Prijatelji su svi oni ljudi koji nam promene život na bolje

Ide Nova Godina i vreme je da sumiram utiske, a moj jedini utisak u ovom trenutku je da ne pamtim kada sam bila ovoliko umorna. I zadovoljna. I jedva čekam da nastavim dalje! Samo malo da se naspavam 🙂

A kako se sve to zakuvalo?

Marta 2012. godine, kada sam objavila prvi tekst na blogu, nisam pomislila da će blog uopšte postati ozbiljniji hobi – a još manje da ću nakon samo 22 meseca, u februaru 2014. dobiti nagradu za najbolji blog u Srbiji.
Ili već 3.5 godine živeti radeći od kuće.
Ili izdati knjigu „Gurmanske veze“.

Stvarno nisam ni sanjala sve to kada sam u ruke dobila uramljenu „diplomu“ sa natpisom „najbolji blog u Srbiji“. Sklonila sam „diplomu“ iza ormana i tamo je stajala oko mesec dana dok nisam bila uhvaćena na delu. Upoznala sam Nevu Rajković, koja je LifeCoach.

Znamo da se danas i komšijin mali, koji je uspeo da ne iseče vene nakon raskida s prvom devojkom i površno je prelistao afirmacije Luize Hej, istripuje da je LifeCoach – te isti niču kao pečurke nakon kiše. Ipak, ima njih i stvarno opasno dobrih, koji te očitaju u sekundi i znaju šta rade. Neva me je provalila u roku od odmah 🙂 Pričale smo i odjednom me je prekinula:

• Stani! Šta si to upravo izmrmljala sebi u bradu?
• (ja, ispod glasa) …pa znaš ono… kad sam dobila jednu nagradu…
• Kakvu nagradu?
• (opet smandrljam na brzinu i jako tiho) …pa najbolji blog u Srbiji…
• (provalila me) Čekaj malo! A gde si ti okačila tu tvoju nagradu?
• Pa nisam. Stavila sam je iza ormana… (odakle je uopšte znala da me to pita?!)
• Šta će tamo?!
• Pa znaš, taj svet na internetu je mesto na kome ima dosta kretena. I ja sam rešila da neću da budem slična. Nije dobro da se brzo dobijaju nagrade, to čoveku ume da poremeti mozak. Takođe, ja nisam završila ono što sam počela – imam još toga da uradim.
• Ma šta mi reče! Da li si ti uopšte napravljena od materijala za kretena?
• (meni vilica pala na patos, te mi vrlo brzo dođe iz …. u glavu) Pa … vidiš… nisam. Definitivno nisam 🙂  (konačno, skapirala sam)
• A pazi sad i ovo da te pitam. Za šta se dobijaju nagrade?
• (gledam je kao tele i čekam odgovor)
• Za valjda ono što si već uradila. Više ne moraš ništa da uradiš za tu nagradu. Dobila si je. Možeš sutra da ugasiš taj tvoj sajt i dalje je tvoja. Jer kada dobiješ nagradu moraš samo jedno: da proslaviš.
• A pa da… jeste. Tačno, nisam proslavila. Stavila sam je iza ormana, jer… znaš već…. (stiže nam piće i Neva diže čašu)
• Onda… za šta nazdravljamo?
• (opet mrmljam u bradu) Pa ono… hmmm… za najbolji blog u Srbiji…
• Ako si jela danas, možeš slobodno i glasnije da pričaš 🙂 Reci lepo – za šta nazdravljamo?
• (razdrala se da me čuje pola kafića) Za najbolji blog u Srbiji! 🙂 (i naravno, svi u kafiću gledaju u ludaču koje se dere) 

Dobro, ukapirala sam. Uglavnom se ponašamo kako ne treba… Kad se nešto loše desi mi smo sami krivi, pa drvlje i kamenje na sebe. A kad se desi nešto dobro za šta smo stvarno zaslužni mi se ponašamo kao da je to ništa, kao da je slučajno.

Danas znam da to nije lepo ponašanje!
Potpuno je  nepristojno da se tako odnosimo prema svojim uspesima.

Nije bilo lako da promenim to loše ponašanje. Ali sam davala sve od sebe. Sledeći put kad me je neko pitao šta radim, rekla sam šta radim – pa dodala: „I trenutno imam najbolji blog u Srbiji“. Istina, prvi put kad sam to izgovorila, htela sam u zemlju da propadnem. Ali sam nastavila. Ponavljala kao papagaj. I svaki naredni put je bilo lakše… Dok nisam to naučila da ispalim iz sebe onako kako kažem: „Divno vreme danas, zar ne?“ 😀

Krajem februara 2017. biće 3 godine od tog razgovora. Dobro sam zapamtila svaki detalj. Naučila sam da proslavim. Zapravo, sada fore radi – proslavim svaku sitnicu, čisto da nešto ne izostavim 🙂

Naučite u novoj godini da obraćate pažnju na svoje momente uspeha. I proslavljate svaki.

Hotel „Solaris“ u Šibeniku & blistave ideje pored obale mora

U oktobru ove godine otišla sam u Šibenik u hotel „Solaris“. Imala sam dogovor sa nutricionistom Anitom Šupe (jer se mi LCHF devojke lepo družimo) da budem gost na „Paleo vikendu“ koji je Anita organizovala tamo.

„Solaris“ je prelep hotel na samoj obali mora, sa vrhunskom klopom. Bila sam potpuno osvojena kada sam na jednom od stolova tokom doručka primetila i šampanjac 🙂 Ovo je bio najbolji doručak u nekom hotelu ikad: šampanjac, maslac i dimljeni losos. Znači WOW!

Šampanjac za doručak 🍽🍾 Jedno poglavlje moje knjige @gurmanskeveze zove se "Doručak u krevetu sa Džejms Bondom". Ovaj dasa je uz jaja, maslac i pršutu – pio penušavo vino uz jutarnji obrok. Znači ja danas u Šibeniku – baš kao Bond 💋 #food #travel #gurmanskeveze

A post shared by Vitki Gurman (@vitkigurman) on Oct 22, 2016 at 12:18am PDT

Uglavnom, kad sam doputovala u Šibenik bila sam već 7 meseci pisac jedne knjige i tačno 12 dana preduzetnik.

Jeste bio izuzetan poduhvat to što sam sama samcijata izdala knjigu, pa još i uspela u tome da započnem sa distribucijom i prodajom, uz prilično povoljne komentare čitalaca – ali je sve to još uvek bilo novo za mene. I sada konačno tu sa dragom prijateljicom, uz puno vremena da ga provedemo zajedno i razmenimo informacije, družimo se i planiramo aktivnosti.

Anita već ima izdavačku kuću. Počelo je s njenim blogom – nastavilo se s istoimenim bestselerom „Istine i laži o hrani„, pa zatim i „Prvom LCHF kuharicom“ – uz knjigu koja je must za majke male dece „Velika knjiga o prehrani i njezi dece“

Sedim s Anitom, brifujemo o svemu i svačemu – a pogotovo o tome kako da „Paleo vikend“ postane tradicionalni događaj u hotelu „Solaris“. Naravno da može da računa na mene – mesto je fantastično, a društvo još bolje 🙂 Kaže mi Anita:

• A što ti ne bi lepo izvezla tu tvoju knjigu u Hrvatsku da se ovde više ne muče s kupovinom?
• (ja tek učim, imam firmu 12 dana, ne znam gde je levo) Pa ovaj… da pitam računovođu da li to može i kako… mora da je teško…
• E, pa i da je teško – nije nemoguće! Daj to da sredimo. I znaš šta još? Šta misliš da te povežem sa mojim izdavačima u Sloveniji i Makedoniji. Dobra ti je knjiga, treba da im pošalješ pa da prevedu. Čim stigeš u Beograd da sve to završimo, važi?

Kažem „važi“ i mislim se kako još ne znam koju šifru plaćanja treba da unesem na nalog za prenos, sad ću izvoz da radim… ma jeste, kad bi to išlo tako lako…

Dva meseca kasnije, decembar 2016. godine:

Odradila sam već drugi izvoz knjige za Hrvatsku i sjajno se prodaje preko Anitinog web shopa. Nakon početnih koraka ipak mi je proradio preduzetnički mozak, pa više nije umeo da se smiri. Sem Hrvatske – sada knjiga može da se nađe i u BiH i Crnoj Gori (više informacija). Ovo sam se sama setila da se iscimam.

Usput ukapiram da nije dovoljno da ona u Srbiji bude samo lancu „Delfi knjižara“, pa kontaktiram i „Vulkan knjižare“. Eno sada knjige i tamo 🙂

I da – i onaj drugi plan je uspeo! Potpisala sam ugovor sa izdavačem iz Slovenije – knjiga se već prevodi i očekujemo slovenačku verziju na proleće. Makedonce još uvek čekam za odgovor… Petljam nešto i oko engleskog prevoda… Spremam drugu knjigu… Zašto bih se zaustavila kad sam već upala u 5. brzinu? 🙂

Naučite u novoj godini da koristite prilike koje vam dolaze. Kad ćete biti spremniji nego što ste upravo sada?

Pretposlednjeg dana u Šibeniku otišla sam sa Anitom da konačno upoznam Helenu Jakoliš, mladu devojku koja se jako namučila sa svim mogućim i nemogućim zdravstvenim problemima – dok joj konačno nije otkirvena celijakija (alergija na gluten). Kažem konačno, jer su tako saznali uzrok svih problema i Helena je počela da menja život, motivišući duge sa sličnim problemom preko svog bloga.

Dok se uspešno oporavljala od nekadašnjeg lošeg zdravstvenog stanja – uz nesebičnu podršku roditelja, počela je da radi i ketering i predivne fotografije hrane. A onda izdala divan i maštovit bezglutenski kuvar poslastica „Zdravo i slasno bez glutena“:

Uglavnom, sedimo nas tri u prirodi, u Heleninoj bašti – konačno na okupu. I pričamo o svemu što joj se izešavalo…

Pričamo s Helenom o njenom kuvaru. Borac je i napravila je čudo da okrene svoj život u potpunosti i uzme sudbinu u svoje ruke. Živi dokaz da možeš da napraviš čudo! Ali Helena, onako skromna kakva jeste, kaže nešto tiho sebi u bradu… A mene zapljusne jedan tako poznat momenat od pre tri godine…

Uradila sam jedino što sam naučila: podigla sam čašu i pitala čemu nazdravljamo? 🙂

Ne zaboravite u novoj godini da prosledite poruke koje ste vi dobili od drugih i koje su vam donele dobro. Dobili ste ih da ih pošaljete dalje…

Srećna vam nova 2017. godina.

Želim da vam bude puna lepih i ambicioznih promena.
Ličnog ostvarenja i pronalaženja sebe.
Želim vam da radite ono što volite i budete kreativni.

I pažljivo birajte ljude kojima se okružujete. Nalazite i zadržavajte one koji vas inspirišu da budete bolji – i profesionalno i lično!