Posna testenina bez glutena – jeftina i zdrava

Znam da sam priredila veliko iznenađenje onima koji me duže prate kad sam nabavila mašinu za testeninu i krenula da štancujem raviole. Nikada nisam krila da ponekad spremim i hranu koja ima prazne kalorije (brašno) – ali nije baš očekivano od mene da masteriram na italijanskoj testenini 🙂

S druge strane, moje interesovanje za nutricionizam je proizašlo iz interesovanja za kuvanje i gastronomiju. Nikako nije bilo obrnuto, pa je želja za novim kulinarskim znanjima očekivana. Ipak, iza tog svog vežbanja valjalo se još nešto 😉

Htela sam da upoznam “pravu stvar” – da bih se osposobila da kreiram testenine sa manje ugljenih hidrata. Imam već nekoliko rešenja kako da ih radim sa jajima – neke su baš LowCarb, a neke umereno (biće recepata i za to, strpljenja!).

Ali, kako je vreme posta, zadala sam sebi skoro nemoguću misiju – htela sam testeninu koja je:

1. Umerena u količini ugljenih hidrata
2. Bez glutena – logično, jer brašna od mahunarki koja su bez glutena imaju manje ugljenih hidrata (skroba) od brašna napravljenih od žitarica
3. Bez jaja – samo zato što je post i mnogi jako nezdravo poste, pa treba predložiti bolje rešenje
4. Jeftina – za ovo ne treba objašnjenje

Prva rešenja koja sam nalazila imala su tofu sir, a ja sam protivnik konzumacije soje. Neka druga rešenja su imala aditive poput ksantan i guar gume – nemam ništa protiv njih povremeno jer prave čuda s bezglutenskim sastojcima, ali to nije sastojak koji svako može da pronađe u komšijskoj radnji.

Ono što svako može da pronađe i stvarno košta malo jesu lan i leblebija.

Da li brašno od leblebija goji kao druga brašna?

Leblebija ima manje skroba nego klasično brašno:

• Na 100g leblebije ima 60g ugljenih hidrata i 20g proteina (skoro koliko i meso)
• Na 100g pšeničnog brašna ima 76g ugljenih hidrata i samo 10g proteina.

Ovako deluje da i nije neka ubitačna razlika, ali čekajte još sekundu! 🙂

Od tih 60 g ugljenih hidrata u leblebiji oko 15g otpadne na vlakna – pa ostanete zapravo sa 45g.

Za razliku od belog brašna koje ima vrlo malo otpornog skroba (onaj koji se ne vari, pročitajte više o tome!) – leblebija i pasulji imaju oko 9%. Znači od 45g skidamo još oko 5g – i završavamo sa otprilike 40g skroba. Stvarno, stvarno pristojna cifra!

Još kad se njen već nizak glikemijski indeks “razblaži” lanom, kokosovim mlekom i kokosovim uljem, povrćem i sl. dobija se prilično “health & diet friendly” obrok.

Posna, veganska, bezglutenska testenina od leblebije i lana

Potrebno je:

• 2 kašike mlevenog lana
• 6 kašika vruće vode
• 2 – 2.5 kašike maslinovog ulja
• još 4 kašike tople vode tokom rada
• 200 – 210 g brašna od leblebija + još malo za razvlačenje testa

Prvo i osnovno, brašno od leblebija može da se kupi gotovo – a može i da se pravi kod kuće. Samo treba uzeti jak blender ili multipraktik i samleti. Ako mašina nije dovoljno jaka, leblebiju dokrajčiti u mlinu za kafu. Prosejati kroz cediljku ili sito (obavezno prosejati!!!) – i gotovo brašno 🙂

Lan neka bude sitno mleven takođe – što sitnije to bolje. Znači opet mlin za kafu ili kupite mleveni (koji je u tamnoj kesi).  Ja sam za oba mlevenja koristila Thermomix aparat.

Izmešati lan sa 6 kašika vode pa ostaviti da stoji 10 minuta da se “želira”. Od brašna napravite gomilu u čiju sredinu treba sipati lan i ulje,  onda dodati i preostalu vodu. Postupak mešenja je isti kao kod testa za klasičnu testeninu, mada imam utisak da ovo treba malo više izdraditi rukama.

Na moje veliko iznenađenje, mada nema glutena i jeste malo suvlje – prilično se poslušno ponašalo pri mešenju. Ostljivije, ali ne do nivoa “brzog raspadanja”. Očekivala sam mnogo maltretiranja pri oblikovanju, a zapravo ga uopše nije bilo 🙂

Kao i klasično testo, ovo treba zamešeno da odmori oko pola sata umotano u providnu foliju. Testo može da se istanji na na mašini za testo, a može i običnom oklagijom. Naravno, da se tokom rada ne bi lepilo, koristi se preostalo brašno od leblebije. Još je bolje da se tanji na papiru za pečenje, jer tada nema sile da će se zalepiti za podlogu.

Zatim imate dva izbora za oblikovanje testenine…

1. Farfalle – jednostavne mašnice

Razvite testo da bude tanko, ali ne treba da bude baš pretanko da se mašnice ne bi raspadale. Isecite testo na male pravougaonike i rukom ih stiskajte sredini kako bi se napravile Farfalle. Ovakva testenina se spušta u jako slanu ključalu vodu i kuva 2-3 minuta. Nikako više! Pazite da se ne prekuva jer je testo osetljivo.

Evo kako serviranje izgleda – a recept za preukusan, kremasti sos ćete pročitati dole u tekstu. Dodala sam rehidrirane vrganje i par gambora, ali su ovi “ukrasi” stvar izbora.

2. Raviole – jednostavno i preukusno

Rastanjite testo malo tanje nago za “mašnice” – slobodno jer se jako lepo ponaša pod oklagijom. Naravno, i dalje koristite papir za pečnje ispod oklagije. Isecite rastanjeno testo čašom (neka bude tanka čaša, kao za vino) da dobijete krug.

Zatim na jedan krug stavite fil, preklopite drugim i spojite ih (pogledaj video).

Za razliku od klasičnih raviola, u ovom slučaju nikako ne kvasite ruke i ne premazujte vodom ivice raviole. Samo lepo stisnite ivice rukom.

Ako stavljate više fila, neka gornji krug bude malo veći (rastanjite ga dodatno oklagijom nakon sečenja čašom). Lakše ćete oblikovati raviole, jer ovo testo nije elastično.

Ove raviole je bolje i sogurnije kuvati na pari. Ako imate aparat jednostavno poređajte raviole, posolite ih i kuvajte kad krene para oko 6 minuta. Onda otvorite, okrenite i kuvajte još 2-3 minuta.

Ako nemate aparat za kuvanje na pari – moj predlog je da ih pre kuvate u dubljem tiganju, uredno naređane u jednom sloju nego da ih ubacite u šerpu.

A šta je bio fil za raviole?

Uzmite:

• 1 čašu neke zelene mešavine povrća (tikvica, brokoli, zelena paprika, špargla…)
• maslinovo ulje
• 1-2 kašike Ribella “običnog” humusa
• malo limunovog soka
• so
• (opciono) bilo šta “suvo” da malo sjedini masu: ja sam uzela 1 ravnu kašiku mlevenih suvih vrganja, a može mleveni lan, orasi, badem… šta god volite i imate u kući je OK

Ispržite sitno seckano povrće na maslinovom ulju. Neka ostane “al dente” (neprekuvano). Posolite i budite darežljivi kad je so u pitanju jer su raviole neslane, a kuvaće se na pari.  Prebacite u činijucu i dodajte humus koji je tu (umesto rikote koja se obično stavlja) da bi vezao masu i učinio je kremastom i dodajte “nešto suvo”, a zatim malo osvežite kombinaciju: ubacite limunov sok. Dovoljno je stisnuti polovinu limuna 1-2 puta, čisto da se blago oseti kiselost.

Servirala sam ove raviole uz gambore i ostatke zelenog povrća iz fila.

Posni “Alfredo sos” od humusa!

Pravi “Alfredo sos” je preukusan sos koji se pravi od putera i pavlake, a obično servira uz testeninu s jajima, brokolijem, piletinom i slaninom. Znači, u standardnim okolnostima, od svega je posan samo brokoli 🙂 Kako je nemoguće praviti kopiju identičnog ukusa koja je posna, ovaj sosa sam tako nazvala samo zato što je super-kremast.

Koliko god da sam znala da će biti ukusan, ovaj put sam samu sebe iznenadila. Sos je genijalan! Spoj humusa, kokosa, čilija i još malo limuna je neviđeno dobar. Planiram ostatak sutra da koristim za prelivanje Iceberg salate uz dodatak semenki bundeve…

Neizostavno ga jednom isprobajte u bilo kojoj kombinaciji s povrćem, salatom, pa i mesom – nećete se pokajati!

Za posnu verziju “Alfreda”:

• 250g (pakovanje) Ribella natural hummusa  (minus ona 1 kašika u filu za raviole)
• puna kašika kokosovog ulja (može i maslinovo ako baš nema, ali ga ovo čini kremastijim kad se ohladi)
• 2 sitno seckana čena belog luka
• 1 – 1.3 šolje domaćeg kokosovog mleka
• malo limunovog soka
• biber, so
• čili po ukusu
• malo aleve paprike ili dimljene paprike (stvarno malo!)

Propržiti beli luk na ulju, pa dodati kokosovo mleko. Ukuvati da se redukuje, pa umešati začine. Dodajte humus i izmešajte žicom. Kad se kratko ukuva, začiniti limunovim sokom (oko 1/4 limuna).

P.S. nisam mogla sve da smažem, pa sam tanjir ostavila u frižideru. Raviole su bile sjajne i sutradan, što nije slučaj s klasičnom testeninom. A posni “alfredo sos” koga je ostalo u činijici, bio je još bolji hladan nego topao!

#Ribella        #VolimHummus