Nema na čemu, Aleksandra 🙂
Dobro mi došla 🙂

Draga Sanja,

Moje kritike, na žalost, verovatno nisu uznemirile veliku industriju, kao što nisu ni prethodne. Opet na žalost, još uvek ovo o čemu (i Anita i ja i mnogi drugi pišemo), nije stiglo do većine ljudi ili nije zaživelo u praksi pojedinaca, jer je nekima i dalje teško da menjaju (što je razumljivo, ali ako ne danas – onda možda sutra).

S druge strane, kada stigne, biću samo jedna u moru istomišljenika 🙂 I to će biti dobar trenutak 🙂

Puno hvala na svim rečima i komplimentu.
I ja vama želim sve najbolje.
Drago mi je da sam pročitala ovako pozitivno iskustvo vezano za promenu ishrane 🙂

Hvala, Milice 🙂

Kad ovako postaviš stvari (“mrzi me da jedem i mršava sam”), onda bar rešenje problema imaš pred sobom – da počneš da jedeš. A ono što sigurno pomaže je kretanje i sport, jer tada ne možeš da ne budeš gladna. Sada je leto, a od svih sportova koje sam isprobala, najveće napade gladi sam dobijala nakon plivanja – pokušaj da iskoristiš sezonu visokih temperatura na ovaj način.

Takođe, primetila sam da je stomaku potrebno samo par dana da se navikne na nešto novo i “promeni naviku”. Pokušaj da nekoliko dana nateraš sebe da imaš 5 obroka, makar na silu. Uzmi tih dana nešto što jako voliš da jedeš,da ti bude lakše. Ovo je isti princip kao kod onih što “ne doručkuju jer nisu gladni ujutru”. Ja verujem da su oni samo “izdresirali” stomak da TRPI glad ujutru i ništa više. Čim počnu 3-4 dana da doručkuju, glad se probudi. Slično je i sa onima koji žele da smršaju.

Vodi takođe računa da mršavi ljudi i oni zadovoljni svojom težinom (čak i na LCHF) režimu NE moraju da ograničavaju voće i najnormalnije mogu da jedu žitarice koje su bile natapane od 12-24h i mahunarke (preporuka je da budu iz organskog uzgoja). Moram ovo da ti napišem, pošto ne znam koliko imaš godina, a napolju ima puno pogrešnih interpretacija i nerazlikovanja “LCHF kao redukcione dijete” i “LCHF kao načina života”.

Inače, i ja sam kao mlađa bila mršavica. Ne drastično, ali sam imala par kilograma manje nego sada. Istovremeno, jela sam dosta, dosta se trošila i bila izuzetno jaka u odnosu na svoju visinu i težinu. Nije baš isto “mršavo žilavo” i “mršavo kilavo” (moram da budem opisna) 🙂 Pa gledaj da bar budeš u ovoj prvoj kategoriji… Razmisli o nekim vežbama snage (joga, pilates, teretana).

Znamo da mladi ljudi imaju i neredovniji život. Nekada davno, na nervozu i stres sam reagovala sa “ne mogu da jedem”. Sada, kada su mi navike potpuno promenjene i kada je život uredan, nema te nervoze koja bi me naterala da preskočim obrok 🙂 Sve se menja 🙂

Puno pozdrava! 🙂

Tek sad vidim odgovor.Glavni problem je, sto ja i ne volim da jedem, a teze se gojim.Da skratim, problem je sto mene mrzi da jedem.Neki lekari su mi rekli, da je to kod mene vise na nervnoj bazi, i da sam zato sva mrsava, ispijena i bleda.Hvala na odgovoru.
I da, moram da napisem, mnogo ali mnogo dobro igledas!

Nezdravom ishranom gojenje bi bilo isto i gomilanje sala, a to sigurno ne želiš.

Prva stvar je povećeti kalorijski unos… drugo: povedi računa o kolčini proteina koju unosis (možda ih ne uosiš dovoljno) i treće, pravilno balansiraj sport i ishranu (u smislu da mnogi koji počnu da se bave nekim sportom već mršavi, dodatno smršaju jer ne povećaju adekvatno i unos hrane).

Hvala Bojana… 🙂 :*

Hocu obavezno! 🙂