Aspartam? Bojni otrov u početku? Ko ima pristup akademskim mrežama može da skine ispitivanja uglednih državnih fakulteta iz tazličitih delova sveta o uticaju aspartama na smanjivanje broja neurona.

istestiraj se ti lepa moja na dijabetes, jer ovo sto si navela nije bas da obecava. necu da te plasim ali ako nastavis tako neces dobro proci. ja sam imao slican problem i nisam shvatao da je to zapravo rano upozorenje da menjam nesto u ishrani

Kazu da je aspartam 100% siguran… ne vidim razlog da nas lazu. Evo i Zoran Vujcic pise o njemu pohvalno na svom blogu (btw – do malopre sam videla njegove komentare ovde a sada ih nema :o)
No, ono sto zelim da kazem, da je poslednjih meseci veliki pritisak na medije da se sto vise pise o vestackim zasladjivacima i njihovoj bezbednosti. Recimo, od 4 teksta koja mi stignu nedeljno 2 obavezno govore o njihovoj sigurnosti pa o uticaju na gubitak kilograma, ovoga, onoga… samo sto jos noge ne depiliraju koliko su dobri. A stevija je takodje interesantna jer je poceo pravi rat za “duse” preko 250.000 dijabeticara koliko ima samo u Bg – i zelja da im se stevija nametne kao jedini izbor. Ali, to je druga i duga prica…

Ima razlike. Aspartam je spoj dve aminokiseline koje u prirodi ne postoje zajedno pa se dobija samo u labortoriji. Postoji previše kontroverzi oko njega – a čak i da je 100% bezbedan (u šta ja ne verujem) on je sastavni deo proizvoda koji su i bez njega nekvalitetni, nutritivno siromašni i često sa drugim štetnim sastojcima.

S druge strane, stevija ekstrakt se “vadi” iz biljke onakav kakav jeste (prilično jednostavnim procesom) i nema promena na onome što je priroda već napravila. Pravilno bi bilo nazivati ga “koncentratom”.

Što se same namere tiče, napisala sam i ja da se nadam da se neko uplašio i razmislio – kao što se nadam da su “optičke varke” kreirane na ovaj način sada otkonjene.

Dragi Marko, pogledajte ponovo tekstove.
Promaklo vam je da sam već napisala da je “situacija gora nego što kockice prikazuju”, napisala sam da je prava hrana jedino resenje (dva puta) – kao i da ne bih nikada popila ni sok od cedjenog voca, jer je to za mene rastvoren šećer.

Zasto vi mislite da ja, pored navedenog, svoje letnje dane treba da trošim na redjanje kockica – koje (očigledno) ne smatram idealnim pristupom ovoj temi?

Ako imate sugestiju oko toga koliko puta treba da napišem nešto da bi se važilo (a to izgleda nije samo jednom ili dva puta) – molim vas da mi je ostavite u komentaru. Hvala unapred 🙂