U bogatim zemljama se bolesti sprečavaju, a u siromašnim se leče

“Sramota je ostariti zbog fizičke neaktivnosti i lenjosti.”, citirala nam je Sokrata doktorka Gordana Ristić na konferenciji za štapmu povodom predstavljanja rezultata Istraživanja o prehrambenim navikama odraslog stanovništva Srbije.  Gordana, tim lider istraživanja, je lekar i poslednjih 7 godina živi u Nemačkoj. 

Ne samo da se ishranom bavi kao stručnjak i specijalista za bezbednosne standarde, već sam odmah u razgovoru primetila i da je neko ko jako voli hranu. Ova kombinacija je učinila izuzetno zanimljivim sagovornikom.

Gordana, kako ste se osećali nekon završetka istraživanja kada ste videli rezultate? Šta ste prvo pomislili? Više lično nego kao profesionalac. 

Prva pomisao mi je bila da je ishrana stanovništva potpuno uslovljena ekonomskom moći. Puno ugljenih hidrata poreklom iz hleba,  peciva i krompira u kombinaciji sa puno masti iz svih mogućih izvora. Krompir se najčešće prži kako bi se povećala sitost obroka. Nema neke velike razlike u navikama izmedju sela i grada i posebno je obespokojavajuće što u seoskim sredinama preovlađuje jednolična ishrana sa veoma malo povrća i voća, a sa druge strane živimo u ubedjenju da je Srbija veliki proizvodjač povrća i voća.

Takođe, fizička neaktivnost, koja je bila deo istraživanja, je karakteristična za ekonomsku krizu i veću učestalost depresivnog raspoloženja. Očekivali smo da stanje nije ružičasto ipak se ceo tim iznenadio nalazima.

Ni mene rezultati istraživanja nisu obradovali i jasno je da ne može da postoji transfer znanja na novu generaciju, sa ovakvim navikama roditelja. Ja stalno pominjem na blogu da je vraćanje domaćinstva s osnovama nutricionizma u škole hitno. Šta mislite o tome i da li bi to bilo dovoljno?

To bi bilo izuzetno poželjno. Navike se stiču u detinjstvu i to kako u kući, tako i u školi. Kada u tom uzrastu čujete ponovljenu istinu iz usta onih kojima najviše verujete – roditelja i nastavnika – onda to ostaje urezano u pamćenje. Ja bih čak rekla da već decu u vrtiću možemo kroz igru dosta podučiti o izboru hrane.

Društvo bi trebalo da prepozna da je pravilna ishrana jedan od stubova zdravlja stanovništva i da pokrene najrazličitije akcije vezane za navike u ishrani ka svim uzrasnim grupamai. U svakom zivotnom dobu je moguce promeniti navike u ishrani, samo je za to potreban motiv. Biti zdrav je najveći mogući motiv.

Nakon istraživanja, naredni potezi su na Ministarstvu zdravlja. Svi se nadamo novoj strategiji i aktivnostima koje će unaprediti prehrambene navike. Koliko je realno da se čeka na prve intervencije? I da se samo vi pitate, šta bi bila prva i najhitnija intervencija?

Povecati  fizičku aktivnost kod odraslih. Oni su uglavnom neaktivni, provode vecinu dana sedeći, a kretanje ne košta. Nije nam potrebna nikakva oprema, ni specijalni uslovi da bi hodali, vec samo volja.  Naučiti ih koje namirnice da biraju kako ne bi unosili previše energije i dobijali u težini. Gojaznost kod odraslih je česta i može biti praćena sa povišenjem arterijskog pritiska, masti, šećera u krvi, masom ortopedskih problema, kamenjem u žučnoj kesici, i drugim komplikacijama.  Sve ovo značajno opterećuje zdravstveni sistem pa je rad na prevenciji višestruko opravdan.

U bogatim zemljama se preveniraju bolesti, a u siromašnim se leče. To čini i ogromnu razliku u kvalitetu života izmedju razvijenih i zemalja u tranziciji.

Šta ste još saznali u ovom istraživanju, zanimljivo je, ali nije bilo vremena da se pomene na konferenciji za štampu?

Zanimljivo je bilo da su kod pitanja o suhomesnatim proizvodima koje koriste, ljudi najčešće pominjali slaninu – što je dobra vest. Očekivali smo salame i viršle. Džigerica se na žalost konzumira samo jednom mesečno. Najmanje se jede junetina koja ima najviše gvožđa – posebno u ribiću. Jedemo i previše trans masti i biljnih masti.

Ja se hranim po malo drugačijim principima nego što to zagovaraju sadašnje nutricionističke smernice – više masti a manje ugljenih hidrata. Kakvo je vaše mišljenje o junskoj naslovnici TIME magazina i vesti da zasićene masti nisu štetne?

Imamo dva izvora kalorija: ugljene hidrate i masti. Ako možete da birate i da ih balansirate, to je u redu. Problem koji ova vest može da napravi počinje odatle što se ljudi ni sada ne drže smernica: jedu brzu hranu, unose previše brašna i šećera, premalo svežeg voća i povrća… U slučaju da ove loše navike ostanu iste, a poveća se unos masti – to će pogoršati problem.

Čak i da današnje smernice nisu idealne, one su mnogo bolje od onoga što većina ljudi danas sebi radi ovako lošom ishranom.

Već dugo možete da pratite prehrambene navike i iskustva vezana za hranu u Nemačkoj, pa ste u mogućnosti da ih poredite sa Srbijom. Šta možemo da naučimo od Nemaca?

To je zemlja koja proizvodi ogromnu količinu hrane. Njihova kuhinja nije naročito razvijena, ali su im obroci hranjivi, ukusni i prilagodjeni podneblju u kome žive. Moramo voditi računa o tome da je tamo hladnije, samim tim postoji nesvesna potreba da se unosi više energetski guste hrane i da obroci budu obilniji. Pošto vole pravila onda u svakoj sezoni imaju neko jelo koje se bas tada priprema.  Zimi je to kiseli beli i crveni kupus, kolenice, rolade od junetine punjene povrćem. U proleće su špargle, od sredine leta u svakom restoranu počinju da pripremaju pečurke na raznovrsne načine, u jesen  se sprema bundeva. Samo od početka septembra do Božića se jedu specijalni božićni kolači sa cimetom, suvim voćem i karanfilićem. Ali su zato kobasice i pita od jabuka na meniju cele godine. I naravno neizbezno pivo koje u Bavarskoj ne smatraju za piće već za hranu.

Ono što sam naučila u Nemačkoj je da svaki deo te zemlje ima svoje proizvode, da veoma cene svoje regionalne kuhinje i da najčešće upotrebljavaju namirnice koje potiču iz samog regiona. Time obezbedjuju da su namirnice sveže, da poseduju željeni ukus, ali tako i podstiču lokalnu proizvodnju.

Sem što se ishranom bavite kao stručnjak, volite hranu i gastronomiju. Kako usklađujete ova dva sveta i da li imate neka svoja pravila ishrane?

Pošto zbog prirode svog posla dosta putujem u različite krajeve sveta onda se trudim da uvek naučim neko novo jelo i da ga uvrstim u ishranu. Često donosim i karakteristične začine, a skupljam i kuvare iz raznih zemalja. Kada sam kod kuće onda svaki dan pripremam supu ili čorbu od povrća  u koju kada stavim i meso imam kompletan obrok. Volim i supe od ribe i pripremam ih na više načina. Davno sam naučila da probiotske kulture u jogurtu imaju izuzetan značaj za zdravlje i svakodnevno ga unosim. U njega dodajem borovnice,  jabuku i cimet i uvek se radujem toj poslastici.

Ipak, koliko god da se trudim moj suprug kuva bolje od mene,  a toliko uziva u tome da je resio da jedan ceo godisnji odmor provede u Baskiji na kursu za kuvare. Baskija je inače, region u kome se najbolje jede u Evropi.

U čemu najviše uživate kada je hrana u pitanju?

U autentičnim ukusima. U mirisu i ukusu paradajza sveze ubranog, hrskavoj crvenoj paprici koja nigde nije tako ukusna kao što je naša, u dobrom maslinovom ulju, u sveže ispečenom hlebu,  u starinskim domaćim kolačima, svežoj ribi koja još miriše na more. Neka mesta i dogadjaje pamtim po vrsti hrane koja je služena, pa čak nekada pokušavam i da se setim ukusa te hrane. To valjda ide sa godinama 🙂

Šta sem ishrane može da poboljša zdravlje odraslih ljudi u Srbiji?

U istraživanju smo potvrdili i da se nedovoljno krećemo, ali su hrana i kretanje samo jedan deo priče. Potrebno je da sve sagledamo holistički. Srbija je zemlja koja je prošla i još uvek prolazi kroz krizu, stres, nezaposlenost, siromaštvo… A zdravim nas čini i ljubav, prijateljstvo, optimizam.

URADIMO NEŠTO I SAMI – ODMAH!

Dok čekamo da “Ministarstvo zdravlja” odreaguje na podatke o odraslim Srbima dobijene u ovom istraživanju, “Ministarstvo omladine i sporta” uveliko priprema novu Strategiju za mlade 2015-2025.

Opšti cilj 9. u predlogu Strategije je “Zdravlje i blagostanje mladih”, specifični cilj 9.2. je “Stvoriti uslove za razvoj zdravih stilova života” (strana 45. predloga strategije).  Ovaj cilj bi verovatno trebalo da obuhvata i zdravu ishranu i edukaciju o njoj. Samo što je to veoma “blago nagovešteno” u rezultatu 5. (strana 46.)

Bilo bi važno da se tema zdrave ishrane i edukacije o njoj eksplicitnije naglasi – kako u novoj strategiji tako i u Akcionom planu koji će biti rađen nakon usvajanja strategije.  

Stručnjaci kažu da temu ishrane mladih smatraju veoma važnom, ali se ona previše “stidljivo pomalja” u ovoj budućoj strategiji. Očito je da tema luta negde između Ministarstva zdravlja, Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva prosvete, gubi se na tromeđi neznajući kome pripada.

To ne iznenađuje, jer ona jeste takva da im je zajednička – a zajedničko često ume da postane ničije.

U ovom slučaju imamo vremena da “Ministarstvu omladine i sporta” javimo da nam je tema važna i da želimo joj daju veći značaj. Javna rasprava i slanje online sugestija je omogućeno do 25. novembra.

Samo im pošaljite mail da želite da se na edukaciji mladih o zdravoj ishrani više radi – a kontakti su na ovom linku.

Tekst je deo akcije “Coca-Cola Bloggers Network Adria”.