Comments on: Da li su mediji krivi za poremećaje ishrane? (intervju)

By: Bloggers Network Sprečite dečiju gojaznost i vežbajte s decom - Bloggers Network

Bloggers Network Sprečite dečiju gojaznost i vežbajte s decom - Bloggers Network — Mon, 17 Mar 2014 14:17:26 +0000

[…] dete nije stvar mode, estetike ili diktature medija – niti to znači gajiti malog mršavca kome se po svaku cenu broje zalogaji. Imati fit dete […]

By: Jovana

Jovana — Fri, 27 Dec 2013 14:58:05 +0000

In reply to Lana. Slazem se da antidepresivi i antipsihotici nisu neophodni, vec da je, kao sto sam navela, primena lekova uglavnom neophodna. Sto se konkretno tice antidepresiva, oni se mogu koristiti, ukoliko je, pored simptoma anoreksije, prisutna i depresija, koja je najcesci komorbidni poremecaj. Iako se dobijanje na tezini javlja kao sporedni efekat ovih lekova, i nije utvrdjena razlika u odnosu na placebo, triciklicni antidepresivi uticu na promene raspolozenja. Isto tako, antipsihotici (posebno lekovi druge generacije) mogu se koristiti tokom faze dobijanja na tezini i u lecenju simptoma kao što su anksioznost, distorzija percepcije svoje tezine, ogranicen uvid i razmisljanje koje podseca na psihoticno (United Behavioral Health, 2010). U tretmanu akutne anoreksije kao veoma efikasan pokazao se olanzapin (atipicni antipsihotik), koji utice na dobijanje na tezini, anksioznost, opsesivno razmisljanje, simptome depresije. Kao sto si i ti spomenuila, i ovaj antipsihotik se posebno pokazao uspesnim kod prejedajuceg tipa anoreksije, ciji su simptomi i klinicka slika slicni bulimiji. Podaci o zadirkivanju preuzeti su iz clanaka ciju su autori Karwautz i sar., 2001. i Keery i sar., 2005.

By: Lana

Lana — Wed, 25 Dec 2013 20:43:10 +0000

Apsolutno se ne slazem da su antidepresivi i antipsihotici neophodni u izlecenju! Odakle ti to? Mozda odredjeni antidepresivi pomazu kod slucajeva bulimije… Ali ne i kod anoreksije. Barem ne vise od obicnog placeba.
Da li mozes da navedes izvor studije o ‘zadirkivanju u vezi velicine grudi’?

By: BJ

BJ — Wed, 25 Dec 2013 17:21:33 +0000

Od svoje 16-17 do svoje 24 sam bila anoreksična. Posle toliko godina emotivne borbe, obolela sam od policističnih jajnika, doživela sam tešku depresiju koja je bila potpomognuta hormonskim disbalansom ali sam uz podršku porodice uspela da stanem na svoje noge. Dugo nismo mogli da imamo decu, ali je Bog učinio čudo u našim životima pa smo postali i roditelji. Trebalo je mnogo, mnogo rada na sebi da se “rešim” tog problema. To je svakodnevna borba sa sobom. Od jutra do mraka. Mediji su donekle krivi, ali meni recimo, nikad mediji nisu pravili problem. Problemi su potekli iz porodice, iz neprihvatanja, odbačenja, neprilagođenosti školskom sistemu, društvu generalno. Imam 36 godina. Nepogrešivo mogu da prepoznam devojku s ovim problemom. Ne mora čak ni da bude u fazi ekstremne mršavosti. Teško je pomoći takvoj osobi. Meni su trebale godine i godine stida pred sobom, da stanem pred ogledalo, pogledam se i kažem: na ivici si. To mi je i psihijatar rekao:”Odavde možeš da odeš u ambis ili da se vineš u visine. To mora da bude tvoja odluka!” Bez podrške nikad ne bih uspela. Dirnuo me je ovaj tekst jer znam da je kod nas ova tema taboo: ili su devojke previše mršave ili su debele ( to su komentari koje redovno slušam ). Ma… mogla bih ovako do sutra. U svakom slučaju, hvala vam što pričate o ovome. Mnogo je bitno.

By: sonja

sonja — Wed, 25 Dec 2013 12:12:39 +0000

Odlican intervju!

By: Vesnadrazan

Vesnadrazan — Wed, 25 Dec 2013 09:16:48 +0000

Čestitam na cijelom intervjuu, osobito na zadnjem pitanju, praktičnom. I ako se mogu malom tangentom uključiti – mediji su krivi za sve, za ratove i za pogrešne ideale.