Sam svoj nutricionista

Guru za ishranu: zalogajčići poverenja, vremena i novca

Nakon priče o mojoj dijeti, o tome kako sam se ugojila i uspela sama da smršam – javilo se dosta vas koji su počeli da uspešno koriste istu metodu. Onu besplatnu i dostupnu svima. Takođe javilo se i dosta vas kojima ipak više prija da nađu pomoć i dobiju gotovu dijetu na papiru.

Svakako da je to OK, jer da svi sve možemo sami – ne bi bilo profesionalaca koji se bave ishranom i zdravljem. Ipak, s današnjim društvenim mrežama i mogućnostima reklamiranja – nije zlato sve što sija. Danas vam pišem o tome kako da izaberete osobu kojoj ćete platiti da vam pomogne u mršavljenju. Ili još važnije – u rešavanju zdravstvenih problema.

Na pisanje teksta motivisale su me reklame i plaćene objave, koje nekontrolisano i u sve većem broju, iskaču na Facebooku & Instagramu.

Foto: pixabay.com

U ovom tekstu biće dosta kritike i želela bih da koliko je moguće, pokušam da ga napišem “u rukavicama” 🙂 Zato, hajde da ne pominjem poseban pravac ishrane, program ili ljude sa domaće i svetske scene. Koristiću termin XYZ režim ishrane. Tako ova priča neće biti kritika jedne vrste dijete, ili osobe koja je promoviše – već kritika nekih pojava u društvu i želje da se dugogodišnji problemi rešavaju preko noći.

Pokušaću da “idealne žrtve” prehrambenih i fitnes “gurua” učinim objektivnijim i promišljenijim u izboru onoga što će odabrati, pratiti i platiti. Poklanjanje poverenja, novca i vremena se ne radi, a da se prethodno ne razmisli o mnogo aspekata ove priče…

Emocija iznad razuma

Svaki stil ishrane može da postane veoma unosan biznis, a koliko je unosan zavisiće od toga koliko pristalica može da nakupi, koliko ubedljivi su promoteri i koliko nemaju blama da se pozivaju na “magična izlečenja”.

Pre više meseci, gledala sam film “Forks over Knives“. Film je prepun promišljenog udaranja na emocije, posebno one bazične poput straha. Film počinje tako što lik, koji je do podneva slistio 4 gazirana soka i pojeo svoj predimenzionirani džank obrok, shvata kako je gojazan i ima visok pritisak – pa odlazi kod doktora ili “doktora”, koji zagovaraju XYZ. Tu se kao šokira što su mu rezultati užas, pa odjednom, bez oklevanja, pređe na XYZ ishranu koja je prilično limitirana, restriktivna i izbacuje veliki broj grupa namirnica.

Ako ste pažljivo pratili i imate razumnu dozu radoznalosti, pitaćete: “A je li, sinko, gde ti je bila međufaza?” To je ono kad čovek pre nego što se zalepi na super-restriktivan režim, počne da trenira umereno ili redovno šeta, počne da jede kućno kuvanu hranu spremanu od većine grupa namirnica i u velikm procentu eliminiše industrijski prerađenu hranu. Čemu odmah ekstremni režim, guru, pripadnost XYZ – i to najčešće, prilično ostrašćena pripadnost? Nije moglo malo lakše i umerenije? S tom nepostojećom i većno izgubljenom – međufazom?

Vidite, ako ste kao lik iz filma – 10, 15, 20 godina niste imali pojma šta trpate u sebe i bilo vas je baš briga – sigurna sam da o ishrani ne znate baš ništa. Možda ste negde u ženskom magazinu nagazili neki tekstić o tome kako od kafe ipak ne raste rep – ali se tu vaša znanja o nutricionizmu završavaju. E, vidite, oni se baš vama obraćaju ovim filmom, želeći vas za sebe. Vi ste, onog momenta kada budete imali prvi težinski ili zdravstevni problem – idealna žrtva. Godine nezainteresovanosti i neznanja vas prave na to.

Obratite pažlju da je Food Guru koji vam se obraća osoba koja vam priča da je bila baš kao vi. Imao je fazu kada je jeo najgori džank, pio industrijske sokove i možda dosta akohola, davio se u industrijskoj hrani, bio gojazan, s lošim rezultatima krvne slike, nije trenirao, pušio je kao Turčin… Što je on tada bio lošiji i neuspešniji – to je sada njegova transformacija fenomenalnija i blistavija, a njegova svetlost će sada pasti i na vas 🙂 Veće je i vaše divljenje njegovoj odlučnosti. Više se emotivno vezujete za lik i delo.

Ovo nema baš neke preterane razlike od vezivanje za likove iz reality programa. Zato što guruova priča nije priča o stručnosti, ni naučnim dokazima, niti o benefitima XYZ – ovo je emotivna priča.

Guruizam i apostoli

Svi režimi ishrane tvrde da ćete smršati i osećati se bolje. Ima i onih drskijih, koji će vam obećati da leče moderne, ozbiljne bolesti. U svetu ekstremne XYZ propagande oni leče hranom sve: bubuljice, srčane probleme, hemoroide, migrenu,  dijabetes, zaboravnost, rak, impotenciju..

Koliko su ove tvrdnje realne?

S jedne strane je guru – koji daje obećanje, nudi rešenje za problem i vodi svoj biznis. S druge strane je tu uplašeni (bolestan ili gojazan) korisnik. Oni rade u savršenih simbiozi. Posebno u momentu kada neko od korisnika pomisli da je guru pomogao i postane apostol, koji dalje propoveda o kvalitetu guruovog rada.

  • Mica je imala hipertenziju i dijabetes, a onda je postala XYZ i danas je super zdrava i trči maratone. Priča svima o tome.
  • Mirko je odbio operaciju i terapiju, postao XYZ i njegova teška bolest se povukla.
  • Peri su dali 10 meseci života i on je posao XYZ, pa nakon 5 godina svrati do svog doktora da mu kaže da je pogrešio.

Možda. Možda Mica, Mirko i Pera stvarno postoje – a možda su samo glumci iz “Forks over Knives” ili nekog sličnog filma, a ima ih koliko hoćete. Ali, hajde neka budu stvarni likovi i hajde neka im se to magično ozdravljenje stvarno desilo.

Zapamtite ovo – jako je važno! U nauci – da, postoji nešto što zove “studija slučaja”. To je događaj koji remeti pravilo i on postaje osnova za formiranje teorije koja se dalje istražuje: prvo kroz jeftinije epidemiološke studije (upitnici), a zatim ako je izvodljivo i ima novca, kroz papreno skupe eksperimente.

Mica, Mirko i Pera jesu “slučajevi”. Da, bili su bolesni i više nisu. Oni kažu da je to jer su bili na XYZ režimu. Ali samo kažu! Ne postoji za te tvrdnje apsolutno nikavo istraživanje, dokazi, niti bilo šta drugo sem njihovog ličnog ubeđenja da je tako. Prava istina je da može u pitanju da bude sve i svašta:

  1. Postali su XYZ i jeste im pomoglo. Zašto da ne – to jeste moguće.
  2. Nisu ni bili bolesni, pogrešna dijagnoza – dešava se.
  3. Izlečilo ih je nešto o čemu nisu ni pomislili da je uticalo na izlečenje a nalazilo se u njihovom okruženju.
  4. XYZ je bio placebo, koji delje u 37% slučajeva – što uopšte nije loše, ni negativno.
  5. Dopišite sami: ______________

Imajte u vidu da nema baš nikavih dokaza da je bilo koja XYZ ishrana superiorna za zdravlje (svakog) pojedinca. Ipak, ima dokaza da sveobuhvatna promena životnog stila igra važnu ulogu u sprečavanju i tokovima bolesti.  Naše telo, čak i kada smo odrasli, menja se i obnavlja. Nove “cigle za zgradu” treba da budu kvalitetne i dovoljne – pa je ishrana jako važan deo te celokupne promene.

Ovde je momenat da vam kažem da ja nisam potpuni nevernik. Imam prijatelja koji je “izlečen nenaučinim metodama”. Nije seo da piše knjigu “kako mi je XYZ spasilo život”, niti mislim da će to uraditi. On kaže da je za samog sebe našao sveobuhvatnu promenu koja je oterala njegovu bolest. Zato, ne mogu da tvrdim da ne postoji “guru” koji će će pomoći da povratite zdravlje – ali sam prilično sigurna da vas njegovi plaćeni oglas neće redovno bombardovati na Facebooku i Instagramu.

Plaćeni apostoli

Guru ne mora da radi sve sam, već treba da ima verne pratioce koji dalje šire infomacije. Apostoli su neophodni. U vreme društvenih mreža, nema potrebe da se mučite da steknete prave apostole vašeg rada. Zašto biste, kad možete da ih platite?  🙂

Kao bloger, oduvek sam bila veliki protivnih neoznačenih sponzorisanih objava. Bilo da je upitanju poklon ili novac. Ako je stigao poklon, napiši lepo “poklon, poslali, iznenadili zakom pažnje i sl.”. Ako je uzorak dobijen na testiranje, napiši lepo “dobijen uzorak”. I ako imaš plaćen tekst, to je super – jako poštujem kad bloger ume da odradi dobar Native Advertising. Samo da ne zaboravi da kaže ljudima na kraju teksta da je Native Advertising. Tekst i tema neće trpeti, niti se čitati manje, ako je sadržaj istinit, kreativan, autentičan i koristan.

Ali, kad imate neki (novokomponovani) program čišćenja organizma ili detoks sokiće, možete da ih podelite poznatim osobama ili onima koji imaju “jače” društvene mreže – uz dogovor da to “izgleda prirodno” i “spontano”. Tako dobijate lažne i plaćene apostole. Oni se hvale kako su zahvaljujući novom programu, soku, grickalici, čaju – čemu god – spasili sebi život, zdravlje, smanjili težinu, nikada im nije bilo bolje nego sada, pucaju od energije, i slično. Moguće da proizvod nisu stigli ni da otvore ili da uzmu više od 1 gutljaja.

Jedan od načina zaštite je da ispratite # heštegove. Ako je u mesec dana, više poznatih ljudi ili onih s puno pratilaca nahvalilo #PerinČajZaVarenje ili #LolinSuperDetox uz baš taj hešteg i linkove – jasno je da preduzimljivi Pera upravo finasira novu kampanju, a poznati nikada nisu ni imali problema s varenjem. Verovatno nisu ni pročitali šta to Lola mućka u svojim flašicama, jer nemaju vremena da se time ozbiljnije bakću 😀 A kad ste već ovde, pročitajte šta je istina o detox sokovima.

Sad opet vodite računa: to što je kampanja urađena na ovaj način, ne znači ni da je proizvod loš. Možda je super. Problem je u tome što ovi ljudi najverovatnije nisu ni probali proizvod – a žele da vi mislite kako jesu.

Kad Guru ne može nazad…

Ako ste iz ovog teksta pomislili da je guruu lako, grdno se varate! Nije lako biti guru, a posebno nije lako onima koji imaju stručne titule ili su jako poznati.

  • Zamislite da je jedan dr Atkins još uvek živ i da kaže: “E, izvinite, krkajte šećer i ‘leba, ja sam se zeznuo”
  • Ili da Džejn Fonda kaže: “E, sve je bila liposukcija, ja sam skakutala na aerobiku samo kada me snimaj kamere”
  • Isto tako nikada nećete čuti jednog Colin Campbella ili Caldwell Esselstyna, najpoznatije doktore koji promovišu veganstvo, da kažu: “E, zeznuli smo se, malo pecane ribe i jaje kokoške koja je kljucala vam neće izazvati infarkt, ni rak”

Kad izgradite sebe oko jedne teorije, dogme, ideje – ako ona prikupi partioce i počne da donosi novac – vi  ste sebe osudli na doživotnu robiju. Ta robija nije laka na svetskom nivou, ali nije laka ni na lokalu.

Čujem od prijateljice da je poznatu domaću sirovu veganku gledala kako klopa “smoki” na Sajmu, imala je štand pored njenog – ali će se ta ista veganka ubedljivo zaklinjati u moć sirove hrane, dok prodaje blender ili novu knjigu. No, ljudska pamet je jeko egzotična stvar, volimo čuda više nego činjenice. U toj priči, meni nije problem što je jela smoki, nego što ima strah da se ponaša istinito. Ona nije 100% to što priča, u 100% vremena. Kada Guru poželi da bude nešto 90% i samo 90% vremena – neće to smeti da prizna.

90% nije malo, radi se o ozbiljnoj cifri kad pričamo o ishrani i stilu života. Ali – kad pričamo o iskrenosti, ona se meri samo na 100%. Iskrenost manja od 100% je laž. Ali, ako bi se ta iskrenost dogodila, ekstremno krilo pratilaca bi dobilo nervni slom, a svet oko njih bi se tresao danima, nedeljama, mesecima… Lakše je, makar samo javno, ostati na nekadašnjih 100% u 100% vremena, kako bi svet ostao miran i Zemlja nastavila da se okreće oko svoje ose i oko Sunca.

Guruizam je jako zahtevan, mukotrpan i težak posao. Postoji jedna tačka nakon koje nema nazad. Većina ne ide nazad iz straha da ne uruše godine rada i posao koju su izgradili na čvrstini (pa i ekstremnosti) svojih početnih stavova. Retko je da neko ne ide nazad i ne popusti bar malo iz istinskog ubeđenja. Ili zato što mu je jednostavno – dosadno 😀 Dosada je veoma legitiman razlog da se popusti u stavovima, samo treba biti otvoren oko toga.

Zašto volimo režime ishrane?

Ne želim da ispadne da kritikujem režime ishrane, jer nije tako. Oni su izuzetno korisni. I naravno da ima “gurua” koji kreiraju, sprovode i promovišu korisne i praktične režime. Samo ih treba uočiti u masi.

Režim je dobar jer:

  1. Biti na režimu znači da se disciplinujemo. Ako smo pri tome našli stručnu pomoć ili ozbiljno proučili literaturu, radi se o promišljenom i sistematskom disciplinovanju, što je sjajno.
  2. Biti na režimu, znači imati recepete, podršku i ohrabrenje u grupi koja je odabrala isto. Ovo je jako važno, verovatno u današnje vreme food izazova i iskušenja od presudnog značaja.
  3. Recepti i kuvari koji su deo nekog režima ishrane pomažu onima koji ne znaju da kuvaju, nemaštoviti su u izboru jela i kreiranju obroka

ALI!  Koji režim je dobar? Obavezno ispratite linkove!

  1. Onaj koji ne odstupa ludački od istorijskih činjenica o ljudskoj evoluciji i istoriji, a takođe se ne razlikuje katastrofalno od stila ishrane predaka. Naši preci su bili lovci i nisu ležali u rajskom vrtu čekajući da im sočna kruškica padne pred bose noge.
  2. Koristi većinu grupa namirnica. Sem ako baš silno ne želite da kljucate nabubrelo, nekuvano zrnevlje i grickate svežu travu. Čak i kada jeste istina da biljna hrana treba da bude dominantna u ishrani…
  3. Jasan vam je i lako vam objasne zašto je to dobro za vas. Valjda se lakše shvati kako to Low Carb ishrana limitira ludovanje pankreasa i skokove insulina, nego što ćete skontati na koji fazon vas voće leči od raka, ili kravlje mleko pokušava da vas ubije. Zato, ako vam objašnjenje za određene restrikcije zvuči suludo, nejasno i čudno, potražite ipak nešto smislenije – više istorijski, činjenično i naučno potkovano.
  4. Jelovnik vam se dopada i jela su prihvatljiva – čak i na duge staze, uz manje strogoće. Zato nije ni čudo što su umereni LCHF, Hrono i mediteranske ishrana najlakše održive dugi niz godina
  5. Ima dosta lekara i naučnika koji su pristalice, posebno u modernim državama. Pomislite na LCHF kao paralelne smernice za ishranu u Švedskoj ili na slaganje naučnika da je mediteranska ishrana (tradicionalna) veoma zdrava.
  6. Ne morate da kupujete posebne aparate i ćaknute namirnice. Vala ni ja ne znam kao ste sada živeli bez sušare ze krekere i blendera jačine k’o za kafić.
  7. Imate mogučnost da se dobro organizujete i uštedite vreme. Ne sme smrznuto? Ma nemoj!
  8. Ne zabranjuje ekspicitno namirnice na koje niste alergični, sem ako razlog nije nešto stvarno lako objašnjivo i logično (kao npr. eliminacija šećera i skroba zbog pomenutog insulina)
  9. Nema pravila od kojih će bilo kom prehrambenom tehnologu da pozli. Kao ona čudna i nejasna priča o kvascu – kog već ima u brašnu i vazduhu, a ubije se u rerni na temperaturama preko 45 stepeni 😀
  10. I poslednje…..

10. Fakultet ili kalemarski kurs?

Na kraju najvažnije što moram da izdvojim: guru ima školu za to što radi. Ovo nije samo pitanje da li će biti rezultata, već i pitanje da li će biti posledica i odgovornosti? Tj. kome ćete da se žalite ako bude posledica? Lako ćete tužiti lekara u Domu zdravlja koji ima vaš karton (dokaz) ili nutricionistu s privatne klinike – ali kako da tužite Instagram profil @fitness_perica_rezultat_za_30_dana  ili @ljubicica.super.fitt ? 🙂

Nije naravno uvek neophodno da vaš guru ima iste kvalifikacije:

  1. Ako ste zdravi i samo mršavite, OK da vam ishranu modifikuje je neko ko ima ozbiljno obrazovanje za sportskog trenera, po mogućstvu DIF i slično – ali nije OK da je vaš trener završio dopisni kurs s nekim fitnes centrom u Venecueli.
  2. Ako ste zdravi, a zainteresovani za neki alternativniji istil ishrane i preventivu – onda je cool da tu rupu u znanju i radoznalost ispuni guru koji ima nezvanično obrazovanje. On može da vas uči o pravilima tog stila ishrane i receptima – ali nikako ne da vam daje “personalizovanu dijetu” i bilo kakav režim ishrane. Pogotovo ne kako bi vas lečio. Neformalno školovani su samo promoteri zdravog života i eventualno kulinarski edukatori. Nećete tražiti medicinsko obrazovanje osobi koja vas uči da kuvate – tražićete da ume da dozira začine.
  3. Ako ipak imate zdravstveni problem, trebalo bi da vaš guru bude školovani lekar ili  nutricionista koji sarađuje s lekarom. Pričam o onome koji ima registrovan biznis ili radi u nekoj institiuciji. Sve ostalo je prodavanje magle za koju ne postoji odgovornost.

Možda sam nešto ispustila u ovom nabrajanju – ali poenta je bila u tome da znate koliko je veliki vaš problem i da bez oklevanja pitate za kvalifikacije osobe koja će vam uzeti novac da taj problem reši. Ako se vi zadovoljavate višim ili nižim kvalifikacijama, to je OK. Nije OK samo da niste uopšte razmislili o svemu ovome.

U ostalom, odgovor na pitanje šta je zdrava ishrana nije toliko težek i komplikovan 😉

Zašto prvo ne biste popričali sami sa sobom o tome?

5 Komentara

    • Hvala 🙂
      Priznaću: imam u draftu još ovakvih, ali nekada me jako umore – pa odlažem da ih objavim. Moguće je da je to normalno posle ovoliko godina, ili je samo neka faza 🙂

  • Na žalost, postoje i “poznati” nutricionisti, čak i sa medicinskih škola, koji se svojim uslugama, igraju sa zdravljem stvarnih pacijenata.

    Hvala za ovaj tekst, sigurna sam da će doći do ljudi kojima je potreban!

    Previše si možda samo zavila u rukavice 😉

    • Ja se nadam da će ljudi malo više razmišljati…

      Ma zavila sam u roze papirić i stavila mašnicu 🙂 😀 Prva verzija teksta je bila bukvalno brutalna. Onda sam ga polirala do momenta kad sam znala da je ostao informativan, ali je potpuno “nežan”. Ne samo prema “šamanima” nego i onima koji su se prevarili da kupe njihove usluge…

  • Mnogo mi se svideo tekst. Gde se setiste kalemarskog kursa? Problem je što ni u ljude sa fakultetom nemamo poverenja, jer se oni ponekad ponašaju veoma neodgovorno (da uvijem i ja u roze pakovanje). I što svi želimo instant rešenja. Jer kad nam govore da postoje instant, osećamo se k’o budale ako ćemo polako i natenane rešavati problem, zar ne? I tako u svim sferama, ne samo u ishrani.

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!