Ne, nisam imala ideju da se to dešava.
Moguće je da se radi o anoreksiji, a oporavak od nje je jako težak.

Žao mi je što ovo čujem i nadam se da će se izvući 🙁

Maki, da li si videla dokle je dogurala ona nesrećna Marina? Eno je leži u krevetu ima 38 kila nije jela 21 dan, postila samo na vodi 😀 jedva govori…

Draga Majo, hvala na odgovoru! 🙂

Upravo zavrsila sa citanjem! 😀 Naravno, usput ste ostavili (na moje veeeliko zadovoljstvo) jos gomilu linkova ka drugim postovima pa se radujem kolicini informacija i buducim citanjima.

Mislim da nam je svima (i zdravima i bolesnima, i mrsavima i debelima) glavnim problem “overthink-ovanje”, lupamo glavu o svim stetnim i zdravim sastojcima, pravilnim i pogresnim metodama, bitnim i nebitnim nutrijentima. A cinjenica je da nas glava toliko zaboli da na kraju od svega i odustanemo xD

Stoga, za pocetak se drzim Vaseg saveta – kreni da pratis sta jedes, primecujes sta ti smeta, ne zatrpavas se gomilom obecanja samom sebi, multitaskingom kuvanja-trcanja-isbacivanja svih losih navika-ubacivanja svih dobrih, nego polako jednu po jednu stvar uz akcenat na glavnom cilju.

Nisam Vas ranije pratila, do sajta me je doveo post “NAORUŽANJE: opremanje kuhinje za zdraviji život” ali sada cu se sa uzitkom upustiti u detaljno citanje celog bloga 🙂

Pozdrav!

Draga Angela,
hvala na javljanju i nije predugačko za čitanje 🙂

Ako deluje da je rešenje “u se, i u svoje kljuse” – onda imam rešenje za vas. Naime, prošle godine, od januara do marta 2019. i ja sam bila na dijeti. Ugojila sam se 10 kilograma i prvi put u životu morala da držim dijetu.

Ja sam izuzetno tvrdoglava osoba, kojoj je povremeno teško da “preseče i reši”, ali kada se to desi – umem da budem ekstremno uporna. Moj cilj je bio da više nikada ne pređem 60 kilograma. Nakon godinu dana od završetka dijete, moja vaga je jutros pokazivala 57.8 kg 🙂 A kad kažem “uporna”, ne mislim do kraja dijete, već mislim na duge staze. I tokom izolacije, sedenje kod kuće i bilo kakvih drugih okolnosti.

Šta sam uradila?

Samoj sebi sam dizajnirala dijetu koja se meni sviđala, držala se nje kao pijana plota & nastavila da održavam rezultate. Ne pada mi na pamet da ikada više držim dijetu, jer je jednom dovoljno.

Sva iskustva – kako sam se ugojila i kako sam smršala – možete da nađete NA OVOM LINKU.
Sve je dostupno, besplatno i doslovce zavisi samo od vas i vaše želje da se obračunate sa svojim problemom.

Srećno 🙂

Vec nekoliko godina imam problema i sa kilogramima i sa zdravljem, dogurala sam do brojke od 115kg na 170cm. Jeste da su nekako “rasporedjeni” pa mozda deluju kao da ih je 95 ali verujte mi da to kako spolja deluju nije nimalo bitno u odnosu na to kako ih iznutra osecam svaki dan na sopstvenoj kicmi i nogama.
Pomoc u ovoj borbi, nazalost od strane onih koji bi treblo da su najkvalifikovaniji tj. nutricionista, po ko zna koji put izostaje. Shvatam da samo zato sto neko ima papir ne znaci i da zna ili barem samostalno istrazuje i proverava cinjenice nabubane iz knjige. A knjiga i misljenja ima raznih, trendovi se menjaju (samo se setim propagande ocuvanja srca margarinom) a “strucnjaci” slepo prate informacije bez da ih preispitavaju.

I onda dodjemo do toga da mi je svaki nutricionista do sad prepisao barem po 5 nebuloza u okviru jelovnika – od tog istog margarina za svaki drugi dorucak, preko ella sira uz svaki obrok, virsli (!!!!), plazme, zelene kafe (ne, nije se mislilo na zeleni caj 😉 ), samo mesa, samo voca, samo ovog, onog… Sve samo ne izbalansiran, odrziv jelovnik koji bi trebao (narocito za mene sklonu gojenju) biti dugorocan “lifestyle” a ne dijeta…

Stoga sam na kraju dosla u situaciju da moram sama, verovatno naredih ko zna koliko meseci, da kopam po svim coskovima neta dok se ne informisem o svemu i nekom logikom i selektivnom metodom formiram izbalansirani, licni “jelovnik”. 🙂
Naravno, nadjete se u moru informacija (najcesce oprecnih), a bez nekog saveznika u tom lutanju. Mozda vecina vas ima dobra iskustva sa doktorima nutricionistima koji bi zaista trebalo da su pravi ljudi za resenje mog problema i upravo ti koji su odradili ceo ovaj istrazivacki posao – ali ja sam vec nebrojano puta za sve ove godine dobijala unapred sastavljene excel tabele prepune nezdravih gluposti, osmisljenih globalno a ne individualno.

*Predug komentar, znam.* Ali neophodan za sledecu poentu – kljucna rec individualno, to sto vama prija da zivite samo od voca ili samo od mesa ili bilo cega drugog, apsolutno ne znaci da prija i nekom drugom te je zagovaranje tih praksi veooooma opasno – narocito po mlade tinejdzere koji bi isprobali svasta ili vec ocajne ljude koji se godinama bore sa nekim problemom te im je rezonovanje spalo na taj isti tinejdzerski nivo. Srecom te jos imam malo razuma da ne jedem nutricionisticki prepisane virsle ili ne postanem fruterijanac jer je to popularno a ja imam insulinsku rezistenciju.
I nije dovoljno ograditi se odgovorom “pa valjda ce svako konsultovati lekara pre nego sto nesto isproba” jer i sami znate da nece. Narocito upravo te devojcice i ove moje kolege buckasti ocajnici 😉

A sto se hrane tice, za sada, licni zakljucak je da je lanac ishrane u prirodi normalna pojava (stoga koliko mi je kao empati teska pomisao da jedem pilence i prasence ipak shvatam da ni vuk ne jede maslacak), da je krzno prirodni materijal upotrebljivan od kad je covek smislio koplje da lovi zivotnje (i za ovo i za prvu stavku bi zaista bilo vreme da se malko evoluira u tehnologiji tipa koricenje krzna kao nus proizvoda a ne namensko uzgajanje radi ubijanja ili drzanje zivotinja u mnogo boljim uslovima, uz dobijanje mesa takodje kao nus proizvoda nakon starosti zivotinje) i da je ishrana sirovinama a ne preradjevinama nesto najpribliznije zdravoj ishrani (apropo virsli i ostalih upakovanih stvari).

Ako neko ima savet ili ne daj boze magicnu formulu nek javlja – jos malo pa cu dogurati do tinejdzerskog rasudjivanja xD
Hvala <3

ne znam zasto fuj za med..on nema majku, ne place , on je da izvines kao govno…ja sam bila vegan 13 godina. iskreno nisam imala nikakvih promena osim sto su mi oslabile tetive.indijanci su ipak najpametniji. jedite sve alii budite umereni i naravno krecite se jer treba potrositi to sto si uneo. mi vecinski sedimo ko panjevi

Tako je Milane, iskustva ljudi su najbitnija. Na sirovoj niskomasnoj ishrani sam 2 godine, osecam se nikad bolje, Pre toga sam bila na klasicnoj fitnes ishrani sa puno mesa i pirinca i bila sam anemicna , gvozdje bilo 3, sad mi je 17. Moja sestra nema vise glavobolja i bolova u ledjima. Sestrin decko je izlecio astmu, koju vuce od malena. Drugarica je na dobrom putu da izleci Hasimoto… Ova ishrana je divna, ne trosim vreme na spremanje hrane, jedem mnogo a odrzavam finu kilazu. Manite se ljudi nauke, nego uzmite zivot u svoje ruke ako zelite da dugo, srecno i kvalitetno da zivite 🙂

Odgovoriću samo na ovo poslednje: nikada neću biti na sirovoj veganskoj hrani ni mesec dana. Ma ni 24h… Razlog je prost: ne verujem u benefite, ne verujem da će mi prijati i to bih videla samo kao vid nepotrebnog maltretiranja.
S godinama naučimo da vreme i energiju ulažemo samo u aktivnosti koje nam donose mir, zadovoljstvo, relaksaciju ili novac. Sve ostalo bi u ovim mojim godinicama nazvala neproduktvinim ludiranjem 🙂

Kao apslutno nemotivisana osoba, posebnu patnju bih osetila u momentima gde je hrana i socijalna kategorija: okupljanja, druženja, pozivanje gostiju i sl. Režim koji izbaci nekoliko grupa namirnica od vas ne pravi osobu koja ima problema pri socijalnim kontaktima. Osoba koja izbaci većinu grupa namirnica – ima taj problem. Ja nikako ne mogu da budem ta osoba. Bar ne svojom slobodnom voljom.

I naravno “izdržala” bih ja sve zbog nečega što mi je važno, čemu težim, što verujem da je dobro za mene ili nekoga meni bitnog. Sirovi veganizam nikako nije na listi, niti ima šanse da se na istoj nađe.

Na kraju: da baš sve na ovom svetu mora da se nauči preko sopstvene grbače, nikada ne bismo ništa ni naučili. Ne samo zbog manjka vremena. Mislite o tome 😉

Sirova hrana je prva hrana koju jedemo (majčino mleko). Svako živo biće na planeti koju delimo nastavlja posle majčinog mleka (sisari) da jede isključivo sirovu ishranu za svoju vrstu (sve ostale vrste).

Ako se već bavimo zapadnim podacima i tabelama sa vitaminima i potrebnim nutrijentima hajde da se malo bavimo i ovim podacima našeg (pretežno mesožderskog) društva:
Smrt od kardiovaskularnih bolesti:
Početkom 20 veka: 10%. Danas 45%.
Smrt od raka:
Početkom 20 veka: 6%. Danas 25%.
Količina mesa u ishrani:
Početkom 20 veka: 1-2% (bilo jako skupo i dostupno bogatima. Ostali jeli za posebne dane, slave i sl). Danas 30-40% (subvencije od strane država, svi mogu da jedu).

Šta nam religija govori o tome?
U starom zavetu pre potopa dok je čovek u raju jasno se kaže 1.29. “I još reče Bog: evo dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu”. Nigde se ne spominje jedenje mesa.

Cenim autorkin trud da unutar bloga pomogne ljudima i siguran sam da su saveti ljudima koji se i dalje hrane mesom korisni. Njen trud je teško rečima dovoljno opisati. Na toj početnoj lestvici ličnih promena na bolje ona je odličan učitelj.
Ali da bi nešto bilo objektivno mora da bude iskustveno. Ne možemo pričati o bilo kojoj temi na osnovu pročitanih knjiga. Možete pročitati 1000 knjiga, može vam 1000 ljudi pričati o ukusu banane, ali sve što treba da uradite je da 1 put zagrizete bananu i tu je. Onda imate iskustvo i onda stvarno znate kakvog je ukusa.

Pozivam autorku da 6 meseci bude na sirovoj, veganskoj, vegetarijanskoj ili bilo kojoj drugoj hrani o kojoj želi da piše pa da onda napiše svoja iskustva i osete iz prvog lica. Naravno, ako bude sposobna da krene u to čistog uma, a ne iz tačke branim svoj ugao i izdržaću 6 meseci. Ko zna, možda to bude nova tačka ličnog razvoja…