Hodanje nije za potcenjivanje

Pored žena koje u teretani na “dubokom čučnju” izvlače sopstvenu težinu da ne trepnu ili devojaka koje posvećeno trče svoj sprint na traci, stidljivo se promalja jedna grupica onih koje sve vreme samo šetaju. Pri pomisli da šetnja nikada neće od neke žene neće napraviti perfektno zategutog fitnes modela, možda se neko zapitao da li one bespotrebno okupiraju traku za trčanje i zašto to rade? 

Šta šetači dobro znaju?

Čak i da nemate karakter osobe koja uživa u dizanju tegova ili u trčanju,  to nije razlog da se odreknete svakodnevnog kretanja i rekreacije. Možda neko može da pokuša da potcenjuje šetnju samo zato što je hodanje osnovni način kretanja ljudi – dobro poznata, laka i jednostavna aktivnost na koju može da se povede i dete od 18 meseci. Ipak ne bi trebalo ovako da se razmišlja jer većina ljudi nema disciplinu prosečnog šetača koji hoda iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. U ostalom, kada ste poslednji put šetali u kontinuitetu nekoliko dana za redom?

Tek sada pod ovim novim svetlom upornosti i istrajnosti obično hodanje prestaje da bude banalna i dosadna stvar koja ne može da izađe na crtu modernim fitness novotarijama. Šetnja ne može da bude gubljenje vremena samo zato što vaša omiljena trenerka nije natopljena znojem.

Svakodnevno brzo hodanje u trajanju od 30 do 60 minuta sagoreva kalorije, ubrzava metabolizam i podstiče izgradnju mišića. Redovna šetnja smanjuje rizik od srčanih bolesti, raka dojke, raka debelog creva, dijabetesa, moždanog udara i utiče pozitivno na dobro raspoloženje. Povećava kapacitet pluća i pospešuje snabdevanje organizma kiseonikom i stabilizuje krvni pritisak. Šetnja manje opterećuje organizam i zglobove od trčanja pa je idealna rekreacija za osobe koje su loše kondicije, prekomerno gojazna ili srednjih i starijih godina.

Kako odšetati do boljih rezultata?

Nije svako hodanje istovremeno i rekreacija, pa se obilazak tržnih centara i šoping na žalost ne računaju u šetnju. Za rekreativno hodanje ipak moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. Hodanje mora biti dovoljno brzo kao da nam se žuri
2. Hodanje mora trajati bar 30 minuta na dan jer se time stimulišu mišići usled većeg napora
3. Mora da se šeta redovno

Pored ova tri uslova treba težiti i ka četvrtom: kada vremenske prilike omoguće, nemojte da dajete novac za članarinu u fitnes centru da bi tamo šetali po traci. Izađite napolje i bez ikakvog dodatnog troška priuštite sebi dodatne koristi – jer uz prirodu, zelenilo i svež vazduh lakše je izboriti se sa svakodnevnim stresom koji nosi moderni život.

Šetnja u prirodi daje vremena i prostora za razmišljanje, svež vazduh puni organizam kiseonikom i priroda oslobađa napetosti Ako se skoncentrišete na svoja stopala, hod i disanje zamišljajući kako pri svakom udisaju ispunjavate sebe pozitivnom energijom a pri svakom izdisaju odlaze brige, stres i problemi – izbacićete iz sebe umor i nemir. U fitnes centru je ovo, priznaćete, nemoguće.

Čak i kratka šetnja od 10 minuta u prirodi može da poboljša raspoloženje i podigne energiju u trenutku tako što će ubrzati cirkulaciju a tokom šetnje od 30 minuta možete da podignete nivo energije za 85 odsto. Nakon ovakvih šetnji, koje povoljno utiču i na samopouzdanje, dobar osećaj traje i do 12 sati.

Bosonogi u travi

“Barfuss park” i”Barefoot parks” su specijalizovane prirodne sredine gde je posetiocima omogućeno da bez obuće pešače i po nekoliko kilometara po prirodnim podlogama kao što su drvo, trava, kamen, blato. Ovu praksu je početkom 20. veka uveo nemački pastor Sebastian Kneipp koji je lečio sugrađane Bavarce praktikovanjem hodanja i vežbi bosim stopalima po travi i drugim podlogama. Postoji veza ovih tretmana sa refeksologijom. Stopalima je potreban aktivan trening kako bi se razvile važne funkcije – pre svega podizanje i uspravljanje tela, tj. uspravno držanje.

Celo telo zavisi od mišićne snage stopala. Takođe, hodanje bosim stopalima pruža i naročita senzorna iskustva, doživljaj dodira i spajanja sa prirodom, razvija se i sklad i izbalansiranost telesnih pokreta. Najbolji primer za to je boravak na moru, gde se prvih dana nezgrapno teturamo jer nas svaki kamičak bode i žulja. Vremenom naš hod po obali je sve sigurniji, koraci su harmoničniji, a neravnine pod nogama više i ne osećamo. Pored dobrog osećaja, skladnog hoda i držanja, “barefoot” stimuliše kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i poboljšava cirkulaciju.

Zato iskoristite ovo neobično lepo februarsko sunce da prošetate i spremajte se da izujete cipele ili patike kada uskoro sve ozeleni. A posle šetnje – će vam sigurno prijati čaj sa stevijom 🙂