Digresije

Presna (Raw) Hrana Vs. Roštiljano Mesište

Primetila sam da neki vegetarijanci jako potenciraju to da ih okolina proganja i maltretira. Sve uz redovna pitanja: kako da se “pravdaju” okolini ili kako da bližnje što brže “otkače” kada preterano zapitkuju ili zašto ih neko odvraća od njihovog izbora ili zašto ljudi ne razumeju itd. Ne znam za druge, ali što se mene tiče, prema njima imam najzdraviji mogući stav (primenljiv i na druge grupe i situacije): – Savršeno me nije briga za tuđe privatne izbore!

Zato mi je i teško da pravilno procenim da li je priča o tolikom nerazumevanju stvarno tačna ili ne. Ali, ono što sam sigurno pravilno procenila je da neki wannabe vegetarijanci, zapravo nemaju pojma kako to budu, a da ne nabace još kilograma sa sve malokrvnošću. Takvi uopšte ne doprinose dobrom imidžu i promociji vegetarijanske ishrane. Toliko o porukama koje se ponekad šalju u “okruženje puno nerazumevanja”.

Mladalački primer igranja s hranom

Bila sam na seminaru kao predstavnik organizatora i na obuci su bili mladi ljudi. Prisustvovala je i devojka od oko 20 godina, sa kojim kilogramom viška, sveži raw-vegetarijanac (oko 2 nedelje tačnije). Njen motiv za promenu? Malo zdravlja, ali je mršavljenje bio primarni motiv. Ono što su zaboravili da joj objasne kada su je naložili na Raw-Mršavljenje-Priču je sledeće:

  1. Raw-vegetarijanci ne bi trebalo da jedu samo voće od jutra do mraka. Jedu i bademe, orahe, semenke, klice žitarica i mahunarki i slično. Odatle kroz svoje šejkove i salatice dobiju sve makro i mikro nutrijente koji su im potrebni (sem vitamina B12). Da, to tako može! I ako je nekome do raw vegetarijanizma, tako i treba.
  2. Da bi se iz biljnih izvora dobile sve potrebne aminokiseline, vegetarijanac mora svaki dan da više puta unosi orašasto voće, mahunarke i integralne žitarice/klice. Voće skoro da nema proteina. Povrće ih ima malo, ali u kombinaciji svega pomenutog – da, može da se unese dovoljno proteina.
  3. Sledeće ne važi za one iz “raw” grupe: niko nije postao vegetarijanac da bi jeo slatkiše, testa i margarine. Ako jeste, obično završi u bolnici. Kod pojedinih “kroasan sa džemom” i “burek sa šampinjonima” vegetarijanaca – ovaj način ishrane postane samo gluplji izbor.
  4. Sve veći broj veganskih autora se (konačno) slaže oko toga da u biljkama ipak nema vitamina B12. Ja o ovome ne moram da razmišljam – ali ko mora – neka razmisli još jednom. Toliko.

Dakle, to što je neko rešio da se hrani vegetarijanski ili veganski je OK. Samo treba da nauči i kako. Nije vegetarijanstvo ono “ne znam ništa o ishrani, ali od danas samo gulim jabuke”. Šta onda ispada? Da ste odgovorni prema životinjama, ali niste prema sebi? Sorry, ali nema nikakvog smisla!

Naredno pitanje, pošto sam sam završila sa brzopletošću i (ne)informisanošću je:

Da li je vegetarijanstvo prirodno?

Na jedno “naučno istraživanje” o tome kako čoveku mrda vilica i koliko su mu dugačka crevca koje govori protiv vegetarijanstva, imamo jedno koje kaže suprotno. I tako u krug dok načisto ne udave pošten svet. Svakako je najvažnije pitanje ko je platio ta istraživanja? Proizvođač muslija ili viršli? 🙂 I kom istraživanju svaka individua želi da veruje u skladu sa svojim ličnim ubeđenjima.

Kao vrsta, mi do skoro nismo bili “blagoslovljeni” gomilom prazno-kaloričnog đubreta po prodavnicama, nego smo teško dolazili do hrane. Ne verujem da je čovek prirodno izvoljevao. Jednostavno nije imao taj luksuz.

U surovoj divljini, momci sa slike se nisu zavitlavali radi sporta i razonode.

Pošto najranije slike potiču od pre oko 32.000 godina, a kladim se da su naučili da se prehrane pre nego što su naučili da crtaju – znači da su dugo, dugo lovili pre nego što su dobili svog prvog Pikasa-Iz-Pećine. Zato je pitanje koje sledi nezibežno: zar stvarno nije moguće nam nakon više od 2 miliona godina jedenja mesa ono toliko smeta kako neki tvrde?

Šta mi – posle toliko vremena – možemo da budemo sem svaštojeda? Mi smo savršeno prilagodljive mašine, koje mogu da rade dobro trošeći različita goriva i kojima vegetarijanstvo ili mesožderstvo predstavljaju običan lični izbor

Da li je RAW prirodan?

Idemo dalje “mućni svojom glavom” metodologijom. Raw hrana jeste čoveku najprirodnija hrana. Apsolutno DA! Samo je čovek jeo “raw sve i svašta” – jajca, meso riba i životinja (sušeno na vazduhu ili usoljeno), semenke, voće, povrće. Mnogo kasnije i mleko, maslac i sireve od nepasterizovanog mleka pašnih životinja.

Sami dokazi o upotrebi vatre nisu preterano usaglašeni ali izgleda da imamo kao vrsta zagarantovanih oko 380.000 godina roštiljanja u kulinarskom CV-ju. Najstariji pronađeni tragovi vatrišta se nalaze na paleolitskom lokalitetu Tera Amata u Francuskoj kod Nice.

Kako paleolitska lovačko-sakupljačka zajednica datira od pre 2.6 miliona godina biće da se na vatrici nisu roštiljale divlje jabuke i povrćni ražnjići. Još je neverovatnije da su u voćno-povrćnom raju dve budale – Lovac i Pikaso – raspalili roštilj i tek tako pustili da sve ode do Đavola! 🙂

Ako se za bar 2 miliona godina nismo prilagodili na meso, a za 380.000 godina na kuvanje hrane, kako smo se onda prilagodili na žitarice za samo 10.000 godina? Oko žitarica se niko ne prepucava u vezama i na porodičnim okupljanjima. Tačnije, na porodičnim okupljanjima se svađaju samo ako neko zaboravi da kupi leba. Zato zbog mesišta i vatrice leti perje na sve strane 😀

Ne svađaju se ljudi ni oko ovih pitanja:

  1. Kako smo se prilagodili na šećer koji je bio skupocena i retka namirnica do 18. veka, a sada ga trošimo ko da nam je deda ostavio fabriku? Mnogi vegetarijanci sem što žive na tim istim žitaricama – arče šećer više nego što bi trebalo (žuti, smeđi, beli, med, malteks – sve je to šećer). 
  2. Kako smo se prilagodili na rafinisane uljane bljuvotine i biljne margarine i sireve koje neki vegetarijanci takođe ne štede?
  3. Hemikalije i aditive koje koristimo u poslednjih par decenija ne treba ni da pominjem. 

Mislim da već postaje savršeno jasno zašto me diskusije Vegetarijanci VS. Mesožderci zapravo užasno zamaraju i zašto ih smatram prilično glupim gubljenjem vremena.

Zaključak priče o vegetarijanstvu i mesožderstvu

Ko greši? Naravno – obe strane. Zašto? Zato što imamo zajedničkog neprijatelja – nehumanu, toksičnu, lažljivu i otrovnu industriju hrane. Kritikujemo tuđe lične izbore i gubimo vreme. Gledamo jedni u druge umesto da gledamo u njih.

Čik kupite zdravo meso ili zdravo povrće i voće – a da pri tome ne puknete pola prosečne plate u Srbiji za 2 ručka! I to ako nađete takvo voće i povrće! A nadam se da svaki mesožder zna da treba da jede puno svežeg i sirovog voća i povrća?

Osnova ishrane ne treba da nam budu žitarice, u to nas je samo ubedila industrija i njihovi promoteri. Osnova ishrane su nam oduvek bili voće povrće i orašasti plodovi. Uz neke “aksesoare” životinjskog porekla koje u određenim zemljama ne koristi samo oko 4 do 8% populacije (a toliko vegetarijanaca stvarno ima) 🙂

Horor je jesti margarin, šećere, fruktozni sirup i aditive, jer sa tim naš organizam ne zna šta da radi, pošto to ne postoji u prirodi i nikada nikome nije bilo hrana. U upecanoj morskoj ribi i piletu koje je kljucalo i divljem zecu nema ničega strašnog. Samo neko ne želi to je jede i ima pravo na to. Neko želi i takođe ima pravo na to.

Svaštojedi koji su odabrali prirodne namirnice i tome dodali lični izbor da neke ne žele da jedu su u svakom slučaju srećniji zdraviji i zadovoljniji od onih koji jedu (pretežno ili isključivo) hranu koja ima reklamu na TV-u.

Danas bi trebalo da učimo jedni od drugih i usmerimo pažnju na pomenute zajedničke neprijatelje, ali i nove GMO neprijatelje koji nam kucaju na vrata.

Ako smo pametni…

U međuvremenu, kakav god da ste svaštojednapravite sebi neki smoothie 🙂

Napomena: 

Mleko i mlečni proizvodi upadaju u istorijsku prehrambenu priču kada i žitarice. Zato su neki netolerantni na laktozu, neki na gluten iz žitarica – a nekima nije ništa.  Do skoro su žitarice bile sitne i jele su se mlevene na kamenu i pravilno su spremane, a mleko je bilo od pašnih životinja i nepasterizovano. To mleko i žitarice koje smo počeli da jedemo pre 10.000 godina, od pre 50-60 godina postali su Drugačije Mleko i Drugačije Žitarice. I da – neki ljudi su nadrljali zbog toga i nekima i dalje nije apsolutno ništa. Najnetolerantniji na mleko i mlečne proizvode su azijski narodi, a najtolerantniji severno-evropski.

34 Komentara

  • u pravu si bas za sve napisano.
    jedino moram da primetim da cisti mesozderi zapravo ne postoje, vec su to svastojedi u pravom smislu te reci, svastojedi medju probranim namirnicama, a ta ubedjivanja ‘ko je u pravu’ i iskljucivi stavovi su uglavnom od one suprotne, raw strane

    pretpostavljam da te je ona kratka ‘rasprava’ na ani podstakla na ovaj tekst 🙂

    p.s. smooooothies 🙂
    samo sto ja nemam ni blender jos uvek, imam neki mali rucni, ne znam da li to moze da posluzi 🙂

    • I “kratka” rasprava na temi o mršavljenju… I duže rasprave na vegetarijanskim temama… I “Hare Krišna” koji nas je pre neka 2 meseca ubeđivao da možemo da gledamo u sunce i “jedemo” solarnu energiju”, a bavi se time tek 10 dana…

      Inače blenderi mogu da se nađu već od 2,500 dinara, što je podnošljivo…

      Nisam nikada koristila ručni. Super-secko ne radi posao kako treba – samo da napomenem i to!

      🙂 🙂

  • Pohvale za smoothies! Nadam se da cu konacno smuckati nesto sto je iole pitko 😉
    Znam da sam dosadna, ali da li buduci da sam LCHF pocetnik –> da li se i u LCHF-u upada tako brzo u ketozu ili ne? Koliko dugo se sme biti u ketozi, da li postoje neka ogranicenja? Koliko je ona zaista neophodna u funkcionisanju – da li je istina da mozak bolje radi na ketonima i da je nivo energije visi?

    (obecavam da vise necu postavljati ovoliko nabacanih pitanja 😀 )

    Puno pozdrava!

  • Baš mi se dopada kako pišeš. 😀 Čitko, u kratkim pasusima, a pogodiš srž! Za sve si u pravu! Ljudima fali zdrav razum, ispran im je mozak reklamama… 🙁 (iščitaću ti ceo blog, da znaš)

  • Vanja, izvini što mi je promaklo tvoje pitanje! (hvala Medi!)

    Što se ketoze tiče, volela bih da prvo pročitaš ovaj tekst Anite Šupe
    http://istineilaziohrani.blogspot.com/2010/05/ketoza-ili-ketoacidoza-kod-prehrane-sa.html

    Anitin blog je izuzetno kvalitetno štivo za čitanje na jeziku koji nije engleski… A preko linkova sa ovog teksta možeš da se informišeš dodatno, ako znaš engleski. Ja uvek volim da imam nekoliko izvora informacija, što i vama savetujem!

    Ono što je bitno je da nije svim ljudima isto vreme ulaska u ketozu (ali je obično to oko 3 dana) i da količina UH koju unose takođe varira kada se to desi. Neko je u ketozi sa 50g UH, neko mora da obara još više. I reakcije su različite. Neki pucaju od energije, a neki se žale na malaksalost. Što zavisi od stanja organizma i izbora namirnica.

    Ketoza je sigurno najbrži put da se otope masne naslage, ali i drastično smanjenje UH odigra svoju ulogu… Tako da treba da nađeš model koji tebi najviše odgovara, pratiš kako se osećaš i naravno – prekontrolišeš stanje svog organizma.

  • Majo… zaista si me odusevila blogom! svaka cast! 🙂
    Nego, imam jednu molbu… ako mozes da napises post o ishrani nasih predaka (pritom da spomenes namirnice koje su prisutne u danasnjem vremenu), i samo da pitam, da li je to isto sto i paleo ishrana? 🙂 pozz

  • Yecili, hvala!! 🙂

    Imam već neku dužu listu tema koje sam planirala da obradim, a ova nije bila među njima… 🙂

    Ako mislis na neke malo bliže pretke (nekoliko generacija u rikverc), onda uopšte nije isto…

    Paleo je ishrana je ishrana namirnicama koje su se konzumirale do pre oko 10,000 godina. Dakle, vreme lovaca, pre nego što su počeli da gaje žitarice.Čak se ne koriste mlečni proizvodi, dok se na LCHF koriste.

  • Majo, ja se javljam prvi put, jer sam za ovaj blog saznala tek juce. I od tada ga prelistavam u zelji da procitam sto vise mogu, a htela bih sve od jednom, pa malo i preskacem… Ono sto me je “nateralo” da se i oglasim je ne to sto pises, nego nacin na koji pises. Iako dosta informisana o temama koje se ovde pominju, odusevila me je jednostavnost i lakoca objasnjavanja nekih pojmova koji su drugima ocigledno kao “kvantna fizika”. Moram da priznam, iako dosta informisana, tu se sva prica zavrsava kad je u pitanju moja zdrava ishrana. Vise sam kao neki univerzitetski profesor, samo prica, nista akcija 🙂 Tu i tamo me uhvati manija, pa vodim previse racuna, a onda me to brzo i umori, pa se vratim starim navikama (zivot u Beogradu, o tome si pisala, kao i ostali izgovori.. nemanje vremena, stres, itd..). Izgovora nema, i to mi je jasno.

    Ako ti ista znaci, motivisala si jednu osobu da sedne na svoj sobni bajs i odvoza danjasnju rutu – mene 😀 Ali pre nego sto pocnem, kao vegetarijanac da pohvalim ovaj tekst, jer nas ima jako puno koji takvom ishranom vise stetimo sebi nego sto cinimo dobro. Ja sam svoju “glad” za mesom zamenila pecivima, i to najcesce onima iz pekare, kao i kolacima i drugim secerima, i to je uzas! Posto nemam nameru da odustanem od vegetarijanske ishrane, moracu ovo ostalo da korigujem – ali prvo bajs! Pozdrav i cestitke!

  • Jel ta devojka koja jede samo voce od jutra do mraka ona ostrascena Marina koja je ucestovala u nekim emisijama na Prvoj?Ima neki svoj kvazi blog gde siri i prica takve budalastine da su se meni creva prevrcala.Zamisli ona ima neku teoriju da su nam potrebni samo seceri,a da je masna ishrana ubica.Dobro ovo drugo mi je jasno odakle je pokupila ali ovo prvo mi nikako nije jasno,ko joj je rekao tu glupost?A rucak joj se sastoji od 3 kg banana
    Toliko je ostrascena i agresivna da ja nemam reci

      • Od svih prehrambenih “pravaca” na koje možemo da naletimo danas – ovo je jedini koji smatram zastrašujućim. Ne želim ni da razmišljam o načinu transporta južnog voća na našu teritoriju (ubrano zeleno, prskano ko zna čim da sazri i ne istruli i slično).

        Kao što rekoh više puta, ako se pojavi neki “novi ženski prehrambeni guru” – prvo što ću se zapitati je da li mi izgleda kao jaka i zdrava mlada žena koja može da rodi jako i zdravo dete? Mislim i fizički i mentalno jako.

        Ako je odgovor “ne” verujem da nema šta da mi ponudi – čak ni delimično.

        Za savete o ishrani i vežbanju bih recimo saslušala Dr.Anu Gifing koja u svojim godinama izgleda fenomenalno. Volela bih da proćaskam i sa glumicom Katarinom Radivojević – za koju ne znam da li ima lepšu kosu, ten ili telo – a mojih je godina. Ima još mnogo takvih dobrih primera kod nas…

        Poruke ispijenih žena kojima se u dvadesetim već proredila kosa i za koje se pitam koliko dugo nemaju menstruaciju ne mogu da budu dobre poruke.

        Još jednom, kome je do raw-veganstva neka ide na neku radionicu Maje Volk. Nema ničega zastrašujućeg tamo sem dobro sprovedenog ličnog izbora.

  • Da li je neko od vas citao kinesku studiju?da li znate sta je gerson terapija?da li znate da se masne naslage na krvnim sudovima uklanjanju potpuno biljnom ishranom?ovo su neke cinjenice da problem ishrane nije crno bijeli i da tu ima dosta manipulacija.poput piramide ishrane gdje je baza predstavljena zitaricama?????!!!!

    • I “Kinesku studiju” i “80/10/10”. A čitala sam i autore koji osporavaju ova dva dela.
      Bolje je pitanje – kada pročitamo oba – kome verujemo?

      Ja apsolutno verujem da najveće količine naše hrane treba da budu biljne i po mogućstvu što više sirove. Zato i imam jedan Raw kuvar u kući i pratim nekoliko Raw sajtova. Ipak, najčešća priča raw vegana je “živeo ja na džank-hrani, jeo industrijske gluposti, pa postao raw ili vegan preko noći”. Nikako da pronađem nekoga iz “međufaze” – nekoga ko je bio na “clean eatingu” (jeo neprerađenu hranu, sve namirnice) a onda postao raw ili vegan.

      U tom smislu, poboljšanje zdravstvenog stanja je jasno kao dan. I u tom smislu nikada neću verovati da su prirodne masti koje jedemo hiljadama i hiljadama godina uzročnik bolesti.

      Kao što ne verujem ni da postoji samo jedan tip ishrane na kome čoveku može da bude dobro – sve dok se drži prirodnih namirnica, izbegava industriju i jede jako puno puno povrća.

  • Nevidjeno mnogo sam naucila od tebe i ovaj tekst je pravi primer sto se uvek vracam ovom blogu i provodim tu sate. Da napomenem – nisam LCHF, vise tezim HCLF-raw vegan ishrani. Uz pravo obrazovanje shvatis da iako ta dva pokreta deluju suprotstavljeno, zapravo nisu, te da su principi ishrane vrlo slicni, a najvise u insistiranju na tome da se otkacimo otrova industrijske hrane. Hvala ti puno na ovom tekstu.

  • Savo,
    pitao si me šta mislim o ovom tekstu? Pa prvo, deluje nabacan, i do samog kraja se ne razaznaje šta autor u stvari želi da saopšti. Činjenice jesu tačne u toliko da ishrana zaista mora biti izbalansirana, ali ne samo kod vegeterijanaca nego i kod mesojeda (odatle infarkti). Nego, nabraja tu neke margarine koje navodno samo vegeterijanci jedu, a jasno je da sam autor apsolutno nema predstavu kako je biti vegeterijanac. Naravno ta činjenica ne predstavlja prepreku da o vegetarijanizmu i piše naširoko.
    Ne znam šta si očekivao kao moj odgovor? Sigurno imaš konkretnije pitanje, nego tumačenje potonjeg teksta.

    • Igore, ako do sada nisi upoznao nijednog “testo vegetarijanca” – rećiću ti da ja znam troje bivših.
      Od kojih je jedan zaglavio u bolnici od svoje vegetarijanske ishrane u pekarama, a drugi je bio malokrvan.

      Nigde ne piše da SAMO vegetarijanci koriste margarine. Gde si samo to iskopao?!

  • Ovde se izostavlja jedna jako važna stvar a to je da veganizam nije samo način ishrane i da mu prvenstveni cilj nije zdrava ishrana (kao vegetarijanka i budući vegan daleko više cenim “mesojede” nego one koji su u vegan priči, da se tako narodski izrazim, zarad sopstvene guzice a takvi su najfanatičniji i najglasniji, nažalost). Nisam “pekara vegetarijanac”, kako s prezirom govoriš o njima, iako neke slatkiše i peciva volim a i metabolizam mi dopušta 🙂 ishrana mi se bazira na povrću, sirovom, kuvanom, pečenom… i savršeno sam svesna posledica svojih izbora. Cela ta raw priča mi je žešći fejk još kad čujem da koriste med i nazivaju sebe veganima ccc… Biti vegan ili vegetarijanac znači ne samo način ishrane već i bojkot velikih kozmetičkih i farmaceutskih firmi koje sprovode testove nad životinjama, ne koristiti proizvode od kože, vune i slično, znači i udomiti bar jednu životinju sa ulice i biti aktivan koliko je to moguće na polju zaštite životinja. Izvinjavam se na podužem komentaru ali se nadam da sam rasvetlila neke zablude o veganima. A da nam je zajednički neprijatelj industrija hrane zaista se slažem. Pozdrav 🙂

  • Cao!
    Pohvale za napisano! Vrlo razumno, objektivno i po meni tacno.

    Ja sam vegetarijanac od svoje 14te godine sad ih imam 25. Prvi u mojoj posrodici. Sto znaci da jesam i tek kako bio smaran na rucku. Nikada mi se meso nije svidjalo ni pre moje 14te (riba pogotovo) Znam da je riba super zdrava ali nije mi se svidjala..
    Da budem iskren nisam mnogo citao o ishrani ali sam uvek citao sta sadrze proizvodi koje sam kupovao. Iz pekare jedem proju naravno pre kupovine citam deklaraciju (to je bio jedini proizvod iz pekare koji ne sadrzi “Plavog tigra”) Da li neko uopste zna sta je taj “Plavi tigar” kad vec pisem ovde pa da pitam??

    U sustini od kako znam za sebe nikada nisam popunjavao stomak “djubretom” zato sto se lako dolazi do cipsa npr.. Kad sam bio najvise gladan trazio sam neku pijacu ili market sa povrcem i vocem i bila mi je dovoljna sargarepa ili nesto slicno dok ne stignem do kuce..ili sam kupovao orahe ili nesto iz te porodice – NE zato sto je to zdravo pa cu ja da budem sad nesto super. Vec samo zato sto su to bili moji omiljeni ukusi…

    Meso ne jedem iz ljubavi prema zivotinjama zelim ih na nogama zive i zdrave ne u tanjiru. Ne jedem ih zato sto znam da mnoge od njih ne dotaknu nikad zeleno polje vec u stalama “prozive” ceo zivot samo da budu natovljene i zaklane 🙁 i sad mi je muka. To su moja licna iskustva..mozda vas i ne zanimaju. To sto sam ja osetljiv na zivotinje ne znaci da nikad nisam spremio biftek za brata ili da sam okretao ocima dok bilo ko jede meso. Ne isticem se ne ispirem mozak ljudima ja imam svoj pravac ako neko hoce da jede drvo zato sto to instiktivno oseca da mu treba – Navali brate Nemam nista protiv!

    Ja se hranim uglavnom slusajuci svoje telo i mozak ono sto mi ono trazi u datom trenutku..uglavnom: voce i povrce, razne semenke, razne vrste oraha, mleko, sirevi, jogurt…

    U glavnom sve sto je bez lica! ALI O MESU NE MISLIM NISTA LOSE I NE SMETA MI AKO NEKO HOCE PLJESKU UMESTO PROJICE..

    Nikada nisam bio manje zdrav od moje brace. Rodjen sam i uvek sam imao nizak krvni pritisak 90/60 krvna grupa 0+ (izmedju ostalog negde sam procitao da su ljudi 0+ ljubitelji mesa vise od ostalih) pih..ko zna *neproverena informacija.

    Kada sam bio u srednjoj skoli voleo sam da doniram krv, ali mi nikada to nije poslo za rukom zbog slabog krvnog pritiska ne zbog ishrane..
    Sad posle 10 godina moje vegetarijanske ishrane ja se osecam jos uvek dobro nemam zdravstvenih problema, fizicki sam 60%-70% aktivan ukljucujuci i neredovno vezbanje.
    od 22. god. sam poceo redovno da doniram krv sada mi je pritisak 110/70 osecam se dobro. visok sam 181cm tezak 70/73kg. Mislim da je mnogo bitno da se jede polako Uvek sam jeo polako od malena je mojoj baki to najvise smetalo!! Npr. nekad sam znao da provedem za stolom vise od sat vremena (odgledam ceo film rucajuci).. ako bih nesto nekada trebao da progutam na brziku – nisam ni jeo..
    U sustini nisam bogat i ne jedem mnogo, verujem da mi je dovoljan resurs energije iz hrane koju uzimam.. ishrana me kosta oko 200E mesecno. Telefon imam onaj stari crno-beli i presrecan sam da se kupam suncem.

    Pozdrav drugari, Zivi bili!
    Jovan

  • slazem se da bi trebalo da usmerimo enegiju u smeru industriske hrane, a ne na hranu sa ili bez mesa. Dugo godina ne jedem meso, i potpuno sam zdrava, ali isto tako nemam nista protiv ljudi koji ga jedu, jedino je problem u kvalitetu istog . Iskreno mislim i za povrce koje jedemo i sta jedemo…..Iskreno sam zabrinuta nasom svescu i navikama u ishrani
    I na kraju velike pohvale za vas blog

  • Lep tekst, informativan. Možda samo da se nadovežem na poslednji komentar, uvek se postavlja pitanje kvaliteta mesa, a šta je sa kvalitetom povrća i voća. Spomenuto je južno voće, ali kakvo je voće kod nas, od domaćih proizvođača, koliko je ono prskano itd. Koliko se još recimo biljke zagađuju kroz vazduh i putem kiše? To su retka pitanja, ali i njih treba negde nekad postaviti.

  • Одлично написано и потпуно реално,а то се види у реченици-“Ko greši? Naravno – obe strane.”
    Мислим да је најбоље да човек сам ослушкује свој организам.Нисам вегетеријанац,ни веган али нисам ни неко ко МОРА да једе месо,јер ако на столу нема меса то није ручак.Мени највише прија посна храна,тачно онолико колико га црквени календар прописује.Неколико пута у години и свака среда и петак!!!
    У време поста немам надутост,и опстипацију што није случај кад једем месо,тако да сам решила да га сведем на минимум. Мислим да је код нас највећи проблем,оно што си и сама напоменула,затрованост и стоке и житарица,па самим тим долазимо до питања колико је квалитетно то што купујемо.Најслађе се насмејем уз рекламу у којој се помиње традиција дуга 100 година у производњи меса и сухомеснатих производа,а сви добро знамо да на том истом Златибору нека стоке ни за једну чајну кобасицу!!!
    Трудим се купујем домаћу храну, јаја од кока које кљуцају,млеко од краве која пасе на ливади и храну од људи за које знам да немају новца да купује препарате да прскају воће и поврће свим и свачим, али то је предност вароши у којој живим, јер ми је село близу. Сама месим хлеб,без адитива па и пекаре заобилазим у великом луку.
    Једино чека се не могу одрећи то је мед!Увек у кући имам меда који редовно користим,наручито ујутру уз потопљене житарице,са којима почињем дан!!!
    Уз овакве и сличне текстове,можемо много тога да научимо а свако нека примењује оно што му одговара.
    Хвала!

Leave a Reply