Kada su u pitanju raznorazne pite – bilo da su s tankim korama, tartovi ili takozvane “razlivene” – uvek sam davala prednost onima koje su pune sira, jaja, mesa i zeleniša.
Rado bih jela pitu s mesom, ali sam izbagavala pite s krompirom. Pite s korama filovane zeljem i sirom su mogle da prođu, ali pita sa zaslađenim jabukama ili štrudla ne baš. Zapravo bilo kakvo testo koje je samo testo i ništa više, posebno ako je zašećereno – nikada nije bilo nešto specijalno zanimljivo.
Do ove “razlivene” pite, jedina koju sam pravila je bila ona s mlevenim mesom. Sviđa mi se ideja da u receptu količinski imam više proteinskih namirnica i povrća, nego brašna. Kad se sve sabere i oduzme, ova pitica ima niži glikemijski indeks. Zbog izbora sastojaka pogodna je i za Hrono ishranu, ili drugi tip ishrane koji “dopušta” razumne količine skroba za doručak.
Što se spelte tiče, nju već dugo stavljam ispred pšenice. Ona je zapravo stara vrsta pšenice, manje menjana tokom decenija poljoprivrednog razvoja, mekša, svarljivija i jednostavna za kuvanje. Ipak, nije pogodna za sve recepte, jer kao i raž, u sebi ima manje glutena. Testa od kojih se očekuje jaka gutenska struktura, poput fermentisanih hlebova, nisu pogodna za upotrebu samo spelte i raži. Ali zato, za ovakve pitice jesu idealni 🙂
Mislim da je ovo sjajan porodični doručak, jer porcija nije skuplja od 150 dinara. Tačnije, za celu pitu s organskim sastojcima iz “dm drogerija” – potrebno vam je ukupno 545 dinara 🙂
Ja se nadam da će vas jednostavnost pripreme malo udaljiti od pekare, gde se i dalje koriste nekvalitetna rafinisana ulja i štetni margarini. U jelu jesam upotrebila neutralno suncokretovo ulje, ali hladno ceđeno. Pitu sam pekla na nešto nižoj temperaturi nego što smo navikli za ovu vrstu testa – kako bi to osetljivo ulje bilo zaštićeno od kvarenja na visokim temperaturama. Za moj lični ukus, pre bih odabrala dmBio maslinovo ulje – ali znam da većini ljudi (posebno deci) taj ukus bude prejak, zbog čega sam se odlučila za suncokretovo.
Nakon moje dijete, ovo je bilo prvo jelo s brašnom koje sam spremila 🙂 Ispekla sam ga u momentu kada sam već punih mesec dana imala moju željenu kilažu od 59 kilograma. Smatrala da je to vreme dovoljno da pokaže da li održavanje ide uspešno i da li određenim namirnicama može da se dozvoli povratak u moju kuhinju. U ostalom, prema većini nutricionističkih pravaca, ova pita će spadati u zdrava jela.
Sastojci:
- 150 g speltinog brašna #dmBio
- 100 g ražanog brašna #dmBio
- 1 prašak za pecivo #dmBio
- 3 jajeta
- 100 ml ulja od suncokreta #dmBio
- 200 ml alpskog mleka #dmBio
- Pakovanje baby spanaća
- 250 g feta sira
- 25 g sirovog suncokreta #dmBio
- 25 g lana #dmBio
Priprema:
Spanać naseckajte jako sitno da izgleda skoro kao da ste ga blanširali. Naseckajte i fetu na manje kockice – možete i da je izmrvite, ali se meni više sviđa kada se vide komadići sira u piti.
U dubljem tanjiru ili činiji, izmešajte suve sastojke: speltino brašno, ražano brašno i prašak za pecivo. U posudi za mućenje mikserom umutite jaja, pa dodajte ulje i mleko. Umešajte u jaja suve sastojke, dobićete masu nešto malo gušću od mase za projice.
Sada varjačom dodajte spanać, sir i semenke lana & suncokreta. Malu kočičinu semenki ostavite za posipanje.
Izlijte masu u tepsiju ili keramičku posudu (papir za pečenje po želji), ravnomerno rasporedite testo i pospite semenkama. Peče se u rerni već zagrejanoj na 170 stepeni oko 45 minuta. Kad pita dobije zlatnu boju, a čačkalica izađe suva kad bocnete – gotova je.
Istu masu, naravno, možete peći i u kalupu za mafine – a pita se odlično slaže uz klasične priloge: povrće, ajvar & mleko ili jogurt.