Videli smo pre neki dan odgovore na pitanje: “Da li put do muškog srca vodi preko stomaka?”.
Nekako, imam utisak da je većina rekla da NE. Ali još više imam utisak da napolju nema baš mnogo dobrih mladih kuvarica 🙁 Što je pomalo i OK. Nemaju svi ista interesovanja, niti istu količinu vremena.
Ipak, u slučaju da ste LC/LCHF-ovka kojoj hitno zatreba neki dobar recept za večeru koja prilično “izuva iz cipela” (pa eventualno i iz drugih delova garderobe), a imate dovoljno časti da ne posežete za “Donesi-Mi-Brzu-Hranu” servisima ili se uhvatite za najbližu kozervu ili za kesicu kupovnog sosa za špagete… evo par predloga, za nešto prilično originalno i ni malo teško.
Ja sam sve ovo spremala za jednu večeru, suočena sa velikim ograničenjem, zbog koga biftek nikako nije bio opcija – ali je lako da se iz svega “izoluje” salata ili dezert – ako vam kulinarske ambicije nisu velike kao Keopsova piramida.
Salata od blanširanog praziluka i šampinjona
U većini slanih recepata nema praziluka. I pored odlične arome koju daje jelima i ukusa koji može da se ublaži da ne dominira – njega jednostavno NEMA dovoljno. Sičnu sudbinu ima i crveni luk. Ima li veće dosade od “paradajz-krastavac-sir salate” i od upornog seckanja samo i jedino crnog luka u jela?
Ima! Korišćenje samo soli i bibera od začina je još dosadnije!
Dakle, s vrlo ozbijnom namerom da kreiram salatu koja do sada nije prežvakana 1000, odradila sam nešto novo bez recepta 🙂 Prvi korak bi bio pronalaženje mladih i tankih strukova praziluka i seckanje belog dela na “cevčice” od nekoiko santimetara dužine.
Sledeći korak, nalivanje vode u duboki tiganj (lonac može da prođe, pod uslovom da je dovojno širok i da se ne sipa previše vode, dovoljno je taman toliko da prekrije praziluk). Spustite pažljivo u kjučalu vodu “cevčice” od praziluka, jednu do druge, smanjite temperaturu i ne mešajte. Samo povremeno lagano protresite tiganj. “Cevčice” nikako ne smeju da se raspadnu, niti sme da im ispadne sredina.
Kada ovo radite, otvorte SVE prozore. Praziluk je aromatičan i miris “ubija” na početku banširanja! Ipak, kada omekša (a to se desi za par minuta, a tada je i gotov), sva ljutina i jačina jednostavno nestanu i dobija se veoma blag ukus, idealan za salatu 🙂
Na drugu ringlu stavite manji lonac, napunite vodom, posolite i sačekajte da provri. Odvojite samo kapice šampinjona i iseckajte ih na četvrtine ili osmine, u zavisnosti od veličine “kapica”. Ubacite u ključalu vodu i izblanširajte par minuta.
Što se drškica šampinjona tiče, njih sa zelenim delom praziluka iskoristite za doručak (ispržite na maslacu, prelite jajima i servirajte sa sirom). Ako ovako spremljene pečurke servirajte samostalno, kao prilog, u vodu u kojoj se blanširaju ne bi bilo loše da se doda i jabukovo sirće!
Ovo pripremite ranije jer treba da bude hladno (ne i ledeno!) i složite salatu u činiju. Preko dodajte i cherry paradajz. Sipajte predhodno umućen preliv od maslinovog ulja, limuna, svežeg prešuna, vlašca i malo soli.
Ne zaboravite da pre nego što stavite zalogaj praziluka u usta, isti umočite još jednom u preliv! Kombinacija ukusa je neverovatno dobra!
Druga varijanta je da se uz neko meso servira na većem tanjiru samo praziluk, kao prilog. Prvo ga (nakon blanširanja i hlađenja) malo marinirajte u prelivu, izvadite, servirajte na tanjir… a “ostatke preliva” ubacite u one male činijice za soja sos koje idu uz suši (naravno po 1 činijica treba da bude na svakom tanjiru)!
Orada u šafranu
Nabavite 2 manje orade. Može i samo 1 veća, ako priželjkujete da možete da dišete i mrdate nakon večere, jer sa ovom ribom – kada se krena sa jelom – najčešće nema stajanja! Isti “problem” uglavnom postoji i pri konzumaciji brancina, lososa i sveže tune. Previše su dobri da bi se zamarali samokontrolom 🙂
Veoma oštrim nožem napravite nekoliko paralelnih rezova na svakoj strani ribe. Na poslednjoj slici se to lepo vidi! Secite kožu a ne kosti – činjenica da ih orada nema previše, ali nema potrebe za “proizvodnjom” sitnijih komadića. Inače, ista procedura je i sa brancinima, pa i filetima lososa. Koža bude hrskavija, do mesa dopire više začina i ravnomernije se sprema (i sprema se kraće, što je kod pripreme ribe veliki plus!).
Spremite marinadu:
- malo susamovog ulja
- mnogo više više masinovog ulja
- tamari sos (ili so)
- beli luk, sitno seckan
- mali crni luk, sitno seckan
- beli biber
- belo vino
- šafran
Najlakše je da marinadu ubacite u neku od posuda za pečenje (ravno dno) ili u veći tiganj, da bi ribu mogi da okrenete nekoliko puta. Marinirajte uz okretanje na sobnoj temperaturi bar sat vremena. Još u ovoj fazi dobiće onu prelepu “šafran-rumenu” boju.
Spremite apsolutno nelepljiv tiganj. Čak i kod onih najboljih tiganja, ako se samo malo parčence kože zalepi, ona “izrezbarena” kože ribe se skida u većim komadima. Jeli ili ne jeli kožu, u svakom slučaju bi to bilo jako ružno za serviranje! Takođe, tiganj treba da bude veliki, jer (u ovom receptu) ne želimo da riba pusti sokove i počne da se dinsta.
Zagrejte tiganj i maslinovo ulje, očistite oradu od marinata, malo je osušite kuhinjskim ubrusom (nema brašna i ne želimo da prska, kao što ne želimo ni višak tečnosti u tiganju) i spustite obe orade na tiganj.
Kratko se prži sa obe strane (malo pritisnite rukom), onda se smanji tepmeratura, prži još malo i na kraju – kada je skoro gotova – prelije se i marinat. Tečnost od marinata brzo ispari. Kada se to desi, skolonite je odmah da luk i začini ne počnu da gore. Orada je spremna za serviranje.
NAPOMENA: ne budite piroćanci kada je maslinovo ulje u pitanju! 🙂 Izreka lepo kaže da:
Riba pliva 3 puta:
jednom u vodi, drugi put u masinovom ulju i treći put u vinu!
Računam da je vino već ohlađeno?! 🙂
Moj predlog uz ovo jelo je Vinum Sauvignon Blanc:
Na kraju, evo još jedne fotografije neke moje “prastare” orade sa šafranom, čisto radi par bonus-ideja…
Recept za ribu je isti, samo sam imala manji tiganj pa su joj odleteli i glava i rep pre spremanja. Uradite isto ako nemate king-size tiganj 🙂 U prilogu je rižoto od integralnog pirinča sa prazilukom i spanaćem, kuvan u supi od povrća, urolan u listiće nori alge (“sushi like” rižoto).
Ako se ovo servira uz piletinu, a ne uz ribu – svakako rižoto kuvajte u pilećoj supi.
Ispod ribe je crvena paprika pržena na mešavini maslinovog ulja i maslaca, začinjena samo solju i velikom količinom svežeg peršuna i sremuša (pošto sremuša ima kratko, i vlašac iz kesice može da posluži).
divno