Sparta i hrana: izvor snage antičkih ratnika

“Why are you Spartan women the only ones who can rule men?”
“Because we are also the only ones who give birth to men.” — Gorgo, Queen of Sparta

Onog dana kada spartanka na svet donese dete, starešine bi odlučile da li je vredno spartanskog života ili zaslužuje smrt u planini. Surovi svet spartanskih ratnika nije bio za one koji su rođeni slabi – nepodobni za državu borilačkih veština, hladnog oružja i stroge discipline.

Dečaci su odvajani od majki u uzrastu od sedam godina, kada je počinjao život ratnika. Od tog trenutka mali borac je morao sam da se brine za svoju hranu. Na početku obroci su mu bili oskudni, a glad bi kasnije od njega stvorila dobrog lovca.

Od 20. do 30. godine živeo bi u vojnoj jedinici (syssitia). Tamo su mladi spartanci zajedno razvijali ratničke veštine. Čak i kada su se u svojim dvadesetim godinama ženili, ne bi živeli sa porodicama već bi nastavljali život u syssitiji, gde su imali obroke sa vojskom – a noću bi ponekad bežali iz baraka svojim ženama.

Jelovnik neustrašivog spartanskog borca

Spartanski ratnici su se hranili prethodno natapanim i samlevenim žitaricama, pšenicom i ječmom od kojih su pravili hleb i lepinje sušene na suncu. U kamenitom Grčkom području je bilo malo voća i povrća pa je ono bilo jako cenjeno. Grožđe, urme, kajsije, plavi patlidžan i masline su bili najčešći na meniju – a maslinovo ulje bi obogatilo skoro svaki spartanski obrok uz kozije mlečne proizvode.

Meso je bilo cenjeni izvor snage. Lovci su donosili divljač dok su robovi (helots) bili zaduženi za pecanje ribe i gajenje domaćih životinja. Svinjetina, piletina i pačetina su bili posebno važni izvori proteina za mlade ratnike.

Iako se verovalo da je njihovo društvo bilo jako patrijahalno spartanske bebe-devojčice su bile odgajane bolje i pažljivije od bilo koje druge ženske dece tog vremena.

Smatrali su da samo jaka i zdrava žena rađa jaku i zdravu decu – pa su se i mlade spartanke bavile sportom i trenirale rame uz rame sa muškarcima. Cilj spartanke je bio da postane majka popularnog ratnika od čega nije postojao veći ponos i počast.

Koliko god život spartanke bio okrenut rađanju i odgajanju najjačih muškaraca – supruge i majke spartanke nisu morale da im kuvaju. Odvojeni od porodice sa 7 godina i naterani da postanu lovci, muškarci su se vraćali porodičnom životu tek oko svoje 60-te godine kada odsluže svoje državi i tada su ponovo mogli da obeduju sa svojom porodicom.

Kuvari u Sparti su bili ili sami vojnici ili robovi pa spartanke nisu bile te koje bi muževima i sinovima spremale najčuvenije spartansko jelo prateći ih u novu bitku: Black Broth – supu od krvi.

Black Broth (Melas Zomos) je mešavina  svinjske krv i komada srca i mesa. Smatralo se da ratnicima daje snagu i moć. Mada pravi recept nije sačuvan do današnjih dana, poznato je da se dodavalo i sirće da krv ostane tečna i sveža. Spartanci su s ponosom verovali da jačinu ove supe može da izdrži samo neko ko vežba spartanski i kupa se u reci Eurotas.

Bilo je uobičajeno da se Spartanci kupaju samo u hladnim vodama reke Eurotas umesto da koriste toplu vodu. Verovali su da je topla voda loša za karakter i da nju koriste samo seka-perse pa je takvo kupanje bilo nedostojno ratnika.

Šta možemo da naučimo od spartanaca i primenimo danas?

Spartanski ratnici su bili i ostali simbol zdravlja, moći, snage i nepobedivosti. Koliko god nam kroz prizmu moderne komocije i razmaženosti izgledali okrutno – neke lekcije su primenljive i na današnje vreme:

1. IZUZETNOST: spartanci su razvijali osobine koje su po njihovom mišljenju trebale da im omoguće preživljavanje i nadmoć. Za njih su to bile ratničke veštine. Možda ovo nije osobina koja će nam danas pomoći da pobedimo moderni svet ali svakako možemo da prepoznamo neki svoj talenat koji će nas odvojiti od ostalih i pomoći nam da budemo posebni i nadmoćniji. Sam talenat bez rada ne vredi i tu jednu odabranu stvar treba razvijati spartanski – da odluči između pobede i poraza.
2. DISCIPLINA: ne 24/7 i ne u svim oblastima života – i svakako ne tako surovo – ali nešto više discipline nego što smo je imali juče znači pozitivnu promenu u životu. Nepostojanje bilo kakve discipline bi spartanca ubilo a život modernog ćoveka pretvara u obično životarenje.
3. BRIGA O TELU: jako telo znači i jak um a jak um čini pobednika. Čuvajte svoje telo i brinite o njemu jer je jedino koje imate. Tretirajte ga sa pažnjom i ponosom. Priuštite i najmlađima malo više fizičkog izazova.

Briga o telu i jaka hrana će izgraditi jakog čoveka i ženu. A kada je hrana u pitanju – mada imamo dosta da naučimo od spartanaca – maslinovo ulje, sveže povrće, voće, divljač i riba bi trebalo da budu i jedini kulinarski deo Sparte pridodat našim životima.

Kvota svinjske krvi sa kojom današnji čovek treba da dođe u kontakt je (nadam se) odavno ispunjena gledanjem maturske večeri u filmu „Carrie“.

Sem ako se i vi niste kupali u reci Eurotas 🙂