Ko su pravi influenseri?

Danas su mainstream & online medijima usta puna priča o “influenserima”. Šta je uopšte taj uticaj – influence. I ko su osobe koje ga stvarno imaju? Obratite pažnju na reč stvarno.

Influence – the capacity to have an effect on the character, development, or behaviour.
Na srpskom – uticaj je moć da imate efekat na nečiji karakter, razvoj, ponašanje… Reč “uticaj” je izvedena od upliv, moć, delovanje.

Rekla bih da su ovo krupne reči. A ako su te reči krupne, onda bi stvarno trebalo da definišemo konkretne nivoe moći na kojima određeni pojedinci deluju.

3 kategorije istinskih influensera

Kako sam oduvek bila vaspitavana da je povodljivost osobina manje bistrih ljudi, nisam se povodila za popularnošću pojedinaca ni u osnovnoj ili srednjoj školi. Ja nemam baš ništa od toga kakav je neko drugi, kako živi, šta radi i sl. Uz takav karakter, jako dobro razlikujem trenutnu aktuelnost i popularnost – od stvarnog uticaja. Pogotovo što se danas popularnost često stiče ponašanjem i aktivnostima, kojma se normalan i inteligentan čovek ne bi ponosio.

Stvarni i realni uticaj se ogleda u tome da neko drugi ima moć da menja naše ponašanje, način govora, razmišljanja, postupke, odluke. Uz sve kaprice i mane koje imam, smatram sebe  prilično zrelom i stabilnom ženom, zbog čega istinski i realan uticaj mogu da prepoznam samo u 3 kategorije ljudi:

1) Formalni influenseri

Tipičan primer formalnog influensera je nečiji šef ili direktor. Ovo je osoba koju slušate zato što morate. Srećna je okolnost kada formalni “influens” bude pokriven ljubaznošću, profesionalnim autoritetom koji postiče na usvajanje novih znanja, dalje usavršavanje i slično. Nekada nije tako. Ali da – uticaj formalnih influensera je jasan, momentalan i njihove želje u datom momentu stvarno mogu da budu zapovest. Bar dok ne date ili vam ne daju otkaz.

Ako niste dobri s ovim influenserom, život može da vam se pretvori u pakao. Ako ste dobri, imaćete sreće da od ovog uticajnog bića naučite puno. Izuzetno su bitni u profesionalnom razvoju. Važni. Uticajni. Skroz.

2) Finansijski influenseri

Prvi finansijski influenseri su mama i tata. Svi pamtimo ukidanje džeparca kojima su na nas vršili uticaj da popravimo ocenu iz matematike. Ili da se kući vratimo na vreme. Kad porastemo, finansijski influenseri mogu da budu isti oni koji su i formalni influenseri. I ovo je nepovoljna situacija, jer je u takvom influenseru sila velika!

Finansijski influenseri mogu da budu i vaši klijenti i kupci, pogotovo ako ste preduzetnik. U slučaju da ih je više nalazite se u povoljnoj situaciji gde moć uticaja doživljava disperziju. Tada može da se primeni prvo pravilo finasijskog menadžmenta koje glasi: “Nikada sva jaja u istu korpu“. To smo naučili i kod mame i tate. Kad oni ne daju džeparac zbog kazne, odemo kod babe i dede da žicamo pare.

Ako imate samo jednog Finaskijskog koji je jak, on može da utiče na vas tako da se ponašate po “ljubim ruke” sistemu i od normalnog čoveka pretvorite u dupeuvlakaču. Važni su. Uticajni. Takođe skroz. Na veoma ozbiljnom nivou.

3) Neformalni influenseri

Neformalni influenseri su:

1. Ljudi koji nam se dopadaju, pogotovo bliski prijatelji i rođaci, koji nas dobro poznaju
2. Oni čije mišljenje cenimo, pomažu da dobijemo nove perspektive i znanja
3. Osobe koje rade nešto bolje od nas pa prema tome mogu da budu naši učitelji
4. Ljudi s kojima volimo da provodimo vreme jer pozitivno utiču na naše raspoloženje

Najvažnije ostavljam za kraj. Skrenuću vam pažnju da su ovo ljudi koje LIČNO poznajemo. Opipljivi su.

U redu je da određeni procenat neformalnih influensera bude i neko koga znate preko interneta. Društvene mreže su sada neodvojiv deo svakodnevnice i to je prihvatljivo. Ipak, ne pričam o onima koji nam ne odgovaraju na poruke ili odgovore srcem ili s “tumbs up” na naš komentar od 20 rečenica. Ne pričam o onima čije objave slepo pratite, dok je ta osoba nesvesna ili polusvesna vašeg postojanja.

Pričam o onima koji su nam postali bitni preko interneta kada smo ostvarili značajnu, smislenu, suštinsku, dugoročnu komunikaciju, koja je – naglasiću ovo velikim slovima: OBOSTRANA. Pravo, živo poznanstvo ili prijateljstvo se nije realizovalo samo zato što imamo “lokacijski” problem. Drugim rečima, oni žive u drugom gradu ili državi.

Naravno da postoje još neki ljudi s internta s kojima povremeno prijatno proćaskamo. Jednom zbog neke teme, ili više puta. I to može da bude lepo, pa čak i značajno iskustvo. Ali ih ja ne bih kategorizovala kao “neformalne influensere”.

Da li je bloger infuenser?

Danas je svako ko je prošao kroz vrata reality programa sebi dopisao na Instagramu da je bloger. To što reality učesnici ne znaju šta je bloger, možda je i oprostivo s obzirom na njihovo trenutno “zanimanje” – ali nije baš oprostivo kada to napišu novinari.

Davne 2014. godine dobila sam nagradu za najbolji blog u Srbiji, pa ćete mi dozvoliti tu slobodu da pojasnim šta jeste bloger. Dakle, bloger je:

1. Osoba koja ima svoj sajt, a na tom sajtu ima tekstove koji imaju smisla
2. Tekstovi se bave temom u koju se bloger razume i u vezi koje gaji neku strast
3. Može da napravi poneku digresiju u druge teme – ali to ne nadvlada glavnu temu koju dobro poznaje
4. Ako se dobro razume u svoju temu, bloger ima i određeni kredibilitet kod svojih čitalaca. Drugim rečima, kada je njegova tema u pitanju, radi na tome da bude shvaćen ozbiljno i da se njegova reč ceni

Svakako, u okviru svoje teme – bloger, ako je dobar u tome i ima znanja – može da izvrši značajno informisanje, motiviše, da ideju, inicira aktivnost… To se realizuje onda kada ljude koji ga prate “pogodi tema” i način na koji je tema obrađena. Ipak, ne vidim da pratilac bloga treba blogera da naziva “influenserom” – čak ni kada oseti zahvalnost zbog kvalitetne informacije ili zna vrednost podeljenog znanja.

Ne treba da ga naziva tako, jer neformalni uticaj, onako kako sam ga gore definisala – ne postoji.

Popularni instagramer VS. pravi influenseri

Dolazimo sada do ljudi koji imaju puno pratilaca na trenutno aktuelnim društvenim mrežama. Odomaćilo se da ih nazivaju “influenserima”  – uticajnim osobama – mada nema pomena o bilo kakvoj trunčici formalne, finansijske ili neformalne moći.

Iz tih razloga zaključujem da je termin “influenser” potpuno neispravan.
Ispravan termin je: “osobe trenutno popularne, pretežno među decom i tinejdžerima”. Da pojasnim…

Krenućemo od činjenice da veliki broj pratilaca nešto znači – a to jeste fakat. Biti poznat ili imati mnogo pratilaca znači da imaš mogućnost da tvoju poruku, ponašanje i postupke vidi veliki broj ljudi. To nije beznačajno.

Brojnost znači da će se oko te poruke, ponašanja ili postupaka – pa bili oni jako pametni ili katastrofalno glupi – okupiti  više ljudi koji će razgovarati, svađati se, imati mišljenje, emotivna pražnjenja… I ono najvažnije: čekaće na na novu rasprodaju privatnosti, jer većina onih koje danas nazivamo “influenserima”, često su samo ljudi koji svu svoju privatnost servirali na tacni i dizajnirali sopstveni “reality show“, mimo novokomponovanih TV kanala.

U današnje vreme internet marketinga – brojnost svakako znači da ta osoba može da bude i oglasna tabla. Ovo ima srećne i nesrećne ishode. Srećne lako prepoznamo po kvalitetu objave, pa nema potrebe da se njima bavim.

Nesrećni izbori su zanimljiviji… Recimo, to bi bila modna blogerka koja pokušava da zauzme poziciju pored daske za peglanje, ili pokušava da se naprasno pretvori u domaćicu tokom neuspešnih pokušaja da servira sardinu iz konzerve. Primeri su izmišljeni, ali shvatićete na kakve neprirodne spojeve ciljam.

Pored nesrećnih izbora, postoje i katastrofe. Recimo, epic fail gde dva instagramera reklamiraju uslugu udruženja koje se bavi bezbednošću saobraćaja. Dok voze svoje automobile, oni snimaju telefonom Insta-storije. Možda mlađoj populaciji koja to prati izgleda kao da se oni “cool zezaju”, dok će svaka zrelija osoba oceniti postupak kao nepromišljen, neodgovoran i bahat. Ako je kampanja bila usmerena na odrasle osobe koje imaju svoj automobil i treba da kupe uslugu – ovo je kampanja urađena bez uključivanja mozga.

Stvar je u tome da brojnost pratilaca ne može tek tako, po narudžbini – “party girl” da pretvori u ozbiljnu ženu, niti “modnu ikonu za mlade” u domaćicu. Ali neko ko je jako mlad, to gleda – nesposoban da razdvoji autoritet i kredibilitet, od trenutne, često ničim izazvane, popularnosti.

Čovek ili dete?

Očito je iz ovih primera da dolazimo do glavnog pitanja, a to je ko gleda “oglasnu tablu” i na koji način je gleda?

1. Ako ste odrasla osoba, promotivne objave većine osoba s društvenih mreža na vas uglavnom imaju isti uticaj koji ima i EPP blok pušten tokom serije koje pratite. Ako se ložite na EPP blok na TVu – ložićete se i na ovo. Jedina poruka koja može da ima težinu, biće poslata od osobe koja za vas – ima kredibilitet na konkretnu temu iz reklame.
2. Ako ste dete ili tinejdžer, priča nije ista. Kod ove ciljne grupe pričamo upravo o popularnosti koja podstiče povodljivost i želju za kopiranjem.

Danas je popularnost izašla iz školskog dvorišta i prebacila se na YouTube i Instagram. Ovde nema procene i kritičnosti – već samo želje za uklapanjem u masu, iluzijom da postoji bliskost s trenutno popularnom osobom.

Da, reklama koju objavi neko manje ili više poznat može da nas podstakne na kupovinu. To nije loše, jer omogućava tematsko praćenje. Pogotovo omogućava informisanje o novim proizvodima koji nas zanimaju. Sjajno je što na Instagramu možemo da saznamo i za proizvode manjih proizvođača čiju reklamu možda ne bismo videli… Svako od nas će prihvatiti neku preporuku, Svakoga od nas će zainteresovati neki proizvod koji vidimo na društvenim mrežama. Sigurno hoće.

Kod odraslih, ta zainteresovanost će biti ispraćena pitanjem: “Da li imam poverenja u preporuku? Da li se ova osoba razume u temu? Da li ovu osobu shvatam ozbiljno?” U svetu odraslih vlada procena, a ne povodljivost. Odrasli se ne lože na takozvanu “uticajnu ličnost” – već procenjuju poruku od situacije do situacije. Donose odluku o toj poruci.

Kada su deca i mladi u pitanju, na roditeljima je da se pozabave time koga njihova deca prate i kako se ponašaju na internetu. 

Stvar je u tome da priča ume da ode dalje od pukog gledanja u “oglasnu tablu” i želje za određenim stilom života i predmetima koji se tamo prezentuju. Kod mladih mogu da postoje mnogo problematičniji oblici ponašanja nego što je to kukanje za nepotrebnom, preskupom krpicom koju je reklamirala modna blogerka.

Skoro smo imali slučaj instagramera koji poziva svoje pratioce da vređaju osobu koja ga je kritikovala. I njegovi pratioci to rade, na jako ružan način – mada većina nema pojma o čemu se radi. Ponašanje oslikava godine pratilaca. Jasno je na prvu loptu da su pratioci mladi, povodljivi, ne razmišljaju, žele da budu u čoporu: kad se tapše, navija, sprovodi hajka, pravi cirkus… Imali smo iste takve, čak i mnogo gore primere na YouTube kanalima mladih i popularnih “tjubera”.

Kada bih ja pozvala svoje pratioce da nekoga vređaju i počela da delim print-screen tih uvreda – oni se ne bi odazvali ili bi me otpratili. Zato što najveći broj mojih pratilaca ima 35-45 godina. Znaju da prepoznaju problematično ponašanje i neadekvatne reakcije. Znaju i da ih sankcionišu uskraćivanjem svoje pažnje.

Naravoučenije

Tekst sam napisala nakon što mi je moj bratanac, koji ima 10 godina, rekao šta gledaju i koga prate deca iz njegovog odeljenja. Uz komentar da su ti ljudi “grozni” i “mnogo ružno pričaju” – ali da njegovi vršnjaci svakodnevno komentarišu šta ima novo kod njih, pa on “nije u toku”. Ovaj tekst koji čitate je verzija za odrasle onoga što sam morala da objasnim desetogodišnjem detetu.

Na nama je šta će oni pratiti. Ili ako već prate – kako će to doživljavati? Kao cirkus s elementom prodaje privatnosti i reality show programa? Ili kao nešto čemu teže i čemu se dive?

Zamolila bih vas zato par stvari:

1. Razmislite o tome zašto “uticajnima” nazivate ljude od kojih vam ne zavisi karijera, prihodi, prijateljstva i realna zadovoljstva. One s kojima ne postoji nikakav lični kontakt.
2. Ako imate dete, popričajte sa svojim detetom o bezbednosti na interntu – ali i o tome šta jeste, a šta nije “uticaj”. Objasnite im razliku između povodljivosti za virtuelnim i trenutno popularnim ličnostima – kao i to ko su realni influenseri u opipljivom okruženju. Skrenite im pažnju na prave i kvalitetne heroje.

Društvene mreže jesu deo našeg života. I pratićemo neke profile jer su nam korisni, zabavni ili simpatični. To što je neko popularan, ne znači da automatski mora da bude nesimpatičan, da treba da ga hejtujmo i slično. Daleko bilo! Ima popularnih ljudi s društvenih mreža, koji su još bolji likovi uživo, nego što vidite na njihovim profilima.

Nema veze što nisu stvarno i realno uticajni – ni formalno, ni finasijski, ni neformalno.

Uzmite sada papir i olovku i napištite ko su vaši realni formalni, finasijski i neformalni influenseri. Poznati instagramer ili tjuber treba da bude na toj listi samo ako ste pili kafu zajedno. I mi blogeri, takođe.