadjajte zasto), voda iz flase ciji je ukus promenjen “obogacivanjem” do neprepoznatljivosti… Ona sa izvora i ova flasirana je nebo i zemlja. Atmosfera sve vise podseca na zlatiborsku i trebalo bi to sto pre da se spreci… Vlasina je vazdusna banja bukvalno,nezaobilazna u fazi lecenja ili oporavka,ali i prosto punjenje energetskih baterija. 7 dana jednostavnog boravka vas preporodi, spusta pritisak, leci anemiju,cisti kozu… Da ne pricam o konzumaciji borovnica koje si pomenula, vrganja i ostalih pecurki, mogucnosti da sami berete sipak, koprivu, zovu, hajducku travu… Sportisti obavljaju pripreme na Vlasinskom jezeru, uvek su u hotelu koji si pomenula 😉 Zbog svega ovog neophodno je sto vise pricati o njoj, cuvati je i negovati, jer je zaista bogatstvo u svakom smislu. Videli smo nakon svih nedaca oko poplava kako priroda moze da se naljuti i vrati nam kad predjemo svaku meru bahatosti, ne dozvolimo da izgubimo i Vlasinu!

Leave a Reply