Gastro Report Prag: grad savršenog mesa i karamelizovanog povrća

U junu je bio održan “Staropramen blogerski izazov”, u finalu sam pobedila sa receptom za rolovanu piletinu sa karamelizovanim lukom i osvojila put u Prag. Na putovanje sam išla krajem septembra sa pobednicima “Staropramen foto konkursa” iz Srbije, Crne Gore, Mađarske, Rumunije i Bugarske. U vreme takmičenja nisam znala ništa o češkoj kuhinji, pa sam luk karamelizovala sasvim slučajno 🙂

Svi koji su putovali u Prag pričaju da je prelep, izuzetno čist i uredan – a koliko god dinamike da postoji na ulici, nema osećaja da neko negde žuri i juri. Svaki dan smo obilazili grad a posetili smo i Staropramen fabriku. Vodič nam je bio Kristijan, američki novinar koji je došao u Prag na nedelju dana, zaljubio se i u grad i u ženu – pa ostao 17 godina.

Pored arhitekture i istorije, mene je ipak najviše intresovala hrana.  Rekla sam Kristijanu za stolom da mogu da na probanje jela otkrijem sastojke pa smo oko mog “talenta” imali diskusiju 🙂 Probala sam karamelizovani crveni kupus i rekla mu:

• Kakava neobična ideja, stavili su u crveni kupus sok od višnje.
• E, sad, sok od višnje! Godinama dolazim ovde i nisam nikada primetio. Čekaj da pitamo konobaricu. Izvinite, šta je stavljeno u kupus? Da li ima soka od višnje?
• konobarica: Nema. Samo kupus i začini.
• Kristijan meni: Vidiš da nisi toliko dobra! 🙂
• ja konobarici: Ima soka od višnje ili nečega sličnog. Idite u kuhinju i molim vas proverite sa kuvarom
• konobarica se vraća: Izvinite, moja greška. Nema sok od višnje, ali ima sok od brusnice.

Volim meso servirano sa malo voća i u to nikada ne dodajem šećer, posebno ga nikada ne bih dodala u povrće. Ideja zaslađenog crvenog kupusa sa sokom je mogla da mi bude odbojna – ali je kombinacija toga sa perfektno spremljenim mesom (priznajem) izuzetno ukusna. Koliko god bilo ukusno – ovakva klopa je samo za putovanje u Prag. Nikako drugačije jer je češka kuhinja načisto karamelizovana! U svo povrće koje se dobija uz jako meso dodato je mnogo šećera, a kombinacija masti i šećera je potpuno addictive.

Ipak, nisam na ulicama Praga primetila previše gojaznih ljudi – naprotiv, jako su lepi ljudi. Pored reke neki hrane labudove, a mnogi trče i voze bicikle.

Izuzetno (po)grešne gastro kombinacije iz Praga 🙂

Ako želite da smažete nešto u češkom stilu, evo par predloga – ali budite veoma, veoma oprezni. Razlog za oprez će biti jasan kad stignemo do konkretnih jela jer nije samo karamelizovano povrće u pitanju.

Prvo veće je bilo ono kada mi je bilo žao što se nisam povela za saputnikom Čedom pa naručila što i on. Na slici je odrezak mesa divlje svinje, koji sam naravno morala da probam. Kapiram da je meso marinirano više od nedelju dana jer je bilo savršeno meko nekon medium rare pripreme. Za ovu divlju svinju – dubok naklon kuvaru 🙂

Serviranje ide uz neku vrstu njihove lazanje od krompira i masni gravy sos od pečenja, koji inače serviraju uz većinu jela. Kombinacija krompira i mesa je “no no” – ali kad si u Pragu ponašaj se kao . . .  Pražanin (valjda se ovako kaže?!)

Prepoznatljiv element u vidu sosa je i u drugom komšijskom tanjiru uz neizostavni karamelizovani kupus. Ako ne dobijete karamelizovani zeleni kupus, dobićete karamelizovani crveni kupus – sličan onom sa početka priče. Nekad i bez soka od brusnice 🙂

Ovo belo, veliko i valjkasto u menijima nazivaju “nudle”. Zapravo se radi o miksu korompira i brašna koji bi pre bio opisan kao testo za “njoke”. Zato, kad u Pragu piše “nudle” možete da dobijete ove velike njoke tipične za njih, ili…

…male klasične njoke, koje su karakteristične za italijansku kuhinju.

Za Prašku kuhinju tipične su i – noge. Noga od paseta, noga od zeca, noga od guske, noga od patke… Nogu zeca vole da spremaju uz dodavanje kima, serviraju uz slaninu – a često i napišu sa koje je farme zec ili patka. Spanać se sakrio iza nudli, ali je i on prisutan u tanjiru.

U mom tanjiru je bila noga zeca sa Trhový Štěpánov farme. Spasila sam se od neizbežnih nudli i tražila da mi umesto njih stave pire krompir. Kad već ne mogu da pobegnem od kombinacije mesa, masti i skroba – onda mi je krompir draži od pšeničnog brašna 🙂

Ko neće nogu, a traži rame (pork shoulder) – može da završi sa osećajem da je stigao na srednjevekovne viteške igre. Šalu na stranu, kad se ovo pojavilo ceo sto je imao WOW! momenat.

Otkrili smo i Staropramen Granada pivo, kog još uvek nema kod nas. Gorče je od klasičnog, što se meni dopada jer volim gorko.

Praški toranj, treće večeri, je bilo nešto drugačiji ugođaj od pivnica/restorana sa nacionalnom kuhinjom. Vidikovac je na 93m nadmorske visine, a restoran na 66m – i toranj dominira gradom kad se popnete na neko brdo da fotografišete.

Jelovnik u Tornju je bio internacionalan i prilično profinjen, ali je bilo i onoga što može da liči na “modernizovanu češku kuhinju”. Ja sam odlučila da te večeri imam guska/patka obrok pa sam startovala sa hamburgerom. U puter-zemički je bila Foie Gras (guščija džigerica), dok je sa strane bio mus od guščije džigerice sa džemom od smokava. Žute tačkice su od narandže, verovatno zgusnute ksantanom ili guarom (vidi više o molekularnoj gastronomiji).

Društvo pored je išlo na Beef menu i startovalo sa karpaćom serviranim uz Mesculin salatu i Grana Trentino sir. Za razliku od mog, ovo je bilo zdravo predjelo 🙂

Nastavila sam sa pačijim grudima, serviranim sa grilovanim povrćem i marmeladom od jabuka. Grudi su bile savršeno spremljene (ne podnosim kada se kvalitetni komadi mesa prepeku i ovo je idealno).

Beef ekipa pored se junački borila sa biftekom serviranim uz, sada već prepoznatiljve, lazanje od krompira i Rosini sosom za koji imate recept na blogu.

Poslednje veče smo se vratili na češku kuhinju i moram reći da sam bila prezadovoljna preporukom konobara. Mislim da je ovo jelo koje možete i sami da sklopite kod kuće. U posudici je sos od pavlake i ljutog senfa. Prilozi desno su kiseli krastvci i rendani ren, ali nezečinjen. Zanimljivo je da mi se ovo dopalo, s obzirom na to da začinjeni ren iz teglice ne volim (on previše izdominira i kvari ukus jela). Na komadu hleba koji je premazan ljutim senfom je grilovani luk i šnicle od svinjskog vrata. Po mekoći, jasno mi je da je i ovo meso marinirano duže.

Po povratku iz Praga sam ozbiljno razmatrala da 4 dana ovakvih jelovnika neutrališem sa 4 dana gledanja u sunce. Ali ništa od toga. Bilo je jako oblačno kad sam se vratila 🙂

Sve fotografije hrane iz ovog teksta uradio je fotograf iz Rumunije Iulian Sima, čiji album sa slikama iz Praga možete da vidite na njegovoj FB stranici (ostali sjajni radovi su na njegovom web sajtu).

Album sa slikama koje sam ja naprvila u Pragu je ovde.