Da i ste se ikada zapitali da li su naše ribe dobre?
Ali tu mislim bukvalno na ribe! Losose, pastrmke, skuše, haringe, orade, brancine. Izvinjavam se ako je utisak bio drugačiji 🙂
Otišla sam u nabavku za jedan običan ručak a završila sa malim istraživanjem. Mi preterano radoznali uvek dolazimo u takve situacije.
MESTO: Kalenić pijaca
VREME: Neka subota, pre oko godinu dana, prepodnevni časovi.
Pecam srećnicu koja će plivati u maslinovom ulju, šafranu i začinskom bilju. Orade izgledaju super i cena je 900 dinara za kilogram. Pokazujem prstom na oradu srednje veličine koja je taman po meri moje zemljane posude i mog apetita – kad mi pogled padne na ogromnu oradu pored sa cenom od 2.200 dinara po kilogramu.
- Pitam: “Što je ova grdosija od 3kg ovoliko skupa?”
- Kaže: “A, pa to je divlja!”
- “A ove od 900?”
- “To su gajene ribe.” (gleda me kao da sam pala s Marsa… Izvini, druže, što pored ovoliko mozganja o hrani nisam razmislila i o ovoj temi!)
Mada, stvarno – čudim se samoj sebi što baš toliko nisam razmislila. Sve vreme mi je u glavi da su pastrmke i losos gajeni.
Ali nikada pre nisam razmišljala o morskoj ribi! Malo, malo pa puštaju neke filmove i emisije o ribarima. Ribe još uvek slobodno plivaju u moru, pa živim u ubeđenju da ih još uvek i pecaju.
Sada, evo ispred mene ovog čuda od 6.600 dinara inicijalne investicije. Mogu 2 para cipela u “Bati” na rasprodaji da kupim za te pare!
Nešto ovako neočekivano zaslužuje da se obavi i pregled situacije na terenu:
Ovi siročići žive u priobalnom delu i hrane ih žitaricama, koje im nisu prirodna hrana. Zapravo tu su se ribice provele isto kao gajena goveda koja kljukaju hranom koja im nije prirodna i isto kao kokoške iz kaveza.
Kako su žitarice pune Omega-6 masti, verovatno da cifre oko toga koja riba ima koliko Omega-3 možemo da uzimamo sa velikom rezervom. Zapravo sa ovakvim kvalitetom mesa, jaja i ribe više i nemamo prirodne izvore Omega-3 i odavno moramo da se oslanjamo na flašice i kapsule ribljeg ulja.
Pošto nam ni povrće nije gajeno ništa bolje, kad god danas smažem morsku ribu sa brokolijem, smatram da sam imala “zdrav obrok” samo onoliko koliko je u ovim uslovima mogao da bude zdrav.
Za ispunjenje stvarnih želja mi nedostaju finansije i dobavljači i zato sam primorana da stavim tačku na dalje izvoljevanje i nastavim da kupujem orade za 900 dinara.
Da li ove ribice iz bazena hrane baš žitaricama ili su i one na “soja dijeti”? Ili čak na “GMO soja dijeti”? Odakle ih uvoze? Čime su hranjene pre uvoza? Koga da pitam?
A kako stoje stvari sa konzervama?
Nemam pojma da li su sardine iz konzerve upecane ili su i one iz bazenčića. Ništa me ne bi iznenadilo. Iznenadilo me je to da nigde ne piše koje biljno ulje je sipano u konzervu. “Biljno ulje” na konzervi nije informacija nego delić cele informacije koja se izgubila negde u štampariji.
Pisalo je samo na jednoj sardini da je “u sojinom ulju“. O soji imam jako loše mišljenje i mogu lako da izbegnem tu jednu sardinu na kojoj piše. Druge ostaju misterija.
Dodatni problem koda te u sojinom ulju se javlja kada se pogelda zemlja porekla:
- “La Perla” sardine su u sojinom ulju (lepo piše)
- Zemlja porekla – Filipini
- Filipini, koliko znam, proizvode GMO soju
- Da li su filipinske sardine u filipinskom ulju od soje – sardine u ulju od GMO soje?
- Ko ovo kontroliše?
- Da li se ovo kontroliše?
U potrazi za sardinom koju ipak mogu da jedem pisala sam “Podravki” i pitala za “Eva sardine”.
Odgovor je stigao brzo. “Eva” sardina je u mešavini sojinog i suncokretovog ulja. Kažu da mogu da se kupe i “Eva sardine” u maslinovom ulju. Odustala sam od daljeg dopisivanja s Podravkom jer me više nije zanimalo poreklo soje.
Ne umirem od želje za ribama iz konzerve, ali dešava se da u nekim trenucima gužve one mogu da budu povremeni spas. Ja još tražim onu pravu konzervu. Trenutno imam u frižideru neku crnogorsku sardinu. Stoji već duže vreme i nikako da je otvorim. Piše “sjemeno ulje”. Šta god to značilo 🙁
A živa?
Desilo se mali milon pita da na pročitam da je neko krenuo na dijetu, pa pošto su ribe zdrave “ubija” tunjevinu 2 puta dnevno. Pojedini su čuli nešto za “neku tamo živu u ribama” ali tome nije posvećena preterana pažnja.
Ovo su sličice sa vrstama ribe i podatkom koliko žive ima u ribi. Kome je do toga da se manje opterećuje neka zapamti da velike ribe i ribe koje jedu druge ribe imaju više žive.
Za one koje najčešće konzumiramo, evo i tačnijih količina (na srpskom):
Ko treba da paničari oko žive? Uglavnom trudnice i deca. I naravno – nemam pojma da li ovo iz tabele važi za gajene ili upecane ribe!
* * *
Šta da kažem na kraju? Jedna divlja orada nedeljno: 6.600 X 52 = 343.200 ili skromnih oko 3.000 EUR godišnje
Da li da idem u političare ili da se bogato udam? 🙂
Da se bogato udas!!! 😀
“Pošto nam ni povrće nije gajeno ništa bolje, kad god danas smažem morsku ribu sa brokolijem, smatram da sam imala “zdrav obrok” – onoliko koliko je u ovim uslovima mogao da bude zdrav…” – ovo je sustina. To je i meni cesto padalo na pamet, koliko sam zdravo u stvari pojela “zdrav” obrok i vredi li to sve truda. Ali,vredi. Makar vise od zdravog hamburgera od 100%-nog govedjeg mesa. 😀
Mogu (po toj logici) da se udam i za ribara koji ima svoj plastenik… 🙂 Došla bih na isto… 🙂 🙂
Zivim na selu i u blizini mi je reka Tamis,ponekad odem na pecanje ali vise kupujem ribu od lokalnih pecarosa(saran,babuska,deverika,stuka,bandar).Ne vidim nikakav problem da koristim tu ribu,sveza je ,sa mog podnevlja i barem znam da je divlja..
Veoma zanimljiv post, i ja se cesto pitam koliko su ribe pravi izbor… Steta sto ne znam nikoga ko zapravo PECA ribe… Ne bih pitala za cenu..
Nego, htela sam da te pitam.. Mogla bi mozda da napravis post za LCHF za pocetnike? Mislim, shvatam ja sva ta pravila i sve… ali nekako mi dorucak, uzine i vecera predstavljaju problem (rucak mi pravi mama, i tu uvek mogu da proberem ono sto je lchf). Nikad ne znam preko cega da unesem vise masti, pa cak i preteram sa proteinima, i znam da to ne treba raditi.. Ne znam da li znas Anitin blog (istine i lazi o hrani), e pa ona je napisala da se jede kad si gladan, onda jedes dok ne budes sit. Sta ti mislis o tome? Ili je bolje bas da planiramo tih 4-5 obroka.
Je li semenke (suncokretove, bundevine, pa i laneno seme) spadaju u LCHF ishranu?
Je li se moze preterati sa mlecnim proizvodima?
I jos jedno pitanje… Zasto ne suncokretovo ulje? Moja mama odbija da koristi ista drugo do suncokretovog, a ja za ostale obroke ionako nista ne pecem/przim/dinstam.. Hoce li mi skodi to ulje jednom dnevno (ili dva-tri ako przim jaja, e da, i na cemu jos mogu da ih przim?)?
Stvarno se izvinjavam sto sam te bombardovala pitanjima…. Ali verujem da si ti iskusna u ovome 🙂
Puno pozdrava!
Jelena, na neka pitanje mi je lako da odgovorim, na neka ne…
Blog “Istine i laži o hrani” redovno pratim i dosta je promenio moj odnos prema zasićenim mastima. Do tada sam unosila normalne količine maslinovog ulja, masnih riba, badema, oraha, avokada i sl. Znači, nisam baš bila štedljiva na mastima, ali nisam ni preterivala. Ipak, koristila sam niskomasne mlečne proizvode (ne one sa 0% već sireve sa 5-10%, jogurt sa 1%) i nisam koristila maslac. Od pre više od godinu i po se i to promenilo.
Zapravo, ako mene pitaš, ko nije našao vreme da čita Anitin blog, treba hitno da ispravi tu grešku 🙂
Što se saveta “jedi kad si gladan tiče”… mislim da postoji određena “dresura” koju sebi odradimo… Moja “samo-dresura” je da jedem 5-6 puta na dan. Meni je to lako, spontano i neopterećujuće. Kome nije rutina, bolje neka planira obroke, dok se ne navikne…
A količina masti, UH i proteina zavisi od ciljeva.
Semenke spadaju u LCHF. Ne mogu da kažem šta je preterivanje sa mlečnim proizvodima… Mleko i jogurt imaju dosta UH. Ako mršaviš, ne treba ti. Ako ne mršaviš, možeš da se ponašaš opustenije. Kačkavalji imaju dosta masti. Ako ti treba još energije, OK. Ako ti ne treba, onda je bespotrebni višak. Treba da se gleda i sastav ako nisu domaći.
Što se ulja tiče, pročitaj ceo tekst ovde i daj mami… pa odlučite šta dalje na tu temu…
http://www.vitkigurman.com/2012/04/21/koje-ulje-da-kupim-mali-vodic-kroz-tesku-dilemu/
e hvala ti puno na odgovoru 🙂 inace, da, treba da smrsam… i to 15-ak kg… nadam se da je izvodljivo sa ovom ‘dijetom’ i nadam se da ce postati moj nacin zivota, ane samo dijeta 🙂
Jao sylph ja tebe ne mogu da po’vatam…nisam u najboljem stanju ovih dana,medelja,tako da ne mogu da sednem i lepo procitam sta pises jer ovako nista ne razumem…
Ono sto ja shvatam je otprilike da po tvom misljenju(a i iskustvu,kako ti pominjes) nista nije zdravo,ni voce,ni povrce,ni meso,ni mlecni proizvodi,pa sad ni ribe!!!Pa sta da jedemo onda?Ili nije zdravo ili nije dobro uzgajano…ma daj!Kako li su ljudi ranije (a i sada)jeli normalno bez obracanja neke posebne paznje na ovakve stvari pa su zivi i ZDRAVI 100 godina.
Preterivanje,ali zaista!
Pozdrav
Da, vidi se da nisi pažljivo čitala – pošto sam to više puta naglasila, ali me svakako ne mrži da ponovim…
Naravno da nije zdravo. I jedeš upravo to što nije zdravo. Šta drugo?!
– Bilo bi lepo da su svima dostupna jaja od kokoške koja je kljucala u dvorištu. Ako nisu, odeš lepo u Maxi pa kupiš jaja.
– Bilo bi lepo da svi možemo da lako nabavimo meso životinje koja je jela travu i živela na suncu. Pošto ne može, odeš u Maksi pa kupiš šta ima.
– Bilo bi lepo da možemo da kupimo upecanu morsku ribu po iole normalnoj cemi. Pošto ni to ne može, odeš u ribarnicu i kupiš gajenu.
Vrlo jednostavno…
* * * Napravi razliku između želje za znanjem + želje za boljim izborima —- u odnosu na uklapanje sa realnošću, koja se odnosi na dostupnost i budžet. * * *
Evo samo jednog podatka koji ne ide u prlog tvrdnji o tome kako smo “zdravi”:
http://www.diabeta.net/2012/cak-osam-procenata-boluje-dijabetes#more-7297
(primer izabran zato što je većine sa tipom 2 mogla da ne oboli, samo da je regulisala ishranu na vreme)
Ja cu radije kupiti pastrmku u Maksiju koja je gajena kod nas u Sisevcu nego bogtepitaodakle oradu. Manja je sansa da su je nakljukali sa nekom gmo glupotinjom. Sisevas mozes da kontaktiras i pitas kako gaje, a za oradu mozes samo da nagadjas. Ako joj je poreklo jadransko, ajd jos i nekako. 😉
Ivana, evo kako sagledavam tekstove sa ovog bloga …
U danasnje vreme, zbog nacina uzgoja malo toga je zdravo. Cak i paradajz iz baste mog tate nije 100% zdrav iako tata koristi prirodno djubrivo, ne fajta ga hemikalijama, posadi pa kako ispadne. Zasto? Zato sto je u blizini put za sela i automobili prolaze cesto, a automobili ispustaju iz auspuha otrovne gasove = olovo u povrcu je verovatno u nesto povecanoj koncentraciji.
Sustina je da pokusamo da izaberemo najmanje zlo. Ako se ishrana bazira na povrcu, vocu, mesu, mleku itd. a izbacimo industrijski preradjene proizvode – konzerve, slatkise, slanise, sokove koji to nisu, mesne preradjevine, polugotove proizvode, zatim ako izbacimo namirnice sumnjivog porekla (gajeni kanadski losos i razne smrznute ribe sa Tajlanda i Filipina) i da ne nabrajam dalje, mozemo da kazemo da se hranimo relativno zdravo. Ne potpuno zdravo jer se zivotinje spricaju hormonima da dobiju na tezini, kljukaju antibioticima da se ne razbole (recimo kravice muzare jer je infekcija vimena vrlo izvesna od svakodnevne visesatbne muze), povrce i voce se prska …
Trebalo bi da pokusamo da uzmemo najbolje od onog sto imamo u ponudi. 🙂
Jao, pa šta sad da radim? Da ne jedem sardine i skuše iz konzerve? To volim da jedem, ali ako nije zdravo… bataliću, šta da radim.
A da li je ok jesti onu smrznutu ribu, npr. smrznuti oslić ili fish-fingers, panirani fileti i tako to? npr. http://www.ledo.hr/v4/corporate/hr/home.html
Ja jedem sardinu ponekad, ali kupujem onu za koju mi se čini da nema sojino ulje. Tuna ima da se kupi u maslinovom ulju.
Bitno je da ZNAMO, ali nije baš previše realno da se preteruje 🙂
Smrznuta riba je OK, ako već ne možeš da nađeš svežu… A štapići NIKADA I NIKAKO!
To je više brašno, soja, aditivi… pa sve onda lepo uvaljano u prezle i još brašna. Isto đubre kao paštete i viršle…
Isto važi i za panirane, i ako je unutra ceo komad ribe.
Da bedak bude veći, većina će to “testo u upotrebi umesto ribe” tresnuti na neko suncokretovo ulje… 🙁
ok, hvala na odgovoru. inače, baš dobar ovaj blog, iščitavam i razmišljam kako da pređem na ovakav način ishrane kao što promovišete na blogu…
Mali savet koji sam dobio od momka koji se dosta bavi ishranom. Kad kod mozete koristite meso divljaci. Divljac se moze nabaviti u Metrou ali cena nije naivna. Divljac se ne kljuka kao domace zivotinje pa je u tom smislu i meso kvalitetnije i zdravije.
Da, da… 🙂 Inače, pošto u Metrou nisam bila čitavu večnost, ako može neki precizniji komentar oko cena – bilo bi korisno! Pozzz 🙂
Doamca riba i to upecana je najsigurnija stvar ( normalno mora se pregleda da nema parazita ili da nije bolesna )
Kako do nje , svako od nas ima nekog koji peca 🙂
More je nama daleko a negde sam citao da treba jesti hranu sa svog podneblja jer smo rodjeni ovde i samim tim prilagodjeni istom . Osim naravno ako neko ne nasledi neko veliko bogatstvo ili ode da zivi na moru 🙂
Da, ovo za podneblje bi trebalo da bude razmotreno, ali i najstrože škole makrobiotike (koje baš forsiraju taj princip porekla) su saglasne oko toga da je more svima, gde god živeli, dovoljno blizu. Doduše, oni ribu jedu max jednom nedeljno, ali alge koriste često.
U slučaju da se sledi taj princip, treba imati u vidu da je naše podneblje sa velikim oscilacijama u zimskim i letnjim temperaturama, pa po toj logici treba zimi jesti više kao Skandinavac, a leti kao Afrikanac 🙂 😀
Interesantno je prilično, ne držim se toga striktno, mada uvek biram mandarinu umesto narandže, jer mandarina raste u pojasu bližem nama 🙂
Svesna sam da konzerve nisu dobar izbor,pa ih kupujem samo povremeno i biram one koje su po mom mišljenju manje štetne.Sardine i tunjevinu u salamuri(slanoj vodi) umesto u ulju.
Na koju sardinu u salamuri misiš? Ja uvek nalazim sardine u ulju?
Od tuna sem povremeno ovih u salamuri ponekad kupujem Premija tunu u maslinovom ulju, mada zameram što ne piše da li je u hladno ceđenom ili rafinisanom od komine maslina. Mislim, nema druga pa bi je opet kupila koje god da je – ali treba da piše valjda.
RioMare ne kupujem jer se više isplati da kupim svežu tunu i zamrznem šnicle. Što bi za više para jela iz konzerve?
Mislim na ovu light http://www.mardesic.hr/proizvodi/.
Slučajno sam je kupila, bila je na akciji u DIS-u.Probaću i ovu sa povrćem.
U DIS-u u Beogradu? Ova “light” bez dodavanja ulja i konzervanasa izgleda DOBRO!
Da li se sećaš cene?
Ako je sve onako kako piše na sjatu proizvođača, vraćam ja sardine u češću upotrebu! Obožavam ih, ali me je ono sa sojinim uljem ubilo u pojam 🙁
Baš si me obradovala sada 🙂
U Novom Sadu,na akciji je bila 70 din a redovna cena je 80 din.Mislim da i u Gomexu ima njihovih proizvoda za druge markete ne znam.
Sardine Light, Mardešić, mogu se kupiti i u Merkatoru u Novom Sadu (69 dinara je redovna cena). Pretpostavljam da ih onda ima i u Merkatoru u Beogradu.
Podelila sam informaciju na FB stranici 🙂
– za one što ne idu redovno u markete koji nisu u najbliže komšiluku – što je i moj slučaj 😀
A šta je sa ribom u salamuri? Je l’ to bolja varijanta? Ja inače ne volim ulje, pa i kupujem tunjavinu u salamuri ili sa paradajzom, to isto volim, šta ti misliš o ove dve opcije? 🙂
Ja jedem sardinu ponekad, ali kupujem onu za koju mi se čini da nema sojino ulje. Tuna ima da se kupi u maslinovom ulju.
Bitno je da ZNAMO, ali nije baš previše realno da se preteruje 🙂
Smrznuta riba je OK, ako već ne možeš da nađeš svežu… A štapići NIKADA I NIKAKO!
To je više brašno, soja, aditivi… pa sve onda lepo uvaljano u prezle i još brašna. Isto đubre kao paštete i viršle…
Isto važi i za panirane, i ako je unutra ceo komad ribe.
Da bedak bude veći, većina će to “testo u upotrebi umesto ribe” tresnuti na neko suncokretovo ulje… 🙁
Samo da se osvrnem na “dobavljače”.
Riba koja može da se dobavi znanim i neznanim kanalima sa jadranske obale je zaista svetlosnu godinu daleka od ribe koju možemo kupiti po ribarnicama. Količine su male jer same ribe ima sve manje – čak i na Jadranu. Tj divlje ribe i plodova mora. Ali ima sve više ribe iz uzgoja.
Da riba dolazi ko zna odakle i da se hrani ko zna čime – tačno je. Bio sam veoma iznenađen kada sam na TVu video farmu tune na Jadranskoj obali odakle čitav “usev” odlazi u Japan. http://www.travelchannel.com/video/where-does-tuna-come-from
Nisam znala za ove tune, super je što uvek u komentarima stigne još neka nova priča 🙂
Za sada, ono što tvrde u ribarnicama je da je skuša pecana. Uvek kažu da je nešto gajeno kad pitam, pa ne vidim što bi za ovu jednu jeftiniju ribu slagali.
Neko može da krene i sa onom pričom “kako je pacano, koliko puta zamrzavano” itd. Ali se bojim da bi mi to već bilo previše 🙂
Na prste mogu da izbrojim koliko sam puta kupila morsku “svezu” ribu na Kalenicu ili nekoj drugoj ribarnici (Merkator ili Maxi) a da je stvarno bila sveza i prihvatljiva! Od konzervirane, a i to sve ređe, koristim Rio Mare u maslinovom ulju. I dalje mislim da je ta najbolja… Od zamrzntih riba je sve manje vise odvratno, skoro sam uzela neku tunu file horeca u metrou i to je bilo podnosljivo, ali nikako ok! Negde mislim da sam odustala od ribe u Beogradu!
[…] u našim ribarnicama je pecana a ne gajena. Izuzetno bogata Omega-3 masnim kiselinama i nije skupa. Dajte joj primat u odnosu na gajene pastrmke pošto su u sličnom cenovnom rangu. Oslić je totalno bezukusan i […]
Nekad je bilo za kupiti tuna Mardešić koja je bila iz Jadranskog mora, njihovi fileti tune su bili najbolja riblja konzerva. Neznam da li se još uvijek proizvode i da li ta tvornica još uvjek radi…
Pozdrav i sve čestitke za tekstove.
Što se tiče divlje morske ribe, stvar je jednostavna – plave morske ribe su jeftine i ne gaje se (još uvek): skuša, sardela, papalina. Smrznute variraju od odličnog do očajnog kvaliteta – isplati se proveriti više prodavnica. Neke od njih moguće kupiti i sveže (po dosta većoj ceni).
Sadržaj omega-3 puno veći nego kod divlje orade, pa ne očajavajte 😉
Majo što više čitam ove tvoje tekstove, sve mi je više drago što živim u provinciji 🙂
Jedem povrće iz babine bašte, kokoške i ćurke trčkaraju po dvorištu i odmaraju u ladu oraha, koiji sir uzimam od babe čije koze pasu, a ribu kupujem od ribara koji je svežu (često još živu), u Dunavu ulovljenu, donose na pijacu…
p.s. ne moraš u političare ili bogato da se udaješ, već pametno… 🙂
🙂
Blago tebi… Ja sam još prošle godine poludela od obične kupovine “domaćih” jaja (kojih čas ima čas nema). A o mesu i povrću da ti ne pričam.
Onda sam menje-više digla ruke. Kad imam informaciju imam, kad nemam – šta da radim. Ali mi je krivo što ne možemo da biramo u regularnim radnjama, tako da to ne bude poseban napor.
Šta da ti kažem – uživaj i za nas 🙂
Riba LIST se vrlo retko pominje. To je kvalitetna riba, ukusna, bla-bla. Danas sam saznao da se iskljucivo GAJI, lov je odavno zabranjen! Da li neko zna, da li postoji riba koja se iz nekog razloga NE MOZE GAJITI? Pa da se presaltujem na to.
Inace, bas na istoj toj pijaci i relativno nedavno sam prvi put uocio da postoji “brancin” i “brancin divljak” sa horibilnom cenom. Odmah sam prokljuvio stvar i nisam se bas dobro osecao. Na jednom sajtu na engleskom jeziku pise da je najbolje da kupujes ribu direktno od ribara, i to kojeg poznajes. Znaci, prost recept: treba da zivis u gradu na obali mora, treba da znas postenog ribara i treba od njega da kupujes.
Sta znaci u tabeli kolona dva a sta kolona tri? Hvala unapred
Moja porodica ima otoke u Kornatima a ja sam do 1991. živela u Puli. Baka i dida su bili vrsni sportski ribolovci, odrasla sam i porasla na ulovljenoj (divljoj) morskoj ribi svih vrsta, školjkama, rakovima i morskim puževima (njam!) i sve mi to jako nedostaje ovde na kontinentu. Jedva čekam odmor i more gde 10 dana ni ne želim ništa drugo osim ribe, lignji, sipa i školjaka, svežih i što više.
Rado i često spremam ribu za ručak, muža Moravca sam naučila da takođe obožava ribu (samo zato jer je uz mene naučio da riba nije pohovani oslić i šaran!), jedemo često i lignje i generalno šta nam bude dostupno u marketima, ali ono što sam primetila kod sveže ribe (kupujem je u Metrou) je da nije ni približno onog kvaliteta kao što jedemo na moru. Iz uzgoja je, hranjena ko zna čim. Prvi put kad sam videla debeli sloj masnoće oko kostiju trbuha škarpine, orade i brancina nisam ništa drugo mogla da pretpostavim nego da je iz uzgoja a ne divlja, bukvalno tovljena u tim groznim bazenima. Plus je svežina vrlo diskutabilna. O ukusu divlje i gajene neću ni da pričam.
Naravno, na kontinentu smo, pa ne možemo ni da očekujemo čak ni isti kvalitet i da je divlja (putuje na ledu i čuva se tako neko vreme, ne jede se odmah sveža sledećeg dana za ručak) ali iz moje perspektive, radije kupim skušu i ispečem je “na suho” kao moja baka nego da jedem škarpinu i oradu gojenu i hranjenu ko zna čime.
A i lično preferiram više plavu ribu.
Tekst me je prosvetlio! Ali bukvalno! Pitao sam se u čemu je fora sa dve cene brancina, jedan je 860din, a druga 2300din za kg.
I komentari su dobri, posebno oni za sardinu u salamuri. Međutim, kada je sardina u ulju u pitanju, što je bitno u kom je ulju? Ne verujem da ima sardine sa hladno ceđenim maslinovim uljem. Cena bi bila bar 300, 400din
A pitam što je bitno u kom je ulju, jer sam ja ulje uvek odbacivao. Štaviše, detaljno cedio!
Ne bih cedio jedino ako bi bilo neko organsko hladno ceđeno ulje, koje god vrste.
Inače, jedem je par puta nedeljno. Tunu skoro nikad ne jedem, zbog velike količine žive.
Pozdrav od vernog čitaoca.