Od kad znamo za sebe – nešto merimo. Prvo da li je brat dobio više slatkiša, ko može dalje da baci loptu ili nacrta lepši crtež… Kad porastemo merimo ko ima veća kola, lepšu ženu, uspešnijeg muža… I ne merimo svi iste stvari. Ljudi odaju svoj karakter mnogim stvarima, pa i onim šta su odlučili da mere.
Retko šta na ovom svetu merimo baš svi, ali postoje neke stvari koje bi definitivno trebalo. Jasno je da bi svet bio lepše mesto kada bismo merili stvari koje su važne i dobre za naše zdravlje. Na primer, koje češće išao na rekreaciju, ko se trudi da pije manje gaziranih napitaka, ko je pojeo manje šećera, pa svakako i ko je uneo više vitamina, minerala – ili antioksidanasa. Sigurno da bi to bio mnogo zdraviji i lepši svet…
Ima više načina merenja antiosidativne moći namirnica, a svakako najpoznatiji i najzastupljeniji je sistem koji se naziva ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) i predstavlja moć namirnice da se obračuna sa slobodim radikalima.
Slobodne radikale možemo najlakše objasniti ovako:
Kad bi čovek bio gvožđe, slobodni radikali bi čnili da to gvožđe rđa. U tom slučaju – antioksidansi su sredstvo protiv korozije 🙂
Lepota antioksidanasa je u tome da su oni najzastupljeniji u namirnicama koje imaju jarke – ili duboke teget i crvene boje. Kako u onim biljnog, tako i u onim životinjskog porekla (zbog E i D vitamina koji su jaki antioksidansi). Ima ih u hladno ceđenim uljima, orašastim plodovima, voću i povrću… Neki su jači, a neki su slabiji. Posebno su začini zanimljivi jer su izuzetni jaki antioksidansi.
Ipak, većina ljudi misli da su antioksidansi samo u voću ili u nekim uvoznim egzotikama. Uvereni su da moraju da pojedu za doručak ovsenu kašu s borovnicama i godži bobicama da bi ih uneli. Ali to naprosto nije tačno.
Sem što limunada i kašica s voćem nisu doručak, nego slatkiš, daleko bilo da su nam izbori ovako ograničeni 🙂
Kad ispadne da “loše navike” nisu nikada ni bile loše…
Uvek me je grizla savest zbog jedne stvari koju uporno nisam uspevala da promenim a već sam je nekoliko puta pomenula na blogu: prva stvar koju uradim kad ustanem je da popijem kafu. OK, doručkujem vrlo brzo nakon toga – ali prvo kafa. Probala sam prvo da jedem i nema šanse. Nije mi to više ista “dobro-jutarnja kafa”.
O kafi smo čuli milion kontroverzi, ali na kraju kada se sve sabere i oduzme – većina naučnika će se složiti da u razumnim količinama od maksimalno par šoljica na dan ona jeste preporučljiva. Ne samo da diže energiju i simulans je, već ume i da pospeši mršavljenje (efekat je kratkoročan, ali dokazano postoji). Jedna šoljica ima oko 150 mg kofeina, dok se dnevno preporučuje do 400mg kofeina (EFSA – European Food Safety Authority je definisala 400 mg unosa kofeina kao dnevni unos).
Ono što danas, uz načine da se izmeri antioksidativna moć namirnica znamo – jeste da je kafa jak antioksidans. Jesu to i zeleni i crni čaj, o kojima svi pričaju kada pominju antioksidanse u napicima. Ali se sada zna da kafica ni malo ne zaostaje za njima. Po novim saznanjima, ona čak i prednjači!
Mene, s onom gore pomenutom “lošom” navikom uvek obraduje neko istraživanje koje favorizuje kafu. Više mi se sviđa sistem “kafa ujutru, a čaša crvenog vina uveče” – nego čaj ceo dan 😀
Naravno, nisu sve kafe iste i nemaju sve isti antioksidativni kapacitet. Pisala sam davno zanimljiv tekst o surogratima kafe koje podmeću umesto prave, čiste kafe. Naravno da ovakao nešto ne može da bude deo priče o antioksidansim. Ima toliko različitih vrsta kafe, da razumeti se u kafu, ponekad bude teže nego razumeti se u vina. Danas se svakako favorizuje sirova i sporo pečena kafa – a ima zanimljivim tekstova o kafi koja je hladno spremana i o kojoj je pisao i Džejmi Oliver.
Srova i hladno spremana su super ideja, a još jedna način da kafa ima više antioksidanasa jeste da je ipak uparimo uz onaj doručak koji ja malčice odložim u ime ispijanja jutarnje kafe 🙂 Ako je i doručak pun antioksidanasa, onda stvarno možete da kažete da se on i kafa upotpunjuju.
Neko rešenje za moju naviku je verovatno da se kafa i doručak serviraju zajedno. Lako ću prvo popiti kafu pa doručkovati, bukvalno odmah nakon toga. To stvarno jeste dobro rešenje…
A još bolje rešenje je ako to odlučujete kad vam neko drugi donese donese ovakav poslužavnik u krevet 😉
Proteinska bomba za dvoje
Kao što rekoh, nikakvi sokići za dobro jutro! Prava hrana isključivo – ali nikako nešto što će vam pokvriti jutro višečasovnim petljanjem po kuhinji. Doručak treba da se spremi brzo koliko se kuva i kafa 😀
Obratite pažnju da umesto ovih jaja u tofu-viršlici, možete da napravite obična jaja na oko ili jednostavno skuvate jaja. Jaja nisu prejak antioksidans, ali su jedna od nutritivno najbogatijih namirnica na svetu.
Zato je tu prilog koji se pravi začas:
- 1 srednja cvekla (prethodno skuvana ili iz teglice)
- 1 zelena paprika
- 1 konzerva crvenog pasulja
- nekoliko kašika hladno ceđenog maslinovog ulja
- puna kašičica karija
- kajenski biber ili čili po ukusu
- so i biber
- sok limuna (opciono)
Iseckajte cveklu (kuvanu ili iz teglice) što sitnije, kao i zelenu papriku. Dobro operite pasulj. Sve izmešajte i dodajte ulje i začine. Ne štedite na kariju jer je on izuzetno jak antioksidans. Ako cvekla nije bila iz teglice i nije začinjena dodajte i limunov sok. Posolite i pobiberite – pa promešajte. Na kraju dodajte naseckan peršun. Poslužite uz jaja i naravno – uz kafu.
