Kako sam smršala 10 kilograma za 3 meseca? Pravila ponašanja

“Nisi ti na to navikla, nikada u životu nisi morala da držiš dijetu. Sigurno ti je bilo teško…” – moja mama.

Pisala sam o tome kako treba da izgleda kuhinja vitke osobe, šta od opreme ta kuhinja treba da ima i kako treba da bude popunjena. Skoro do 40. godine života, to jeste bila moja kuhinja i moje ponašanje. Kad se pomešaju komande i jave se problemi, jeste lakše kada imamo na šta da se vratimo, umesto da učimo od početka.

Ipak, dođe i dan kada više nije dovoljno da samo “budemo oni stari” i “ponašamo se kao pre” – već je neophodna ozbiljnija intervencija.

Intervencija po prirodi stvari nije nešto što je opušteno, rutinsko i prijatno. Pre očekujemo da bude radikalna, rigidna i odlučna. Upravo zato, intervenciju u redukciji težine (dijetu), ljudi nazivaju “odricanjem” – mada dijeta i promena stila života nisu nikavo odricanje. Dijeta je disciplinovanje, a ono je dobra stvar za bilo kog čoveka, u bilo kom uzrastu.

Danas, u mojoj “trilogiji” o mršavljenju, na redu su pravila ponašanja. Znam da većina jedva čeka onaj 3. najavljeni tekst o ishrani – ali sam sigurna da ni najbolji način ishrane ne može da nadoknadi nakrivo postavljene stavove i popustljivost.

Evo nekih načela koja su meni pomogla u uspešnom poduhvatu. A vi razmislite koja pravila ponašanja bi vama pomogla da se držite svoje dijete. Ako treba – stavite to na papir.

• NEMA KUKNJAVE 

Ako nešto ne razumem to je kuknjava ljudi na dijeti. Njihov izgled, zdravlje i raspoloženje treba da budu na velikom dobitku – a sve što čujete je kako nariču nad tepsijom bureka. Mislila sam ranije, dok nisam nikada morala na dijetu, da je to možda stvarno jako teško. Da ima nekih čudnih i neobjašnjivih napada gladi, lošeg raspoloženja ili pada koncentracije. Stvarno sam bila ubeđna da ja to ne razumem, jer nemam iskustva.

Sad kad imam iskustva, razumem još manje. Prvi put u životu sam držala dijetu i ne vidim drugu opciju sem da ona bude uspešna. Neću valjda da pokušavam 10 puta i tako samu sebe demotivišem? Rekla sam sebi da ili ću biti na uspešnoj dijeti, ili uopšte neću biti na dijeti. Vreme koje imam nije tuđe pa da ga ne cenim.

Pa šta ako sam ponekad bila gladna? Glad prođe najkasnje do sutra i ni jednom nisam pala u nesvest zbog nje 🙂

• NEMA VEŽBANJA NA POČETKU

Hoćete da menjate život iz korena? Da promenite odmah sve što ne valja i imate brži rezultat? Bravo za vas, Zmaju, Nindžo & Aždajo! Vi sigurno imate šampionsku snagu volje. Koju naravno – ja nemam. A i ne treba mi 🙂

Ja sam vežbač rekreativac, malo i kampanjac, koji je bio par meseci na pauzi. Dakle, u momentu kada sam odlučila da idem na dijetu, nisam bila aktivna. Rešila sam: dok ne skinem oko 50% kilograma – nema treninga! Razlog je jednostavan: nisam htela da testiram svoju snagu volje, niti sam želela da ogladnim dok se malo ne dovedem u red. Ako mi se šeta ili radi lagana joga – OK kad sam raspoložena.

Ceo život sam bila na nekoj rekreaciji. Skijala sam, plivala, volzila rolere i biciklu, išla sam u teretanu, radila sam jogu, išla na step aerobik i džez balet… Ako ja takva kažem da ovaj put nisam želela da testiram svoju snagu volje boreći se uporedo na više frontova – verujte mi na reč da je ovo bila sjajna odluka. Nisam se ni malo umorila zbog svoje dijete, jer ona nije činila 24/7 mog života. I nisam morala da budem nikava Nindža-Aždaja 😀

Ali sem toga, nevežbanje nije bila nikava nagrada. Obećala sam sebi da tek kad skinem 50% – idem na plivanje. Ja pivanje obožavam i jedva sam čekala “dozvolu” da krenem. Za mene, odlazak na omiljeni sport je bila vrsta “šargarepice na kraju štapa”.  Nagrada za 5 kg manje bio je novi kupaći kostim, kapa, naočare za plivanje & FitPass kartica, najgenijalniji izum za rekreativce od kad svet postoji.

Naravno, ako procenite da ste Nindža-Aždaja, da pored posla, porodice, prijatelja, svog slobodnog vremena – stižete da se “od sutra” bavite i svojom dijetom, i udarničkim povratkom na sport, i meditacijom, a usput da počnete da pišete i haiku poeziju – ja vam od srca čestitam i divim vam se. Ali vi ste vi, a ja sam ja 😀

• POSLOVNA I PRIVATNA JELA

Kada sam radila kancelarijski posao, uvek sam mislila šta ću jesti sutra i to nosila sa sobom, spremala uveče. Savršeno me nije bilo briga da li je neko od kolega doneo tortu za rođendan – jer umem da čestitam i bez torte. Niti me je zanimalo da li se naručuje pečenje zbog godišnjice firme. Ja sam imala svoj obrok za taj dan. Znala sam da je posao mesto gde se ljudi najviše opuste kad je hrana u pitanju, jezivo se ugoje i imaju najgore moguće obroke. Tamo sam bila na oprezu i umela da kažem “ne” – ali sam taj oprez izgubila tokom rada od kuće. A na današnji dan je tačno 6 godina kako radim od kuće.

Tu negde između proučavanja toskanskih recepata, motanja japanskog sušija i štelovanja reflektora oko tanjira hrane, koji treba da slikam – zaboravila sam na svoje dugogodišnje navike. Zaboravila sam moje svakodnevne jelovnike i moj izbor hrane za svaki dan – koji nije onaj za specijalne prilike, niti je onaj za fotografisanje.

Neću vam na blog nikada okačiti kuvani grašak i sutlijaš, ali ni to ne znači da treba, nakon fotkanja, da pojedem svu paštetu od guščije džigerice namazane na sourgough hleb 🙂 Samostalno i tokom svojih saradnji na blogu imala sam priliku da isprobam gomilu božanstvenih i kvalitetnih proizvoda. Uživam u tome da dizajniram recept s takvim sastojcima, svakako probam koji zalogaj, jer moram da budem sigurna da ćete i vi dobiti dobar recept. Ali nema baš nikave potrebe da pojedem više od toga. Sjajno je kada moja hrana i moj posao poklope, i trudim se da bude tako. Ali, ako se to ne desi – OK.

Da li ovo ima veze s vama, pošto vi verovatno ne slikate hranu? Pa vidite, ima.

Ja živim sama i meni je problem bio posao s hranom od kuće. Većina porodičnih ljudi ima nešto drugo. Ima grickalice svog supružnika i dečije slatkiše. Svako od nas ima neki “posao s hranom od kuće”, koji mora da odvoji od “svoje hrane”. Ako vidite grickalice svog deteta na stolu i mislite da je vama teško zbog čokoladice i napolitanki  – evo mislite na mene da vam bude lakše 🙂

Mislite kako pravim lincer tortu dok sam na dijeti, uzimam dva zalogaja, zaklučujem da mi je recept super i da izmene nisu potrebne – a onda silazim ispred zgrade i predajem je drugu da nosi kući. Kunem vam se da je ovo bio jedan od najukusnijih kolača koje sam ikada napravila – ali to što je fantastičan, organski, preukusan, kvalitetan – uopšte ne znači da moram da ga pojedem. Mogu nekog drugog da obradujem tim kolačem. Čak sam i Zaher tortu koja se po sastavu 100% uklapala u moju dijetu, poklonila nakon što sam pojela jedno parče. Pravljenje torte se palo na dan kad sam planirala da moj obrok bude musaka od tikvica.

• SABOTERI

Stalno pričamo o podršci tokom dijete i super je ako je imate. Ali – pa šta ako je nemate? Prva i jedina podrška koju treba da imate je od sebe. Vi ste ta osoba koji treba da završi posao i vi ste ti koji ćete imati najviše koristi. Prema tome, i da ste okruženi stotinama ljudi koji vas obožavaju, vi morate da budete prva i glavna linija podrške.

Vi ste takođe osoba koja mora da se obračuna i sa saboterima. Ono što je najgore je činjenica da su saboteri najčešće ljudi koji vas stvarno i najiskrenije vole. Problem je što ne razumeju, ili ih prosto smara što se odjednom bavite nečim tamo “suvišnim” i menjate ponašanje.

1. Prvi tip sabotera su oni “super si, šta ti fali“, ili “uopšte nisi debela, baš ti extra stoji taj stomačić“, ili “ma uživaj u životu“. Objasnite lepo ljudima da se njihova procena vašeg fizičkog izgleda uopšte ne računa u ovoj priči. Ali to objasnite samo jednom, jer ste verovatno gladni i nema potrebe da dodatno gubite energiju 🙂
2. Posebna vrsta sabotera su oni “a ja sam to tako, kako ne možeš i ti“. Sve likove “s dijetom boljom od vaše“, koji su “mršavili brže“, koji “nikad nisu bili gladni” i ne prestaju s nametanjem i nadmetanjem i sl.  – takođe eliminišite iz okruženja. Smaraju i demotivišu. Oni su oni, a vi ste vi.
3. Na kraju su tu koleginica-Milka, tetka-Lepa i komšika-Ljubica koje misle da je to što računate kalorije loše za mozak i da ćete završiti na psihijatriji. One vas, svaki put kad vas vide savetuju da se “opustite malo” i da “ne budete toliko strogi” – takođe su sigurne da “od jednog parčenceta neće ništa da vam fali” pa vam ga uporno guraju u tanjir.

Ućutkajte ih. Spremite sebe da to uradite čak i kada ste fini i “niste takva osoba”. Niste dobri prema sebi ako dozvoljavate da vam bilo ko smeta i uništava divne planove koje imate za sebe.

• ČASTI SEBE PAMETNO

Slaba tačka koju imam su proizvodi od brašna – konkretno pizze od fermentisanog testa, krckava peciva poput kuvanog đevreka, raviole, domaće taljatele… Svi fitness-gurui vas ubeđuju da je dobro da imate “cheat meal” jednom nedeljno. Ja ga nisam imala jer nisam htela da budem željna nekog komada testa cele nedelje. Nema i ćao! Kraj priče.

Ako za nečim treba da patim tokom dijete – biće to moja figura od nekad, a ne glupava testenina. To je način na koji radi mozak vitke osobe – a ja sam taj mozak imala 95% svog života.  Nije bilo potebno puno vremena da se upali i restartuje 🙂

Cilj je bio da imam 59 kg i kada se ta cifra pojavila 3 dana uzastopno na vagi – nisam odjurila u pizzeriju da proslavim. Nisam držala dijetu da bih posle nje ždrala – nego sam je držala da budem vitka. Držala sam dijetu da bih opet imala telo koje mi se sviđa i kad sam ga dobila nazad nemam nameru da ga uništim. Ne znam ko je i zašto prežderavanje nakon dijete nazvao “čaščavanjem” – ali to nema veze s mozgom. Dođete do cilja – pa vam je kao “čast” da to uništite. Hajde nemojte me zezati!

Znate kako sam se častila? Častila sam se starom garderobom koju nisam mogla da nosim jako dugo. Imam jedne pantalone boje cigle koje sam mogla da navučem do pola butina. Sada ih navlačim jednom rukom i malo mi lete oko struka. Obukla sam ih, prošetala sam u njima pored picerije i bilo mi je mnogo lepo 😀

Naravoučenije

Ovaj put, konačno mogu da kažem iz iskustva: probala sam da zagvirim u svet loših navika. I ne sviđa mi se. Loša ishrana donosi samo muke i nezadovoljstvo. Tromost, usporenost, osećaj prenatrpanosti…

Kad kažem “loša”, u mom slučaju se to odnosilo na prevelike količine hrane u pogrešno doba dana. Na preteške kombinacije. Nisam pila sokove i uzimala sam jako malo kvalitetnijih domaćih slatkiša, pa je bilo posledica… Iz tog ugla, ne mogu da zamislim pakao u stomaku osobe koja na ovakve greške doda fast food, gazirane sokove, industrijske slatkiše, margarin i sl. Tu granicu ipak nikada i nikako nisam mogla da pređem – a danas bolje razumem negativne posledice loše ishrane.

Zagvirila sam i u svet dijeta. Sada znam da nije teško držati dijetu. Nema ničega mučnog, odricajućeg i tragičnog u tome da sebi ispunite želju da se zbog svog izgleda i kilaže osećate prijatno i dobro.

• “Nisi ti na to navikla, nikada u životu nisi morala da držiš dijetu. Sigurno ti je bilo teško…” – rekla je moja mama.
• “Ne, nije… Teško je kad ne ličiš na sebe” – odgovorila sam.

Sledi priča o tome kako sam samoj sebi dizajnirala dijetu…