Sigurno je da nikada ne znamo šta nas čeka sutra. I sigurno je da život može uvek da zakuva nešto potpuno šašavo.
Nadam se da sedite?
Da?
OK!
Moj novi dečko je vegetarijanac!!!
Tačnije, on je pesko-vegetarijanac (znači jede mlečne proizvode, jaja i ribu).
Prvo što sam pomislila je: “Bože, zašto mi nisi poslao bar nekog semi-vegetarijanca! Oni konzumiraju i belo meso!”
Pošto sam ja agnostik, nisam očekivala (a ni zaslužila) da “O, bože, zašto?!” da neki efekat, pa sam prešla na sledeću raspoloživu metodu za rešavanje iznenadnih problema… Odlučila sam da, kao i svako dobro žensko, napravim listu “ZA” i “PROTIV”. Znamo da je metoda užasno loša, nikada ne pomaže i još češće izaziva dodatnu zabunu – ali i dalje ne znam ni jednu ženu koja se iste tek tako odrekla 🙂
“Ozbiljno” razmatranje je izgledalo ovako:
Pobedu razloga “ZA” sam, naravno, proslavila u kuhinji – onako… LCHF–peskovegetarijanski 🙂
Punjene paprike s dimljenim lososom
Ovo je bila prava “snađi se!” varijanta. Kupila sam dimljenog lososa, ali sam pre toga dovukla i 10 kg voća i povrća iz piljare, tako da nisam znala šta prvo da dohvatim i obradim. Razmišljala sam o nekoj verziji Sosa od cherry paradajza serviranoj preko karfiola uz sir… Pa mi je to delovalo nekako dosadno. Razmišljala sam o salati u koju bih ubacila crne masline i rukolu… I nije mi se jela salata. Onda sam se setila da nisam punila paprike 100 godina 🙂
Prvo sam prekrila pleh folijom i naređala babure.
I nisam ih imala dovoljno da budu “zaglavljene” kako treba. Da mi ne bi šetale po plehu, isekla sam veliku tikvicu na krupne kolutove i “fiksirala” paprike.
Sledeći korak: na mešavini maslaca i maslinovog ulja sam ispržila 4 manja crvena luka, a onda ubacila i paketić sitnije iseckanih šampinjona (kockice). Posolila, dodala beli biber, bosiljak i majčinu dušicu. Tek onda sam, pred kraj, ubacila beli luk i seckanog dimljenog lososa (nisam htela da se prži).
Napunila sam paprike do pola. I gledala sam u zeleno. Zelene tikvice, zelene paprike. Pečurke sa onom svojom dosadnom bojom. Dosadno, dosadno…
…a pored mene blender – sveže umazan od pradajza koji sam samlela za čorbu 🙂 Rešenje je bilo jasno kao dan, pa je još jedan ogroman paradajz je pao u borbi protiv monotonih boja i ukusa 🙂
U blenderu mu se pridružio i beli luk, čili, origano, crni biber, bosiljak i peršun. Prelila sam ovo preko paprika i tikvica. Izgledalo je bolje i mirisalo je sjajno!
Još jedna folija preko i pravac rerna!
Kada su paprike omekšale (ne preterano!) skinula sam foliju i stavila drugi fil.
Izmućkala sam dva jaja, stavila domaći kravlji sir (onaj u kockama, što nije ubitačno slan), ubacila origano i biber, i dodala oko 50g gorgonzole. Napunila sa ovim paprike, posula sa još malo origana i zapekla u rerni.
Pošto je sve bio “eksperiment iz glave“, mogu da ga proglasim za uspeli eksperiment…
A na peskovegetarijanskom jeziku je to zvučalo kao: “Sjajno uklopljeni ukusi i mirisi” 🙂
P.S. Oni koji nemaju ovakve momente u svojoj trpezariji, svakako mogu dimljenog lososa da zamene sa malo goveđe pršute ili suvog vrata 🙂 Važi i za mene – samo ne više u 100% situacija . . . 🙂
Cestitam od srca i samo naprijed sa vego LCHF 🙂 Paprike mozes puniti smjesom razno raznog sjeckanog porce (tikvica,sampinjona,karfiola,brokulija uz tone bijelog luka) a skuhati ih kao “regularne” paprike u paradajz sosu. Ili ih napuniti od svega pomalo i zapeci u rerni prelivene sirom jajima i vrhnjem za kuhanje.
…onda ostaje da ih serviram uz ribu 🙂 Da nije tog “sitnog” detalja, veruj mi da bi mi jako teško palo :))
Ja bih zeleo da postavim dva pitanja:
– Kako su recimo Japanci mrsavi, a zive na ribi i pirincu (dakle, ne hrane se po low carbu)?
– Kako se hraniti jeftino kao student?
Hvala unapred 😀
http://www.dietdoctor.com/lchf
Zamislićemo da su mršavi, pošto nisam bila u Japanu i ne poznajem ni jednog japanca 🙂
Ne mora neko da se hrani po (strogom ili najstrožem) Low Carbu da bi bio mršav. NAJČEŠĆE bude dovoljno da se ne preteruje sa kalorijama i da postoji balans između masti, proteina i UH. Šta to znači? Znači da se jedu prirodne namirnice, bez (previše) “brzih” šećera i veštačkih dodataka.
— Odabir prirodnih namirnica i život bez industrijskih prerađevina mora da bude dobar. Ovo je zapravo i jedini “must” kada pričamo o ishrani.
— Low Carb je već lični izbor i neko “dalje štelovanje”, gde ima mnogo toga i u ličnim stavovima i izborima.
Takođe, za osobe koje su gojazne, daje dobe i brze rezultate, a ovde sam objasnila i zašto
http://www.vitkigurman.com/2012/03/28/sam-svoj-nutricionista-4-deo-bajka-o-vrednom-magacioneru/
Što se jelovnika “riba, povrće, integralni pirinač” tiče – ze većinu ljudi u Srbiji (pa i u svetu)… ovo je i dalje LOW carb 🙂
Za Japance vlada opsta zabluda. Jedu ribu i morske plodove,alge, lokalno fermentirane proizvode i na sebi svojstven nacin pripremljenu rizu. Tako da kolicina UH u azijatskoj ishrani je manja jer ne koriste kruh,krompir,tjesteninu,super brze secere iz raznoraznih sokova,keksova itd itb.
Tako da u poredjenju sa ostatkom svijeta ipak su na low carb. WHO ima smjernice da je cak 100 grama UH po danu low carb. Kilogram spinata ima 5 grama UH, kilogram karfiola / brokolija sadrzi oko 60 grama UH etc etc. Pa sad vidi koliko i kakvog povrca trebas pojesti da bi dosao do 100 grama UH. UH nisu gradjevinski materijal nego im je osnovna fukcija energija koju LCMPHiF dobijaju iz prirodnih masnoca.
Kao student mozes jaja na 1001 nacina,vocne i povrtne salate i punomasne mlijecne proizvode,ribu na 2003 nacina.
LCMPHiF, zaista hvala; ovo do sada nisam znao za Japance 🙂
Samo mislim da brokoli/karfiol ne sadrze 60g UH, nego oko 4, ako se ne varam.
I odlican sajt (dietdoctor), vec ga duze vreme pratim!
http://www.fatsecret.com/calories-nutrition/usda/broccoli?portionid=59022&portionamount=100.000
http://www.fatsecret.com/calories-nutrition/usda/cauliflower
Zdravo Majo… izgleda da ti je lepo sa vegetarijancem pošto nisi napisala nijedan tekst već 15 dana. Ako ako… samo da znaš da i ovde imaš “obaveza” prema “publici”.
Recimo, mene interesuje kako vino (čaša crnog posle ručka) deluje na LCHF ishranu. Ja sam od onih koji pored kvalitetne ishrane ipak voli da popije čašu vina ( 1,5 dcl) ili čašicu dobre domaće rakije (imam odličnu domaću prepečenicu, čuvam je u dudovom buretu). Ne preterujem, popijem za vikend po jednu uz ručak, ali me ipak malo pecka savest jer mislim da kršim nešto. Pa ako može – stvarno bi mi značio jedan tekst na ovu temu.
Ćao Nebojša 🙂 Ima istine u tome što pišeš 🙂
Ima i malo u tome da je leto, pa i ne ulazim previše u kuću, kao ni čitaoci… Uobičajena “blogerska letnja pauza” 🙂
Ovako, kad pričamo o alkoholu imamo 2 aspekta:
1) Metabolizam
Koliko sam čitala o tome, kada je u organizmu, alkohol ima “prioritet”, pa se organizam ne bavi varenjem unetih namirnica, dok se sa njim ne “obračuna”. Činjenica, nisam se preterano udubila u ovo, ali vredi dalje proguglati…
2) UH
Najmanje UH imaju pića poput domaćih rakija u koje nije dodat šećer i vina (posebno suva bela).
Džin, rum, vodka, viski nemaju UH. Tačan podatak za rakiju nemam.
Još jedno piće koje je prirodno je pivo, ali ima više UH (znam da ga zovu “tečni hleb” ali prilično preteruju…. veća limenka piva od 500ml ima oko 16-20g UH i oko 220 kalorija).
Zapravo, pivo i vino imaju istu količinu UH na 100ml (3-4g), samo što se pivo pije u većim količinama.
Pića pout limun piva imaju fruktozni sirup, raznorazne dodatke… Likeri su puni šećera… Verovatno i Plinkovac… Ova pića bi bila za izbegavanje.
E, sada, od svega ovoga svako može za sebe da napravi kombinaciju koja mu odgovara 🙂
Veliko HVALA !!!
Ipak mogu da uživam u vinu, naravno bez preterivanja – ali tih par grama UH na 1,5 dcl vina dnevno mi neće praviti problem.
Nema na čemu! Drago mi je ako je bilo od pomoći 🙂