Ne kapiram…kod nas u vrticu sluze svaki dan kuvana jela koja svi mi jedemo,grasak, pasulj,boranija, gulas i sl. Za uzinu uglavnom jabuke,banane ili griz. A sto se tice ishrane kod kuce…naravno da jedemo i slatko i masno i kobasice,apsolutno sve,ali ne kao urbane porodice kojima je cips zamena za obrok ili ona kupovna jela za mikrotalasnu. Zna se sta se kuva za rucak i strogo se pazi da u kuci uvek ima dovoljno voca i povrca,koristimo maslinovo ulje,puter,sami pravimo domace cevape i pice,naravno i kolace,mnogo ukusnije i zdravije od kupovnih slatkisa! Sve moze ali u razumnim merama. Sto se tice teksta,odlican je,jer je sve vise debele dece koja odrastaju na fast food-u,a roditelji ih podrzavaju!

Tako se osecas zbog insulinske rezistencije. Ona izmedju ostalog zamagljuje mozak. Mi ofucane i groteskne sa 40 godina jos mozemo da u stvarnosti okinemo po koju spansku seriju. Ti podizes slabice, nesposobne da se izbave od bolesti, i ne, nece moci dovoljno dobro da rade, Ni ti ne mozes dobro da radis, jer nemas energije, svaki put kad nesto pojedes, spava ti se, ujutru si kao komirana; ti se ne bavis kucom jer ne vodis racuna o vitalnim interesima svojih ukucana, kao ni o spostvenim. Ne kaze se groteksno nego groteskno i deca se ne hrane virslama i ne hrane se krofnama.

@Luka

I ja sam išla u vrtić, i u školu i ZNAM šta sam jela. Ako je bila viršla, bila je u testu. I jogurt uz to. Ponedeljkom masna mekika, utorkom četvrtina bureka sa sirom i jogurt, sreda kifla sa kremom, četvrtak đevrek i jogurt… To je užina koju su naši roditelji plaćali unapred, za ceo mesec. Druga opcija je pekara odmah do škole ili kiosk sa toplim sendvičima i pljeskavicama. A bila je tu i neka bakica koja je u dvorištu prodavala kremiće i grickalice i sokove.

Nikada nisam nosila nešto kuvano, niti je služeno u školi (niti u vrtiću).

Danas imam problem sa viškom kilograma kojeg se verovatno neću nikada rešiti.

Ali zato znam da će moje dete znati za bolje.

Odličan tekst!

Ovo je tako surovo, ali tako porazavajuce istinito. Ja sam odrasla na zasecerenom mleku, slatkisi nikad nisu bili zabranjivani, jelo se i kuvano, ne mogu da kazem, ali kada je mama preuzela kuhinju od babe, poceli smo da jedemo i mesne preradjevine (dok je baba bila ziva jele su se sunke, kobaje, dzem, kacamak, sir). Ceo svoj zivot sam debela. Da ne pricam da sam kao dete stalno bila bolesna, upaljene usi, gnojne angine, bronhitisi. Sa 10 godina su mi izvadili krajnike.
Debela sam i zelim nesto da promenim, ne samo da smrsam, vec ne zelim da postanem debela polupokretna baba koja se kljuka gomilom lekova koji joj ne pomazu.
Hvala na divnim tekstovima.

Milice… nije stvar u konfekcijskom broju, niti u izgledu. Mada, svako pročita šta želi. A “hrana” o kojoj pričate (pa i duševna, u vidu serije) nije hrana, jer ne hrani. Ona je samo materija za ispunjavanje želuca i “prostora” ispod frizure. Na žalost, rezultati će se videti za 20-ak godina i onda će deca, na osnovu lekarskih nalaza, morati da koriguju ono što roditelji nisu znali/ hteli/stigli da ih nauče. Ali su zato stigli da ih “naprave”. E, to je groteskno 🙁

hahaha, evo, i ja se “upisujem”… ima nas, ima koje ne podležemo izgovorima :-*