Kad počnemo s procesom mršavljenja, jasno je da ćemo brojati kalorije i da ćemo, verovatno svako jutro stati na vagu.
Obe ove stvari su jako važne:
- Brojanjem kalorija i makronutrijenata kontrolišemo svoju ishranu, znamo da li se krećemo u zadatim okvirima i da li ispunjavamo ciljeve.
- Stajanjem na vagu (pogotovo ako beležimo podatke, koji osciliraju na dnevnom nivou) – znamo da li postižemo uspeh.
Obe ove stvari svakako imaju i svoje mane:
- Ne računaju se kalorije koje unesemo, već one koje stvarno potrošimo. Zato što (ponovila sam 100 puta i opet ću) – čovek nije motor s unutrašnjim sagorevanjem, već hormonsko biće. A da ne pominjemo da već znamo kako “kalorija nije kalorija” 😉
- Vaga ne meri kompoziciju našeg tela. Kad to kažem, mislim na nešto ovako:
Foto: www.inbca.com
Zašto onda koristimo ova dva nesavršena parametra?
Razlog je jednostavan: nemamo drugog izbora.
- Nemamo načina da komuniciramo o svojoj ishrani drugačije nego da pričamo o broju kalorija, količini proteina, masti i ugljenih hidrata u obrocima. Nema drugog putokaza, nema drugog načina da se objasni.
- Što se vage tiče, nemoguće je da svaki čas idemo na specijalne vage koje (stvarno) mere % masti u telu. Pogotovo ovo važi za ljude koji imaju dosta da skidaju, pa im je cilj da uđu u broj manju garderobu i ne bave se previše “kompozicijom”.
A i da se ne lažemo, najveći broj ljudi bude iscrpljen dijetom, pa se ne odluči odmah za naporniji režim vežbanja, već ide na nešto umereniji vid rekreacije. Kad sam ja bila na dijeti, pa i dosta nakon toga – nisam se vratila vežbama snage, niti u teretanu. Vozila sam biciklu, šetala, radila jogu i plivala. Nisam dotakla teg.
Svaka rekreacija je dobra i potrebna. Ipak, za određeni izgled i super-efikasno topljenje masnih naslaga, a pogotovo za preobilikovanje tela – mora da se zapne.
Znači tegovi.
Znači vežbe snage.
Znam da, kada se konačno smrša, postoji i određena doza nesigurnosti – ono večno pitanje: “Da li će se kilogrami vratiti?”
Tada nije lako odlučiti se na drugačiji ritam – već se često držimo upravo onog ritma koji je doprineo uspehu. Dakle u mom slučaju – šetnja, joga, bicikla, plivanje. I dugo tako…
FOTO: Andrej Nihil, avgust 2021.
Vreme za promene + skok kilaže
Prošle godine, još preciznije 18. jula 2021. shvatila sam da je vreme da ponovo uzmem tegove u ruke. Odlučila sam se za online program Milana Strongmena, o čemu sam napisala veoma detaljan tekst.
Na pritanje da li program valja i da li mi prija – odgovoriću pitanjem.
Da li sam na istom programu, evo još malo pa godinu dana?
Jesam 🙂
Toliko o tome.
Ipak, imali smo faze…
Prvo fazu navikavanja na novi režim i vraćanja u formu. Pa smo imali 2 velike pauze: jednu u novembru zbog nekih mojih privatnih stvari. Druga u januaru i februaru, nakon korone. Druga pauza mi je jako teško pala i ceo mart smo me vraćali u normalu.
Tek od početka aprila, ponovo sam bila ona stara i poželela da pojačam trening…
Sve ovo vreme, držala sam se svog obećanja da više nikada neću preći 60 kilograma. Tako je i bilo dok nisam krenula da sprovodim odluku o jačem treningu…
Na početku nisam dodala previše tegova, bilo je to relativno umereno. Brojka na vagi je tada polako počela da raste.
Znala sam koliko ima sati i kupila sam novi set tegova koji su montažni i mogu da idu do 20 kg. Otišla sam blizu onih mojih “zabranjenih” 60 kg.
Tada sam shvatila da vaga više ne radi posao, koji je zapravo dobro radila od kad sam završila s dijetom. Bilo je vreme za novi test…
View this post on Instagram
“Tom Tejlor test” – umesto vage
Prošle godine, bukvalno tek nakon par nedelja vežbanja sa Strongmenom, kupila sam predivne Tom Tejlor kapri pantalone. Bile su mi tesne kada sam ih kupila sa tadašnjih 57 kg. Jedva sam se uvlačila u njih, ali kad se uvučem, stajale su mi divno. Nisam htela veći broj…
Pitala sam se i tada, da li ću u leto 2022. moći da ih nosim?
Sada, kada je vaga skočila, nakon svih onih čučnjeva i mrtvih dizanja s novom opremom – trebalo je da prođem glavni test. Tom Tejlor kapri pantalone 🙂
Uvukla sam se u njih bez problema. Zakopčala ih. Nisu stezale nigde.
Zapravo je jedina razlika u odnosu na staru kilažu bila ta što mi je zadnjica izgledala mnogo bolje u njima. Jer čučnjevi i sve ostale “namenske” vežbe 🙂
Drugim rečima, nisam dodala 2 kg. Promenila sam telesnu kompoziciju.
I ponovo drugim rečima: kada se pređe na ozbiljnije treninge snage – vaga više nije korisna kao što je bila pre toga. Vodite računa da za prosečnu ženu ne pričam o 5 ili 10 kg razlike. Pričam o 2-4 kg razlike. Ne možemo mi da nabacimo baš toliko mišića u kratkom vremenskom roku.
(ovo su te pantalone u septembru 2021. – imam 57 kg)
View this post on Instagram
Mišić teži od sala?
Ne baš. Kilo je kilo.
Ispravno je: mišić je gušći od sala. A sećamo se iz fizike za 6. razred ovoga?
Odnosno… zapremina = masa / gustina
FOTO: svejefizika.wordpress.com
Šta nam kaže ova fotka?
- Da u neke tesne pantalonice (zapreminu) možemo da naguramo određenu masu nečega što je manje gustine (salo), stanemo na vagu – i imamo 57 kg.
- Ili u iste te tesne pantalonice (zapreminu) možemo da naguramo određenu masu nečega što je veće gustine (mišić), stanemo na vagu – i imamo 59 kg.
A znamo i ovu čuvenu fotku…
FOTO: medium.com
Ona nam pokazuje to isto samo na drugi način. Ista težina sala zauzima više prostora od identične težine u mišićima.
Naravoučenije?
Uopšte ne morate da se zamarate formulama iz fizike. Ne morate ni da gledate ove vage sa mišićem i salom po internetu.
Kad smršate, baš onda kada ste prezadovoljni svojom kilažom – nabavite jedne vaše “Tom Tejlor” tesne pantalone od teksasa. Ne preterano elastične.
Pa onda uzmite tegove u ruke i vežbajte. Merite se na vašoj vagi. Pa čim se mrdne na gore – obucite te pantalonice. Zakopčajte ih i čučnite par puta.
Ako ne eksplodiraju – sve je OK.
Samo ste uspešno vežbali, istopili salo i dodali mišićnu masu 🙂
