Među onima koji je gaje, tvrdi se da je najbolja riba iz bazena smeštenih u hladnijim vodama, gde su jake struje. Što ribe više plivaju i bore se sa strujom to su i ukusnije – struja ih tera da se ponašaju u bazenu onako kako se ponaša divlja riba na pučini.
Uzgajališta brancina i orade hrvatske kompanije Cromaris smeštena su daleko od luke i putanje brodova, na mestima poznatim kao lokacije za “Robinzon turizam” – dakle u prilično nepripitomljenim oblastima, par desetina kilometara od obale Zadra.
Postoji tačno utvrđen prostor koji treba obezbediti svakoj ribi – pa u bazenu iste veličine može da se gaji više orade nego brancina. Brancin je “histerična” riba koja ne posnosi da se dodirne. Dešava se da se samo zbog dodira s drugim brancinom iz jata nesrećnik izvrne i ugine 🙁 Zato se u tipičnom bazenu pri punom kapacitetu gaji 100 tona brancina ili 130 tona orade, jer orada nije toliko otkačena i lujkasta.
Kakav je kvalitet ribe gajene u Jadranskom moru?
Delish Fish d.o.o. je firma iz Beograda koja uvozi u Srbiju svežu ribu i plodove mora, dok je znatno manji deo asortimana smrznut (npr. hobotnica i jakobove kapice). Na ovo putovanje krenula sam kao gošća firmi “Delish Fish” iz Beograda i njihovog najvećeg dobavljača brancina i orade – “Cromarisa” iz Zadra.
Ono najvažnije što sam naučila je da moj nekadašnji, prastari tekst o tome kako se gaji riba nije baš uvek tačan.
Postoje različite vode za gajenje ribe, različite temperature i različita hrana. Sve ove razlike treba znati, jer su cene ribe u ribarnicama često identične.
Hladno ili toplo more?
Riba koja se gaji u toploj vodi, posebno u mirnoj toploj vodi, se brže natovi i ugoji – pa je masnija, a meso manje kvalitetno. Ona brže poraste i brže ode na tržište. Ovo je za odgajivača dobro jer potroši manje hrane da dobije klasičnu težinu ribe-porcijaša (oko 350-400g) i manje računa mora da vodi o kvalitetu hrane.
Ali dobri kuvari i poznavaoci ribe znaju razliku, pa prednost daju ribi iz hladnih mora koja se borila sa strujom. Oni još bolji znaju da prepoznaju i ribu iz slanijih voda, koja je ješ cenjenija – a po boji njene kože mogu da pogode i poreklo. Tamna koža ne znači (ne)kvalitet već govori o boji algi u vodama iz kojih je riba.
Zato je gajena riba iz Jadranskog mora cenjenija od ribe iz topijih mora. Takođe, Jadransko more je bliže ciljanim tržištima, pa ako se riba stavlja u promet sveža, znači da je Jadranska kraće putovala.
Vredi znati da ribarnice uvoze i jeftiniju ribu iz toplih područja i onu iz hadnih voda, koja je najčešće 10-20% skuplja. Kada uđete u ribarnicu, u korpi su obično obe vrste. Kako da znate da uzimate jadransku – rećiću vam na kraju teksta 🙂
Udaljenost od obale i dubina mora
Što čistije to bolje, naravno. Bazeni za bebe-ribe su u plićim vodama. Dubina mora je oko 30-40m, dok su kavezi duboki oko 15m. Tamo ih hrane bacanjem hrane iz “topova” smeštenih na brodiće.
Kad ribice porastu, premeštaju ih u velike kaveze koji su na dubinama mora od 60 metara, dok je sam kavez dubok 25 metara. Tada se hrane automatski – kroz cevi vezane za brod i hrana se kompjuterski dozira.
Brzina obrade ribe i bezbednost hrane
Riba se vadi mrežama u koje staje oko 200-300kg ribe a zatim se presipa u kutije u koje staje 500kg ribe. Kutije su pune leda i vode, pa se riba ubija temperaturnim šokom. Orade i brancini ne mogu da podnesu temperaturu od 2 stepena koja je u kutiji i momentalno umiru u dodiru sa njom. Nema noževa i struje (moram da napomenem jer smo svašta slušali na ovu temu).
Oko pola sata nakon vađenja, riba je već u fabrici na sortiranju i pakovanju. U fabriku nisam ušla jer smo bili ceo dan na gliseru i bila je vrućina, a u fabrici je ledeno. Nisam imala ništa toplije da obučem, pa sam odustala.
A čime se te ribe hrane?
Najveće iznenađenje je bilo pitanje o kljukanju ovih riba kukuruzom i sojom. Jer je odgovor na to – bar u “Cromarisu”: nije tačno.
Na video snimku koji ide uz ovaj tekst, negde pred kraj, videćete da sam ja jela granule kojima hrane ribe 🙂 Razlog je taj što se granule prave prvenstveno od plave ribe i baš zahvaljujući toj hrani brancin i orada iz uzgoja su bogati nezasićenim Omega-3 masnim kiselinama.
Gajene ribe se hrane granulama od plave morske ribe. Odnosno, riba se hrani ribom.
Zato nisam ni imala problem da izgrickam nekoliko granula, jer su bile ukusa dehidrirane sardine (najlakše tako da opišem) 🙂
Riba nije životinja koja može potpuno da se kontroliše jer je ipak divlja i osetljiva kao malo dete. Čim je u lošim uslovima i loše je hranjena – gajenje ne ide kako treba. Ne samo da traži lepu vodu i hranu, već su ribi su potrebni minerali i planktoni koje donose morske struje i to je još jedan razlog za što je važno mesto postavke bazena na mestima gde su morske struje jače.
Ne koriste se uvek iste granule za ishranu, ali je osnova riblje ulje plave ribe, riblje brasno plave ribe i zitarice. Riblje ulje i brašno su uglavnom u količini od oko 70-80%, dok manji procenat granula čine žitarice (postoji no-GMO sertifikat). Što je hrana kvalitetnija, riba brže poraste i u interesu je da se ona dobro hrani. Granule koje sam ja probala imale su 45% proteina i oko 25% masti.
Kad je ishrana ribe u pitanju, potrebno je gledati zemlju porekla. Negde u svetu se u ove granule ubacuju i ostaci kopnenih životinja ili se dodaje sojino ulje. S obzirom da je hrana za dvonožne i četvoronožne životinje čije meso/jaja jedemo proizvedena hranjenjem pretežno sojom i kukuruzom (naravno, čast izuzecima) – ispada da je gajena morska riba mnogo bliža “originalu” i da kupovinom ovakve ribe ne gubimo na kvalitetu i zdravstvenim benefitima.
Čak bi se u nekim aspektima možda reklo i da je superiornija – jer ribarski brodovi troše jezivo mnogo goriva. Zato oni ne pecaju 30 km od kopna (gde su bazeni), već na oko 10 kilometara, u plićim i manje čistim vodama. Provode više vremena na pučini, pa prođe više vremena do povratak u bazu i sortiranja/skladištenja.
Ne samo da se novi bazeni postavljaju na mesta jačih struja (treći bazeni s video snimka su na mestu najjačih struja) već se i daljim izmenama ishrane za ribe odgovara na sve specifičnije i profinjenije zahteve tržišta. “Cromaris” od skoro proizvodi brancine i orade sa organskim sertifikatom, ali njih “Delish Fish” još uvek ne uvozi u Srbju, jer je u procesu resertifikacije.
Kako da znate da je riba koju kupujete “Made in Cromaris”?
Sigurno da ima i drugih dobrih orada i brancina kod nas, ali nakon obilaska i onoga što sam videla (i snimila) ja ću na dalje ipak kupovati oradu i brancine iz njihove proizvodnje. Znam da je riba čista, ispravno hranjena, iz vode odmah smeštena u led, perfektno pakovana i transpotovana.
Ipak, rekla sam na početku da ribarnice često imaju više dobavljača i izmešaju ribe. Cromaris zbog toga zahefta (upuca) etiketu u svoje “proizvode”. Kada ste u ribarnici, pogledajte onu ribu koja ima ovakvu etiketu uheftanu u škrge:
Gde kupovati?
- Pijaca Zemun – Radovan In
- Kalenić pijaca – Fertilita & Unimare
- Đeram – Unimare
- Bajloni pijaca – Kn Nemanja
Pogledajte video sman na 3 lokacije gde su bazeni/uzdgajališta:
U saradnji sa Delish Fish & Cromaris, pravilnik tačka 4.
