Istraživanja kažu da je većina ljudi na planeti zavisna od šećera u manjoj ili većoj meri. Neko to kontroliše veoma uspešno – a neko ne. Brašno je takođe šećer.
Skrob u brašnu je dugačak niz glukoze, dakle šećera. Od svih navučenih na šećer 80% je onih koji žude za slatkim – tortama, kolačima, čokoladicama. Za njih je poslastičara opasnost, a kofica sladoleda ne stigne da se otopi pre nego što je pojedu. Ovakvim ljudima spas je u kvalitetnim slatkišima od prirodnih sastojaka, bez previše ugljenih hidrata – pa posebno ako su oni rađeni sa nekim zdravim zaslađivačem na bazi stevije.
Druga grupa prehrambenih zavisnika čini onih preostalih 20% koji su navučeni na brašno. Daćete im pizzu kad želite da čujete kako pevaju od sreće, a svakako ćete primetiti kako ne čekaju da se ugasi svetlo da bi uzeli poslednje parče pite s mesom ili gibanica. Kod njih postoji i realna opasnost od prodaje duše đavolu za lazanje s domaćim korama 😀
Ja sam osoba iz ove druge grupe. Možete mi mahati parčetom torte ispred nosa. Neka je ona vrhunska i organska kakva je bila moja #dmBio torta s dunjama i kruškama – ali teško da ću vas 2 puta pogledati. Ali ako stavite parče kvalitetne domaće pizze ispred mene – popustiće mi disciplina 😀 Umem da se zaboravim i uz slaninicu na komadu domaćeg fermentisanog hleba…
Od ove slabosti spašava me samo moja izbirljivost. Ja ovako ne reagujem na pizzu iz pekare ili prosečne picerije, niti ću tako reagovati na bilo koji hleb. Samo na one posebno pripremljene stvari: fermentisano, od kvalitetnog brašna, karakterističnog ukusa, krckavo, izbalansirano… Da je drugačije, ne bi bilo dobro za mene 😀
Zato uglavnom insistiram na domaćoj testenini. Kupovna testenina se pravi samo od brašna i samim tim u sastavu ima više skroba i viši glikemijski indeks. Domaća testenina se pravi od jaja i brašna. To čini veliku razliku u ukusu i nutritivnom sastavu.
Ipak, ne mogu baš uvek da mesim testo i vadim mašinu za testeninu – nemam vremena ili me mrzi. To bi stvarno bilo previše! Zato tražim alternative u vidu organskih žitarica i boljeg izbora žitarica: poput paste od speltinog brašna iz dm drogerija.
Kada imam ovakvu testeninu, i sos mora da bude pažljivo pripremljen. Obično sadrži protein, meso ili ribu. Uvek i neko povrće i birane masnoće. Sos samo od paradajza dovodi u rizik da se sipa previše testa u tanjir, a takođe i glikemijski indeks jela bi bio veći (a to nećemo).
Organske artičoke, paradajz i maslinovo ulje u ovom sosu, kao i piletina uz parmezan, napravili su perfektnu kombinaciju s niskim glikemijskim indeksom. Ipak, jelo nije niskokalorično, pa treba biti razuman oko veličine porcije.
A valjda je tu poenta balansa u ishrani: veće porcije dijet-hrane, pa ponekad manje porcije hrane koja nije dijetalna, ali je preukusna… Ako mene pitate, ova mediteranska pasta je savršen cheat meal za dane kada nakon praznika vodimo računa o ishrani (a nadam se da to radite?) 🙂
Sastojci:
- 1/2 pakovanje špageta od spelte #dmBio
- 1 kocka za supu #dmBio
- sok od 1 manjeg limuna
- kašičica brašna tip 550 #dmBio
- 2 kašike maslinovog ulja #dmBio
- 250 g pilećeg karabatka (otkoštan i bez kože)
- 2 čena belog luka
- 1 teglica artičoka u ulju #dmBio
- 2/3 teglice suvog paradajza u maslinovom ulju #dmBio
- 2 kašike kapara
- čili u prahu
- biber
- šaka svežeg bosiljka (mikro ili običan)
- rendani parmezan ili Grana Padano, po ukusu
U činiji izmešati kocku sa 200 ml vrele vode, iscediti limun i umutiti brašno. Ostaviti sa strane. Stavite lonac s vodom da provri, kako biste skuvali špagete.
Iseckati karabatak na komadiće pa propržiti na maslinovom ulju. Usitniti artičoke, sitno iseckati beli luk, kao i suvi paradajz. Kad je piletina gotova (a postaće malčice “lepljiva” kad jeste) – dodajte iseckano povrće.
Propržite, pobiberite i dodajte čili. Ne solite jer je sve dovoljno slano. Nalijte supu i ostavite da se malo zgusne. Ocedite špagete i sve izmešajte. Začinite bosiljkom i parmezanom, pa servirajte toplo.
U saradnji s dm drogerie markt
