Varjača i šporet

Posna zamena za mesnu veknu – od prosa i paradajza

Rekli smo u prošlom receptu da heljda nije žitarica, već trava. Ali proso jeste žitarica. Od skoro je postalo ponovo popularno…

Ova stara žitarica je bila u upotrebi pre kukuruza, a samlevena ima čak i sličnu boju. Do skoro bila je jako zapostavljena i kada su je pobornici raznoraznih integralnih i biljnih stilova ishrane, na velika vrata vratili u upotrebu – oni koji više vole brzu hranu, branili su se izjavom da ne žele da jedu “zrnevlje za papagaje” 🙂 Mada smo to od njih navikli, jer su i ovas, jednu od žitarica najbogatijih vlaknima, odbijali su s izgovorom da ne jedu “hranu za konje” 😀

Ali, ako mene pitate – oni su na velikom gubitku! Što zbog lošeg izbora namirnica, što zbog nepotrebnih predrasuda.

Da, stvarno, proso jeste omiljena hrana papagaja, ne znači da joj je mesto u kavezu umesto u našem tanjiru. Kao što ćete kasnije videti, ova žitarica ima jednu veoma posebnu karakteristiku – toliko specifičnu da joj se prašta veći glikemijski indeks. Ovo se, kao i uvek, rešava uz kombinovanje s namirnicama nižeg glikemijskog indeksa – poput masti, orašastih plodova, mlečnih proizvoda, mesa i jaja, povrća, salata…

Šta proso čini posebnim?

E, sada, ta zanimljiva sposobnost prosa dešava se nakon kuvanja. Naime, što se više hladi nakon kuvanja – to se više vezuje. U posnoj i veganskoj kuhinji je uobičajeno praviti zamene za pljeskavice od crvenog pasulja ili za ćufte crnog sočiva. U smesu se često doda i neka integralna žitarica, ali se očekuje da skrob iz mahunarke odradi vezivanje.

Kada je proso u pitanju, ono može da ide potpuno samostalno, uz začine i bez skroba iz mahunarki ili nrp. krompira. Čim se ohladi – dovoljno se veže da biste mogli da sečete veknu od prosa, na isti način na koji se seče vekna od mesa. Bila sam jako skeptična pe nekog što sam prvi put probala… Sva u fazonu “ma nemoj, ovo neće da se raspadne?!

I ne samo da se nije raspalo, nego sam ga sekla kao da sam unutra dodala jaja da vežu masu 🙂 Što se ukusa tiče, namerno je dodat paradajz pire, jer je prirodni pojačivač ukusa, o čemu sam vam već pisala. Identična stvar važi i za kvasac. Sve ovo je bezmesnom obroku dalo “mesniju” notu. Zbog kiselosti paradajza, veknica se odlično uklopila uz pire od krompira i leblebije, pa su tek zajedno bili perfektno izbalansirani. Do sada nisam jela pire iz kesice, ali je ovo prvi koji sam probala da mi se dopao. Čak sam ga, suprotno od uputstva – napravila samo s vodom umesto uz malo mleka. Perfektno začinjen i najvažnije, 100% prirodan i organski 🙂

Kako #dmBio menja način na koji vidimo svakodnevnu ishranu?

U poslednja 2 meseca, u saradnji s dm drogerijom uradila sam 8 recepata – za svaki od njih potrebno vam je 600 dinara, da za 4 osobe spremite obrok s organskim dmBio sastojcima.

Na početku saradnje s dm-om, koja je započeta u septembru 2017., nisam bila neko ko često priprema čisto biljnu hranu. Spremala sam hranu bez mesa, ali bi tu uvek zalutalo neko jaje, malo maslaca, neutralne pavlake i slično. Bile su mi neophodne da popravim ukus prilično nezanimljivih, 100% biljnih obroka. Većina veganskih recepata na koje sam nailazila bila mi je već viđena i neatraktivna.

Kada sam počela da upoznajem dmBio program, po prvi put sam počela da odlazim na strane veganske sajtove i da shvatam koliko je svet biljnog kulinarstva interesantan. Ljudi su pravili “buđave” sireve, vegansku guščiju džigericu skoro identičnog ukusa kao žvotinjski original… Veganska ishrana, kao gastronomija, ne kao ideologija – sve više me je više zanimala.

Nemam ambiciju da izbacujem životinjske namirnice ili meso iz ishrane, ali jesam neko ko je oduvek smatrao da biljna hrana treba da dominira na tanjiru. Danas, nakon ovih godinu i po dana, sve više me privlači da taj tanjir povremeno bude i 100% biljni. Naravno, ovo ide u paketu s mogućnošću da nabavim zanimljive sastojke s kojima mogu da eksperimentišem – i koji mogu da me inspirišu.

A dmBio program jeste takav: od zanimljivih namaza, dimljenog tofua s orašastim plodovima, odličnih i kvalitetnih gotovih jela – preko meni omiljenog proteinskog hleba koji mi je pomogao da lakše izdržim svoju dijetu – pa do kvalitetnijih keksića i grickalica.

Upravo zato sam uživala u spremanju organskih obroka za 150 dinara. Nadam se da sam nekima od vas, kojima je dmBio program delovao nedostupno i previše ekskluzivno, pokazala da on to jeste, posebno po raznovrsnosti i kvalitetu – ali da istovremeno može da bude deo vaše svakodnevne ishrane i da može da bude pristupačan. Što bi se posebno odnosilo na bazične namirnice, od kojih mogu da se naprave divna jela 🙂

Sastojci:

  • 1 kocka za supu #dmBio
  • 150 g prosa #dmBio
  • 1 veći crni luk sitno seckan
  • Nekoliko listića sveže žalfije
  • 1/2 kašičice majčine dušice
  • 3 čena belog luka, iseckana
  • 1/3 kašičice bibera
  • ⅛ kašičice mlevenog muskatnog oraščića
  • 1 kašika suncokretovog ulja #dmBio
  • 3 kašike paradajz pirea #dmBio
  • 250 ml kečapa #dmBio
  • 1 kašika suvog kvasca
  • So
  • pire od leblebije #dmBio za serviranje

Postupak:

Proso prokuvajte u duplo više ključale vode, u koju je dodata kocka za supu, biće dovoljno oko 10 minuta. Potrebno je da omekša i da voda ispari, pa pred kraj ako ima potrebe dodajte malo po malo vode, mešajte i prilično smanjite temperaturu. Kad je skuvano uključite rernu na 180 stepeni.

Propržite na malo ulja sitno seckani crni i beli luk, i kad je potpuno omekšao, ugasite šporet. Dodajte sve začine i 2/3 kečapa. Sjedinite i ubacite i proso. Manji kalup za hleb obložite papirom za pečenje i prespite masu. Premažite preostali kečap preko i pecite oko 35-40 minuta. Kada je gotovo, neka se ohladi bar 20 minuta pre sečenja (ja sam hladila i duže). Poslužite uz #dmBio pire od korompira i leblebije  &  zelenu salatu.

U saradnji s dm drogerie markt

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!