Mnogo slušamo o tome koliko je “mediteranska ishrana” sjajna i zdrava – ali na mediteran izlazi više od 20 zemalja Evrope, Azije i Afrike. Bilo bi potpuno nemoguće da se u svim tim zemljama ljudi hrane isto.
Dok zdravstveni eksperti širom sveta mediteransku ishranu slave kao onu koja je najzdravija za srce i dugovečnost, većina ljudi će je vezivati za prehrambene obrasce tipične za Italiju i Grčku.
Ipak, kada postavimo pitanje iz koje zemlje mediteranska ishrana stvarno vuče poreklo – naučna literatura kaže da je tačan odgovor Grčka. I to ne bilo koji deo Grčke već upravo Krit. Godine 1948., u posleratnoj Grčkoj, rađeno je istraživanje prehrambenih navika Krićana, koji su u to vreme imali odličan zdravstveni profil. Cilj je bio da se na osnovu dobijenih rezultata urade preporuke za ostatak Grčke, kao i da se uporedi ishrana Grka i Amerikanaca.
Tadašnji dugovečni Krićani jeli su 75% namirnica biljnog porekla. Unosili su dosta vlakana kroz zeleniše, voće i mahunarke. Iznenađujuće za mnoge, nikave testenine nisu bile deo ove priče već isključivo dugo fermentisani hlebovi! Nešto ribe i piletine, koja nije bila svakodnevna, zalili bi kojom čašom vina – a svu hranu konzumirali uz maslinovo ulje. Naravno, i kuvali su na maslinovom ulju 🙂
Ima neka tajna veza: mediteranska ishrana i hladno ceđeno maslinovo ulje
Ono što su Krićani znali spontano i iskustveno, a i današnja moderna saznanja potvrdila – jeste da je maslinovo ulje superiorna namirnica. I dan danas, čak i kada se sukobe najzakletiji vegan i pripadnik paleo pokreta – ili nutricionisti, lekari, naučnici dijametrelno suprotnih mišljenja – bukvalno oko svega može da izbije rasprava. Ipak, svi oni će se složiti samo oko jednog: maslinovo ulje je zdravo.
Mislim da u svetu nutricionizma ne postoji ni jedna druga namirnica oko koje su svi ovoliko složni. Ako imate bilo kakvu dilemu oko ulja koja biste koristili i ne znate kome da verujete, onda uzmete maslinovo ulje, jer se niko nikada neće posvađati oko njega. A ako želite da se hranite po principima mediteranske ishrane, onda i nemate drugog izbora. Krićani ga koriste bukvalno za sve!
Opšta svesnost i saglasnost o tome da je maslinovo ulje zdravo, posebno postaje važna danas, kada znamo da su polinezasićena ulja poput suncokretovog, sojinog, koštica grožđa i sl. – loš izbor za kuvanje i bilo kakvu upotrebu. Ona su sklona oksidaciji (kvarenju). Zato su mononezasićena ulja, kakvo je maslinovo, mnogo stabilnija. Ne samo da trpe visoke temperature do 180-190 stepeni, već su puna antioksidanasa koji dodatno štite termički obrađenu hranu.
Stabilne mononezasićene masne kiseline i omega-3 masne kiseline, samo su neki od razloga zbog kojih će vam većina iskusnih kardiologa preporučiti upotrebu maslinovog ulja. Zbog svojih osobina ono je anti-inflamatorno , a zbog obilja antioksidansa štiti sitne LDL čestice (one loše) od oksidacije. I klinički eksperimenti i opservacione studije, potvrdile su da maslinovo ulje smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2. Naravno, sve ovo važi isključivo za kvalitetno ekstradevičansko maslinovo ulje.
Šta se nalazi na tanjiru Krićana?
Upravo s tog Krita dolazi posebna vrsta masline, autohtona Koroneiki, cenjena zbog višeg nivoa antioksidanasa. Terra Creta organsko ekstra devičansko maslinovo ulje je nastalo ceđenjem ručno branih Koroneiki maslina. Došlo je s organski sertifikovanog, geografski zaštićenog područja, izolovanih od bilo kakvog zagađenja – pravo do naših stolova.
Na Kritu, i dalje neguju tradicionalne načine uzgoja maslina i mogu da se nađu stabla stara od 50 do čak 3000 godina, pa ne čudi što je Terra Creta ekstra devičansko maslinovo ulje je više puta nagrađivano. A ukus je prepoznatljiv jer će vas u grlu malo zapeckati kad uzmete gutljaj. To je upravo osobina maslinovog ulja: što više pecka u grlu, to više aktioksidanasa ulje ima.
I da vidimo, šta je tačno bilo na tanjiru Krićana? Tu prvenstveno mislim na tradicionalnu kritsku kuhinju do ’60-tih godina prošlog veka – mada oni koji su obišli manja mesta na Kritu, tvrde da se nije mnogo toga promenilo ni danas…
Dok je potrošnja maslinovog ulja u Nemačkoj i SAD bila oko 0.5 l po osobi – Krićani su koristili rekordnih 25 litara po osobi godišnje! Sada vam je jasno da mediteranska ishrana ne znači da se jede puno ribe. Već puno povrća i maslinovog ulja izuzetnog kvaliteta.
Na Kritu, okićenom sa 1.5 milinona stabala masline, krave se ne snalaze najbolje zbog kamenitog terena – pa se gaje koze i ovce. Sirevi su, logično, od ovog mleka. Ako kupite kvalitetan paradajz, pospete dobar koziji sir preko njega i sve zalijete organskim Terra Creta maslinovim uljem, već biste mogli reči da se ponašate Krićanski 🙂 Primetite da nedostatak krava znači i nedostatak maslaca. Jasno je da se kolači, palačinke, omleti i slično – prave s maslinovim uljem.
Krićani nisu proterali slatkiše, a prija im da pomešaju slano i slatko. Sarikopitakia je tradicionalna pita napravljena s ovčijim sirom, pržena u maslinovom ulju i prelivena medom. Drugi način da se zaslade jeste da gust grčki jogurt preliju orašastim plodovima i medom. Jednostavno, lokalno, ukusno i prirodno…
U saradnji sa Terra Creta.
Povodom ovog teksta… Kada sam bila na Kritu, stara krićanka kod koje sam stanovala je svakoga dana za doručak umakala suv mešen hleb u maslinovo ulje i malo belog kozijeg sira… Mesec dana koliko sam bila tamo, to je bio njen doručak, a najčešće i moj…moram da mu se vratim ❤ Odličan tekst Majo!
Hvala Vanja! Inače, ja bih samo dodala malo ljute paprike na celu kombinaciju – zvuči sjajno 🙂
Pitanje neupućenog gurmana amatera – kako se griluje halloumi? Hvala!
Ovaj sir je “gumenaste” srukture i ne topi se na grill tiganju. Dakle, samo se zagreje tiganj, premaže s malo maslinovog ulja, sir se iseče na kockice ili kriške – i isprži onako kako se to radi s komadom piletine 🙂
Draga Majo, hvala i na ovom lepom tekstu!
Dopustio bi sebi nekoliko napomena, odnosno dopuna:
Pored neospornog maslinovog ulja, povrćka koja je karakteristična za sve mediteranske zemlje, a i potiče sa tog prostora, je plavi patlidžan ( ne zaboravimo da je paradajz donešen iz Amerike). Sa njim u vezi mi je interesantna salata od istog, koja se prostire po celom južnom mediteranu i svugde se drugačije sprema, npr. Melitzanosalata u Grčkoj, Baba Ganush u Libanu, Zaalouk u Maroku itd., tako da, ako se posmatraju osnovne namernice sa prostora Mediterana, uočiće se i sličnost u kuhinjama mediteranskih zemalja. Naravno, vremenom su razlike postajale sve veće… ah da, tu su i leblebije 🙂