Sam svoj nutricionista

Da li znate šta je prava i originalna “mediteranska ishrana”?

Mnogo slušamo o tome koliko je “mediteranska ishrana” sjajna i zdrava – ali na mediteran izlazi više od 20 zemalja Evrope, Azije i Afrike. Bilo bi potpuno nemoguće da se u svim tim zemljama ljudi hrane isto.

Dok zdravstveni eksperti širom sveta mediteransku ishranu slave kao onu koja je najzdravija za srce i dugovečnost, većina ljudi će je vezivati za prehrambene obrasce tipične za Italiju i Grčku.

mediteranska ishrana

Ipak, kada postavimo pitanje iz koje zemlje mediteranska ishrana stvarno vuče poreklo – naučna literatura kaže da je tačan odgovor Grčka. I to ne bilo koji deo Grčke već upravo Krit. Godine 1948., u posleratnoj Grčkoj, rađeno je istraživanje prehrambenih navika Krićana, koji su u to vreme imali odličan zdravstveni profil. Cilj je bio da se na osnovu dobijenih rezultata urade preporuke za ostatak Grčke, kao i da se uporedi ishrana Grka i Amerikanaca.

Tadašnji dugovečni Krićani jeli su 75% namirnica biljnog porekla. Unosili su dosta vlakana kroz zeleniše, voće i mahunarke. Iznenađujuće za mnoge, nikave testenine nisu bile deo ove priče već isključivo dugo fermentisani hlebovi!  Nešto ribe i piletine, koja nije bila svakodnevna, zalili bi kojom čašom vina – a svu hranu konzumirali uz maslinovo ulje. Naravno, i kuvali su na maslinovom ulju 🙂

Ima neka tajna veza: mediteranska ishrana i hladno ceđeno maslinovo ulje

Ono što su Krićani znali spontano i iskustveno, a i današnja moderna saznanja potvrdila – jeste da je maslinovo ulje superiorna namirnica. I dan danas, čak i kada se sukobe najzakletiji vegan i pripadnik paleo pokreta – ili nutricionisti, lekari, naučnici dijametrelno suprotnih mišljenja – bukvalno oko svega može da izbije rasprava. Ipak, svi oni će se složiti samo oko jednog: maslinovo ulje je zdravo.

Mislim da u svetu nutricionizma ne postoji ni jedna druga namirnica oko koje su svi ovoliko složni. Ako imate bilo kakvu dilemu oko ulja koja biste koristili i ne znate kome da verujete, onda uzmete maslinovo ulje, jer se niko nikada neće posvađati oko njega. A ako želite da se hranite po principima mediteranske ishrane, onda i nemate drugog izbora. Krićani ga koriste bukvalno za sve!

mediteranska ishrana

Opšta svesnost i saglasnost o tome da je maslinovo ulje zdravo, posebno postaje važna danas, kada znamo da su polinezasićena ulja poput suncokretovog, sojinog, koštica grožđa i sl. – loš izbor za kuvanje i bilo kakvu upotrebu. Ona su sklona oksidaciji (kvarenju). Zato su mononezasićena ulja, kakvo je maslinovo, mnogo stabilnija. Ne samo da trpe visoke temperature do 180-190 stepeni, već su puna antioksidanasa koji dodatno štite termički obrađenu hranu.

Stabilne mononezasićene masne kiseline i omega-3 masne kiseline, samo su neki od razloga zbog kojih će vam većina iskusnih kardiologa preporučiti upotrebu maslinovog ulja. Zbog svojih osobina ono je anti-inflamatorno , a zbog obilja antioksidansa štiti sitne LDL čestice (one loše) od oksidacije. I klinički eksperimenti i opservacione studije, potvrdile su da maslinovo ulje smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2. Naravno, sve ovo važi isključivo za kvalitetno ekstradevičansko maslinovo ulje.

mediteranska ishrana

Šta se nalazi na tanjiru Krićana?

Upravo s tog Krita dolazi posebna vrsta masline, autohtona Koroneiki, cenjena zbog višeg nivoa antioksidanasa. Terra Creta organsko ekstra devičansko maslinovo ulje je nastalo ceđenjem ručno branih Koroneiki maslina. Došlo je s organski sertifikovanog, geografski zaštićenog područja, izolovanih od bilo kakvog zagađenja – pravo do naših stolova.

Na Kritu, i dalje neguju tradicionalne načine uzgoja maslina i mogu da se nađu stabla stara od 50 do čak 3000 godina, pa ne čudi što je Terra Creta ekstra devičansko maslinovo ulje je više puta nagrađivano. A ukus je prepoznatljiv jer će vas u grlu malo zapeckati kad uzmete gutljaj. To je upravo osobina maslinovog ulja: što više pecka u grlu, to više aktioksidanasa ulje ima.

mediteranska ishrana

I da vidimo, šta je tačno bilo na tanjiru Krićana? Tu prvenstveno  mislim na tradicionalnu kritsku kuhinju do ’60-tih godina prošlog veka – mada oni koji su obišli manja mesta na Kritu, tvrde da se nije mnogo toga promenilo ni danas…

Dok je potrošnja maslinovog ulja u Nemačkoj i SAD bila oko 0.5 l po osobi – Krićani su koristili rekordnih 25 litara po osobi godišnje! Sada vam je jasno da mediteranska ishrana ne znači da se jede puno ribe. Već puno povrća i maslinovog ulja izuzetnog kvaliteta.

Na Kritu, okićenom sa 1.5 milinona stabala masline, krave se ne snalaze najbolje zbog kamenitog terena – pa se gaje koze i ovce. Sirevi su, logično, od ovog mleka. Ako kupite kvalitetan paradajz, pospete dobar koziji sir preko njega i sve zalijete organskim Terra Creta maslinovim uljem, već biste mogli reči da se ponašate Krićanski 🙂 Primetite da nedostatak krava znači i nedostatak maslaca. Jasno je da se kolači, palačinke, omleti i slično – prave s maslinovim uljem.

Krićani nisu proterali slatkiše, a prija im da pomešaju slano i slatko. Sarikopitakia je tradicionalna pita napravljena s ovčijim sirom, pržena u maslinovom ulju i prelivena medom. Drugi način da se zaslade jeste da gust grčki jogurt preliju orašastim plodovima i medom. Jednostavno, lokalno, ukusno i prirodno…

Recept za perfektnu “Grčku salatu”

Ako je mediteranska ishrana vaš izbor, onda ste verovatno odmah pomislili kako ćete sada često praviti čuvenu “grčku salatu” 🙂

Ovaj recept je ono što bih mogla da nazovem “veoma blizu originala” grčka salata – sam postupak pripreme, začini i sastojci su baš onakvi kakvi bi trebalo da budu. Samo ja ne bih bila ja da ne uradim nešto drugačije. Umesto pravog grčkog feta sira danas sam odlučila da upotrebim blago grilovani halloumi. Halloumi je kiparski, a ne grčki sir, a meni je božanstven u ovoj kombinaciji.

Da vidimo, koje su tajne dobre grčke salate? Prvo i osnovno, kvalitetno povrće, zbog čega danas često biram cherry paradajz umesto običnog, koji često nema pun ukus. Maslinovo ulje mora da bude vrhunskog porekla, ekstradevičansko i super sveže. Dresing za Grčku salatu se pravi odvojeno. I priča se da svaka porcija treba da ima 12 maslinki i 100-120 g sira. Ovo ne znam da li je tačno – ali je OK fora, sviđa mi se 🙂

Sastojci za 1 salatu:

  • 1/2 krastavca
  • 1 srednji paradajz ili odgovarajuća količina cherry paradajza
  • 1/4 malog crvenog luka
  • žuta paprika (nije obavezan sastojak)
  • 1 veći suvi paradajz iz ulja (nije obavezan sastojak)
  • 2 kašike svetlog alkoholnog sirećeta
  • bosiljak za dekoraciju
  • maslinovo ulje za sir

Sastojci za dresing:

  • 3 kašike Terra Creta orgasnkog ekstra devičanskog maslinovog ulja
  • sok od 1/2 limuna
  • 1 ravna kašičica origana
  • 1/4 kašičice suvog bosiljka (ili svežeg)
  • so i biber po ukusu
  • prstohvat belog luka u granulama
  • prstohvat majorama ili ruzmarina (nije obavezno)

Priprema:

Isecite crveni luk na tanke kolutove i potopite ga u vodu u koju ste dodali sirće. Ovako će izgubiti jak miris i jačinu (neka bude u vodi bar 15 minuta). Krastavac oljuštite i isecite na kocke. Privatno ne ljuštim povrće i voće, ali u ovu salatu se krastavac stavlja oljušten. Isecite paradajz na kriške, ili prepolovite cherry. Papriku, ako koristite, isecite na tanke trake ili kolutove.

Spremite dresing tako što ćete dobro promučkati sve sastojke. Savetujem upotrebu šejkera, miksera ili blendera. Struktura dresinga treba da bude kremasta. Izmešajte spremljeno povrće s dresingom u većoj činiji. Imajte prostora da promešate sastojke tako da što manje “maltretirate” povrće.

Prebacite salatu u tanjir za serviranje, pa je ukrasite maslinama. Najbolje je da koristite miks maslina. Na kraju stavite sir  – a obavezno i njega prelijte s malo maslinovog ulja. Dekorišite svežim bosiljkom i uživajte u zdravom, neverovatno ukusnom obroku.

U saradnji sa Terra Creta.

5 Komentara

  • Povodom ovog teksta… Kada sam bila na Kritu, stara krićanka kod koje sam stanovala je svakoga dana za doručak umakala suv mešen hleb u maslinovo ulje i malo belog kozijeg sira… Mesec dana koliko sam bila tamo, to je bio njen doručak, a najčešće i moj…moram da mu se vratim ❤ Odličan tekst Majo!

    • Ovaj sir je “gumenaste” srukture i ne topi se na grill tiganju. Dakle, samo se zagreje tiganj, premaže s malo maslinovog ulja, sir se iseče na kockice ili kriške – i isprži onako kako se to radi s komadom piletine 🙂

  • Draga Majo, hvala i na ovom lepom tekstu!
    Dopustio bi sebi nekoliko napomena, odnosno dopuna:
    Pored neospornog maslinovog ulja, povrćka koja je karakteristična za sve mediteranske zemlje, a i potiče sa tog prostora, je plavi patlidžan ( ne zaboravimo da je paradajz donešen iz Amerike). Sa njim u vezi mi je interesantna salata od istog, koja se prostire po celom južnom mediteranu i svugde se drugačije sprema, npr. Melitzanosalata u Grčkoj, Baba Ganush u Libanu, Zaalouk u Maroku itd., tako da, ako se posmatraju osnovne namernice sa prostora Mediterana, uočiće se i sličnost u kuhinjama mediteranskih zemalja. Naravno, vremenom su razlike postajale sve veće… ah da, tu su i leblebije 🙂

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!