Psyhotic Mood Swing * Provide Me with Sweets * Potential Murder Suspect
Dobih na FB stranici pitanje za milion dolara:
“Postoji li nacin da se izbegne prežderavanje u PMS-u? Ja sam tada toliko željna hrane – ne samo slatkiša nego bilo čega! Šta god da uradim u prvih 20 dana ciklusa – pokvarim u tih desetak dana PMS-a. Šta se desava u organizmu, zasto nam se toliko jede i šta ti radiš tada?”
Istina? Ne, nema načina da se izbegne prežderavanje – sem ako ne želimo da pojačamo već preteranu nervozu. Ždranje je “must” u one dane kada se žena pretvori u junakinju filma “Nervozni tigar, izgladneli zmaj”.
Majka Priroda voli povremeno da napravi neku tešku brljotinu pa nas je tako darovala i hormonskom šizelom na svakih par nedelja. Kada bi pročitali 100 tekstova na temu šta se dešava – i dalje bi se dešavalo – pa od odgovora na ovo pitanje nema neke preterane koristi.
Ni ja, kao osoba koja se trudi (i uspeva) da vodi računa o ishrani + uživa u hrani – a ipak ostane u kategoriji “ženo, podgoji se malo” – nemam nikakav urođeni ili stečeni imunitet na hormonsko besnilo koje izaziva nekontrolisanu glad. Tada imam strpljenje koliko ga ima i čopor besnih pasa – a kako priroda nalaže – takođe sam i gladna kao vuk. Ima trenutaka kad se pitam hoću li ikada prestati da jedem (ili da koristim ove životinjske metafore).
Da želim da se ludiram s brojanjem kalorija – verovatno bih u PMS-u glodala listiće celera i peršuna i molila se Isusu, Budi, Alahu, moćnom Kronu, dobrom Manituu – i svima ostalima kojih se setim – da u tih par dana ne umrem od gladi. A pomoć ne bi stigla jer agnostici nisu visoko na listi prioriteta kod gore pobrojanih 🙂
Kad sam gladna – onda jedem!
Žena ima puno pravo da se jednom mesečno na par dana pošteno tovi bez griže savesti. Smatram da i sama imam puno pravo na tako nešto – ali uz jedan važan uslov:
Ne želim nikakve posledice nakon toga!
Sve recepte za Low Carb slatkiše koje sam ikada napisala na ovom blogu napisala sam upravo u ovoj fazi. Ne postoji način da mimo PMS histerije uopšte pomislim da pravim “slatkiše” jer mi i ne trebaju. Kad znam unapred da će mi trebati – zasučem rukave, uzmem mikser – poklonim se i počnem. Neću valjda zbog smanjene uračunljivosti da dozvolim sebi da izbezumljena uletim u samoposlugu i bacim se kao panter na prvi Snikers koji ugledam?
Pošto unapred znamo svoje datume i znamo da se svaki rat dobija blagovremenim planiranjem – treba na vreme odabrati između “Krem kolača sa marelama“, “Low Carb Krempite” i “Cheesecake-a” – pa upotrebiti ovo oružije za samoodbranu tokom najžešćih napada.
Nije džabe Duško Dugouško rekao: “Ako lutka hoće tortu – dobiće tortu!”( OK, bio je zec u pitanju, a ne torta – ali zec sada nije koristan pa su male izmene dozvoljene)
Dnevni tov
Moj hedonistički um bi se ugasio kao sveća od napora da držim prstiće dalje od hrane onda kada jako želim hranu. Zato za PMS postoji jednostavno rešenje:
Jedan pravi obrok u toku dana mi je dovoljan. Na taj način ostatak dana može neprestano da se gricka! Baš onako kako hormoni nalažu.
PMS jutro treba početi tortom kako mu i priliči! LCHF slatkiši imaju dosta masti i proteina pa to ume prilično da zasiti i umiri u ranu zoru. Izgleda kao slatkiš, ima ukus kao slatkiš – ali je na kraju krajeva sve sem slatkiša.
Onda valja preći na pikantnije ukuse za koje se troše začini kao da je omogućen pristup nelimitiranim zalihama – oni daju osećaj da se klopa nešto kaloričnije i egzotičnije. Začini su potrebni za čorbe s mesom i povrćem ili za čisto povrćne čorbe. Treba na vreme napuniti friz osnovama za čorbice i zamrznuti ih tako da mogu da se spreme za par minuta. One su slamka spasa u toku dana.
Niko se nije ugojio tako što sipa u sebe jednu činiju “Minestrone supe”, pa je proprati sa ribljom čorbom a onda začini još jednom činijom krem supe sa piletinom i brokolijem ili čorbicom od spanaća. Onda sve to ponovi. Količina čorbica se jednostavno dozira: jede se dok može da se diše i dok se potpuno ne pretovari želudac. I onako ta sitost neće trajati dugo 🙂
Ovo zamazivanje očiju ipak ne može da prevari jedan pristojan “PMS sugar craving” što bi verovatno bila prva primedba. Zato mu treba udovoljiti – ali na malo specifičan način. Ananas, dinje, banane, maline, trešnje, višnje, jabuke, breskve, kajsije, šljive, borovnice – mogu da završe u blenderu i ispiju na eks. Biće to oko 30-40 grama šećera, ali i dosta vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa – što znači i bolji ten kad ludilo prođe. Takođe, kad ludilo prođe sledi i bezbolan povratak na manje šećerne mešavine voća i povrća.
Onaj jedan pravi obrok u toku dana (najčešće rani ručak) nekada prođe onako kako sam inače navikla – bez skroba. Ali ponekad i odstupim od redovnih navika. Tačno je da ugljeni hidrati mogu da utiču na poboljšanje raspoloženja i povremeno ih vredi iskoristiti. U normalnim uslovima ovakve stvari jedem 1-2 puta nedeljno a u tih vanrednih 5-6 dana svaki ili svaki drugi dan:
- Tonus hleb u kombinaciji sa domaćim pljeskavicama, dižon senfom i povrćem – jer je pravo je vreme u mesecu za stare dobre hamburgere – samo u home varijanti.
- Spremim pekarski ili restovan krompir ili napravim krompir s blitvom uz ribu.
- Skuvam bezglutensku testeninu uz ćufte ili domaći bolonjeze sos.
- Napravim gibanicu sa sirom i zeljem ili pitu s mesom.
- Napravim kinesku klopu sa pravim pirinčem a ne sa rendanim karfiolom – ili pravim sushi.
- Spremim kačamak i nafilujem ga sirom i prženim šampinjonima sa slaninom.
- Pravim bruskete sa domaćim pestom uz riblju čorbu.
- Pravim sendviče od bezglutenskog hleba, maslaca i dimljenog lososa.
- Spremam neke mahunarke – namaz od leblebija, čorbu od sočiva ili crveni pasulj prebranac sa crvenim paprikama i suvim mesom.
- Ako potpuno odlepim napravim i pravu pizzu.
Jako mi je drago što to malo skroba mogu da proglasim za “comfort food” – sve dok u kuću ne unosim ni šećer, ni med, ni čokoladu, ni prerađevine. Ostatak meseca i onako ne razmišljam o ovim namirnicama – pa koga briga za tih par dana nečega što bi većina zvala “normalna ishrana” (pod uslovom da ne kampuju u pekarama i ne stavljaju salamu na beli hleb) 🙂
Noćni tov
Uveče bi već trebalo da se zatvori portal koji vodi u skrobno-šećernu dimenziju. To bude lakše uz paket papiranatih maramica i plačipi*kaste filmove – poput “Notebook”, “P.S. I love you” i “He’s Just Not That Into You”. Veče je najbolje početi nekom salatom sa puno maslinovog ulja u veličini “nema šanse da ovo pojedem sama”. Ipak, pošto je uspeh u proždiranju cele salate zagarantovan – kao i novi napad gladi posle nekog vremena – ubrzo treba preći i na grickalice.
Filmovi su tu ako neka trenutno nema dečka/muža ili je – kako je već uobičajeno u ovoj fazi – došlo do svađe s dečkom/mužem. Ako se okršaj nije desio – upotrebite ga kao najefikasniji način da se pažnja drži dalje od hrane i prebaci na nešto drugo što je “non-fattening & 100% relaxing” 😀
Od kaloričnih grickalica – orasi, bademi i masline su sjajan izbor – pod uslovom da je nešto ostalo iz dnevnog pohoda na frižider (odlično ako nije ostalo ništa jer je ovo ipak bolje koristiti za dnevni tov). Nepečeni neslan suncokret ili semenke bundeve takođe mogu da posluže dok ima zaliha.
Onda se prelazi na niskokalorične grickalice. Za početak dok je noć mlada idealno je forsiranje šargarepa – a puna kesica mladih šargarepica može misteriozno da nestane u toku samo jednog filma. Zato nakon njih ostaju paradajz i kornišoni. Glavni spas u kasnije sate mogu da budu kupus seckan na kockice umesto čipsa i paprike seckane na štapiće umesto grisina. U slučaju da se slisti ceo kilogram ovih grickalica uz “The Holiday”, “Someone Like You” ili “No Strings Attached” – nema frke. Opušteno može da se ponovi postupak uz još jedan film. Ova vrsta hrane nije čula za reči poput: stop, dosta, prekini, nemoj više i slično.
I naravno – sećate se torte s početka ove priče? PMS bez slatkiša u sitne sate?! Uzdržavanje?! Ili ipak jedno (veće) parče? 🙂
U slučaju baš velikog ponoćnog pada samokontrole pri kome ruke same polete ka preostalom voću treba reći sebi: “Jaka stvar – nije to baklava, a nije ni tulumba!” – jer ko provede ceo PMS bez sladoleda i pralina ima puno pravo na ovakve mini-brljotine!
Naravoučenije
Prvo naravoučenije je svakako da se treba dobro spremiti i pronaći vremena za pravljenje adekvatnih slatkiša, grickalica i navlačenje većih količina voća i povrća u kuću. Uz ovakve gomile kuvanog i svežeg povrća u trajanju od nekoliko dana – koliko god imale utisak da je stomak sve vreme pretovaren i prepun – kada se sve smiri on ponovo bude ravan kao daska. Zapravo, većina pomenutih namirnica i spada u one koje se inače preporučuju u vreme PMS-a ali niko neće pošteno da kaže: “Žderite par dana kao da ste aždaja sa rupom u stomaku – ali prave stvari”.
Obično se blebeće o “uzdržavanju i umerenom grickanju banana” jer imaju neki sastojak u sebi koji baš tada može da nas transformiše iz gladnog tigra u sito umiljato mače. Kako da ne!
Iako količine hrane mogu da budu rekordne – među prečestim i obilnim zalogajčićima nema ni jednog jedinog sastojka koji se ne jede u normalnom stanju uma. Razlika je u samo u količinama i “prevljenju prostora” za što više kvalitetnih grickalica. Na kraju se završi sa možda 15% kalorija više što teško da može da ostavi neke značajne i primetne posledice.
Pet dana po oko 300 kalorija više jednako oko 1500 kalorija više na mesečnom nivou. Za odraslu ženu ovo nije nikakav skandal – posebno ako se uporedi sa nečijim svakodnevnim ispijanjem po pola litre sokova i redovnim gutanjem kupovnog sladoleda i grickalica.
I na kraju, ako ćemo iskreno, PMS uopšte ne treba da se “preživljava” i “podnosi”. Kad nam već uredno sleduje svakog meseca – čemu uzaludan fajt sa njim?
On samo treba da se fino ispoštuje – uz puno hrane.
Post je napisan pod punom inspiracijom.
Rekoh tamo, a ovde i da se nadovežem, mimo svake šale:
PMS je predugo trajao. I bila sam stvarno kao razjarena zver.
Ali, pošto je Doroti krenula putićem od žute cigle, odnosno na low carb, bacila sam se na ono što mi najbolje leči živce i inače: pripremanje hrane u velikim količinama.
Samo što ovoga puta nisam pravila gibanice i projice nego smišljala razne kombinacije koje bi mogle da zadovolje i moje estetske i one druge kriterijume koje imamo svi mi koji volimo da jedemo.
I prilično mi je fino uspelo da preživim.
Ali ja nisam od onih koji traže tortu, kolač ili čokoladu, ne volim slatkiše, ja sam od onih što žderu testo i utapaju tugu u kiflicama. 😀
Iskreno, za večeru najviše mi je pomoglo meze: za uz film/seriju domaće suvo meso, tvrdi sir, kuvano jaje, masline, a sledećeg dana u isto vreme (čitaj: u 2 ujutru opet uz film) gomila šopske salate u količini dovoljnoj za trojicu lučkih radnika posle istovara prekookeanskog broda (dakle, mladi crni luk, krastavac, paprika, paradajz, tvrdi sir preko namrviti, i zaliti maslinovim uljem, po mogućstvu u velikom koritu).
E, sad, bez šale, nije isto kao da sam jela recimo gibanicu, ali dve bitne stvari sam rešila: nisam bila gladna i zbog toga nervozna i drugo, nisam imala grižu savesti.
Da, preporučujem takođe jedan trik: blanširani pa brzo pohovani cvetići karfiola uz parče sira “rade posao” i hrskavi su i super ukusni i ima se utisak da se jede nešto mnooogo jako, a u stvari bude low carb, naravno ukoliko ne stavljate brašno.
P.S. Majo, imam akutnu logoreju i hronični sam skriboman, rekoh da je PMS predugo trajao, izvini na ovolikom komentaru. 🙂
Hvala na “ovolikom komentaru” 🙂
Zaboravih na suvi vrat, kuvana jaja i sir – to sam već pojela prekjuče. Ne smem da idem po još dok ne sredim čorbice – dva puna lonca čekaju na mene 😀
Upravo reseno, 3 banane+ 70 gr cokolade sa 85% kakaa i orasasti mix sa indijskim, kikirikijem, bademom, lesnikom, sve to ide u blender i u zamrzivac da se lepo stegne, ,,blaza” verzija, zar ne ?
Pozdrav 🙂
Ura! Stiže još ideja 🙂
Majo, da li bi mogao jedan (kratak) post o tome sta posle carb binge-a? Kada znamo da cemo sutra biti oteceni, umorni, mrzovoljni, sa jos vecim sugar cravingom – kako najlakse to da prebrodimo? Mada pretpostavljam da se Vama to nikad nije dogodilo 😉
Majo, i mene zanima ovo pitanje? Da li ti se nekada desilo i šta preporučuješ u toj situaciji da se uradi?
Drugo pitanje koje imam je: šta misliš o grickanju crne čokolade u tih par dana, npr. one sa 85% kakao-a? To mu dođe 15 gr šećera na celu tablu od 100 gr ako sam dobro izračunala, a opet onih 85 gr kakao-a ima i nešto korisno (zapravo dosta toga korisnog)? Ovo naravno u slučaju da voće ne može da utoli glad za slatkim.
Lana, iz mog iskustva – dan nakon high carb binge-a (ukoliko ne želimo da se isti proširi i na naredni dan i na onaj posle toga, itd.) je “no carb high fat binge” ako mogu da ga tako nazovem, mada naravno ne mora biti binge ako možete da se suzdržite. Dakle, narednog dana bez ikakvih carbsa (izuzev onih iz povrća i mlečnih proizvoda, jaja i sl.) i sa dosta (ali baš dosta) masti, poželjno životinjskog porekla – kod mene je uvek na meniju kajmak, pavlaka sa visokim % masti ili mileram, masnije meso (neko svinjsko), masniji sir, masnija riba (to su jedini dani kada jedem konzerviranu ribu ili morska plodove, sardine recimo ili hobotnicu, školjke i sl.), dosta orašastih i semenki (u mom slučaju bundevine koje obožavam da grickam). Ako je craving za šećerom baš baš veliki i MORAM da uzmem nešto slatko, 2-3 banane kod mene rešavaju problem.
E sad, iako “no carb high fat binge” definitino nije nešto što preporučujem i što bi trebalo praktikovati često (ja bih volela da imam neki bolji način ali ga do sada nisam otkrila), kod mene je to JEDINI način da se nakon high carb binge-a vratim u normalu bez većih posledica, i da sprečim da mi se high carb binge protegne na nekoliko dana umesto da se zaustavi na tom jednom.
Hahahahaha, pa ovo je savrseno, smejala sam se kao luda dok sam citala ovaj post! 😀 Pogotovo sto sam ga citala naglas mami koja se davila u indijskim orasima, sve uz opravdanje kako treba da dobije 😀
Svaka cast na postu, odlican je!
E, ‘vako! Ja uzmem pavlaku, stavim mericu wheya od cokolade i par kasika mlevenih badema, lesnika, oraha, sta vec imam. Ako imam zivaca, smrznem. Obicno nemam u tom periodu, pa jedem kutlacom ovu smesu dok se ne umazem kao svinja. Tek sam ondak zadovoljna! 😀 😀 😀 Inace, “slatkis” je preukusan, bolji nego ne znam koji sladoled.
P.S. Majo, sinoc sam probala onaj tvoj recept za pizzu. Pa ono je savrseno! Sto to ne otkrih ranije! Hvala sto si podelila recept sa nama! 🙂
Bok, blog ti je odličan, hvala na finim receptićima.
Inače, danas sam otkrila svoj ultimate comfort food za vrijeme PMS-a: šato s pola žlice meda umjesto šećera. Znam da med nije LCHF namirnica, ali u kombinaciji s jajetom mislim da je ok, pogotovo ako se uzme u obzir da ga jedem jednom mjesečno. Definitivno preporučam!
Postovana Majo,
obzirom da sam bila na strogom LCHFu oko mesec dana i dva meseca na opustenom, nikad bolje se nisam osecala. Ali, potpuno su mi izostali ciklusi, 2,5 meseca. Bila kod ginekologa – kaze sve je u redu sa t strane, da proverim hormone i insulin. Buduci da je metabolizam glukoze i insulin u direktnoj vezi sa ciklusima, da li ima nekoga ko je imao slicne probleme i kako su reseni?
Unapred zahvalna
Ja se pre neki dan videla sa prijateljicom kojoj su se ciklusi vratili nakon ovog režima i stavljanja inslulina pod kontrolu.
Proveri koliko kalorija unosiš i da se nesvesno ne izgladnjuješ. Većina mlađih devojaka sa kojima sam se dopisivala su imale izostanak zbog nedovoljnog unosa hrane. Skoro uvek u provatnim porukama pišem “JEDI JOŠ!” kad mi opišu kakav je dan bio i koliko jedu. A i dalje misle da je to mnogo (!!!)
Ne može i LowCarb i uobičajena priča o “malo hrane” da se trpa u isti koš. Niskokalorični LowCarb radi posao dok topiš svoje masti ali kada ih nema dovoljno – sve zabaguje. To “nemaš svoje masti” ne znači da si sada mršavica, već da si došla do tačke da tvoj organizam misli da je bilo dosta i ne da više.
Dakle znam za slične priče i rešene su sa više hrane – a lako se računa koliko hrane unosiš u toku dana i da li je to dovoljno.
Ja se nadam da je ovo u pitanju jer je lako rešivo. Svakako poslušaj i lekara.
Hvala ti puno na ovom odgovoru. Malo mi je lakse. A inace, znam da ce se sve srediti, prosto osecam, jer ovo kako se sad osecam sa LCHFom nisam nikad – odlican rezim. Pa cak i kad pozelim da pojedem nesto sa UH, jednostavnim ukidanjem, odnosno smanjenjem sutradan postignem rezultat.
Nekad me potpuno razoruzas, sta god da mi pitamo, znas sta je po sredi 🙂 Svaka cast!
Potpuno si u pravu kad kazes da sad nisam mrsavica, ali sam skinula kg. E sad, rado bih opustenim LCHFom da skinem jos mozda max 2-3 kg, ali da prvo normalizujem ciklus. Da li mislis da je moguce, obzirom da je moj organizam fakticki “stao” sa razgradnjom masti? Da li da jos malo smanjujem UH ili? Svakako, od danas pocinjem ponovo sa tablicama, da vidim sta i kako unosim ponovo.
p.s. u poslednje vreme sam privela jos ljudi :), pa sto bi se reklo: Racunam po kucama, alat nosim sa sobom 🙂
Zanimljivo i korisno! doduse ja licno imam probleme sa hranom tokom nedelje ovulacije O_o
tokom PMSa umem da budem izuzetno razdrazljiva na fizicki kontakt- po principu ne diraj me- ne diram te! 😀 ali nedelja ovulacije mi po pitanju hrane ubistvena- stalno sam gladna, do mere da osecam da mi je zeludac pun ali nije mi dovoljno. a sa druge strane, je to onaj tip gladi da budem malaksala, tresem se i nemam snage nizasta, kao da nisam jela mesec dana.
hvala ti puno! moracu da pocnem da planiram malo bolje ove situacije!