Kako imati zdravije obroke u restoranu brze hrane?

Svi Fast Food restorani su urađeni na isti kalup: meso ili prerađeno meso, pljeskavice, bela ili “integralna” testa, šećer, biljna ulja, prženi krompiri, veštačke arome, majonezi, slatkiši, sokovi… Čak i kada u sebi ima neki OK sastojak, odlika svakog Fast Fooda je da i to isprati obiljem aditiva i nepotrebnih praznih kalorija.

Što se posetilaca tiče, većina su mladi ljudi koji u ovakvim objektima “vise” s društvom. Odavno sam shvatila da nekima od njih (kad već niko ne uspeva da ih spreči da idu) može više da znači savet kako da naprave bolje izbore, nego isključivo lekcije o tome zašto nikada ne treba da idu.

Korak prvi: odluka da se iskorači iz uobičajene prakse

Drugarica mi je skoro rekla kako je videla jednog poznatog savetnika za sirovu vegetarijansku ishranu kako jede – smoki 🙂  Ok, znam da bi većina počela da drami i baca ručne bombe, ali se zapravo nije desilo ništa strašno. Neko živi jedan stil života i ima ponekad situaciju kada iskorači iz svojih rutina, pa se u njih vrati. Jaka stvar… Ono jedino što u ovom slučaju smeta je što se takva poruka ne komunicira “sledbenicima” već se komuniciraju poruke koje ih motivišu da budu “veći katolici od Pape”. Šalju se poruke o savršenstvu jer (jbg) raja se na to loži. Standard koji se postavlja je previsok – a ne sprovodi se 24/7.

S druge strane su pojedini profesionalci koji će poručiti kako je hrana zdrava ako neće da nas otruje i da je u redu ako ima puno aditiva, samo neka su oni u “odobrenim” količinama. Poručuje se da je nizak standard OK i ne treba težiti boljitku.

Prvi rigindni svet opterećuje većinu ljudi i ne izdrže u njemu bez prekida i pauza, a drugi svet s previše komocije ne pruža znanje niti nudi promenu prakse. Zato, u kome god se od ova dva sveta trenutno nalazili – iskoračiti je dobra stvar. Dobro je kada se iz previše komocije iskorači u malo više disipline, makar samo povremeno, i ne treba objašnjavati zašto. Ali je dobro i kada se iz discipline ponekad iskorači u . . . smoki 🙂 Što već treba objasniti. Dobro je jer se uništava mit o “savršenstvu” i većini običnih smrtnika bude lakše oko srca. Mada je trebalo i ranije da znaju da savršeno ne postoji, odrasli smo ljudi i ne verujemo u bajke 🙂

Korak drugi: upoznati sastojke

Ovaj korak nije neophodan ali ume da olakša donošenje odluka. Imala sam priliku da slučajno upoznam jedan sastojak jednog Fast Fooda i mogu reći da je bilo prilično korisno. Naime, agencija sa kojom sam u kontaktu me je pozvala sredinom oktobra da obiđemo firmu od koje se salatom snabdeva (između ostalih) i poznati Fast Food, koji ću u tekstu zvati “X”. Na kraju pozivnice je stajalo da ćemo u povratku ručati u “X”. Predstavnici agencije, grupa novinara i nas dve blogerke smo krenuli na izlet. Lepo smo dočekani u firmi, da bi nas u sledećem trenutku upakovali u zaštitnu opremu bez koje nismo smeli da uđemo u proizvodni pogon.

Odgledali smo ceo proces: od čišćenja svih malo grubljih listova, preko detaljnog pranja, seckanja, pakovanja, provere paketa sa salatama na metal, sve na adekvatnoj niskoj temperaturi da se biljčice sačuvaju. Imali smo vremena i za pitanja.

• Pitala sam o sredstvima koja se koriste za zaštitu bilja i dobila odgovor da se koriste moderna sredstva sa karencom od 1 do 2 dana, koja sebi ne mogu da priušte mali proizvođači. Zato je i cena ovih proizvoda viša. Vrhunski standardi higijene, visoko postavljeni zahtevi proizvodnje koštaju. Nemam mogućnost branja salate u babinoj bašti pa mi je bilo drago da vidim da imamo i mesto sa strogom kontrolom kvalitet. Mada lokalna pijaca i dalje ostaje najbliža lokacija.
• Drugo pitanje je bilo o zaštiti životne sredine i bacanju otpada. Ispalo je da svi oni listovi koje skidaju sa salata završe kao hrana za životinje iz ZOO vrta. One dobijaju svoje porcije povrća i blago njima. U Srbiji ljudi ne jedu povrće ni kada kupus košta 20 dinara.

Dopalo mi se sve što sam čula i videla i vezano je za zeleniše – ali salatu na stolu restorana ne čine samo zeleniši.

Korak treći: čitanja i pitanja

Kada smo nakon posete firmi stigli u “X” razmatrala sam da li mogu da napravim iskorak koji mi je prihvatljiv? Cela grupa je tu, družimo se, pričamo, svi naručuju – ne moram da budem dežurni mrgud, nemam ortoreksiju 🙂 Ipak, ako naručim salatu, ovde ne mogu da dobijem maslinovo ulje i limun. Upravo zato znam da čitam i pitam. Tražila sam sva tri preliva koja imaju u kesicama da vidim mogu li nešto da “uglavim” u svoje navike. Preliv na bazi jogurta ima najviše sastojaka koji mi nisu mili i dragi, a preliv sa sirćetom za moj ukus ima previše šećera. Zato je preliv sa sirom iznenadio: mada najviše kaloričan (što na žalost većina ljudi jedino gleda) ne sadrži skrob, ima samo par grama šećera, nema puno teško čitljivih aditiva i nije sa sojinim uljem već sa repičinim uljem (sličnije maslinovom).

Da bi u mom sistemu vrednosti “salata” bila prekrštena u “ručak” trebalo bi da ima neko meso i na moju izjavu da ne jedem pohovano meso i ne mogu da uzmem pileću salatu, rekli su mi da imaju i salatu sa grilovanom piletinom. Nisam imala pojma jer se ne viđamo 🙂 Pitala sam odakle je meso? Rekli su mi da se piletina uvozi iz Mađarske, a junetina iz Mađarske i Austrije. Kako mi ovo nije šapnuto na uvce već rečeno jasno i glasno pred gostima iz Blica, Politike, B92 i NeMoguDaSeSetimOdakleSve – reših da prihvatim informaciju da mi u slatu neće biti ubačeni delovi uvozne kokoške koja je pre klanja imala 4 noge, jedan rog i treće oko 🙂

I naručih salatu s grilovanom piletinom i prelivom od sira. Obrok je bio bez pomfrita, šejka, soka, kolača, sladoleda, bez otvaranje kesice u kojoj su bili komadići hleba – i uspela sam da u “X” imam Low Carb ručak sa dovoljno proteina, mastima na koje se ne mrštim, puno vlakana i minimumom aditiva. Za jedan iskorak, ovo nije bilo ni malo potresno. Mada je preliv mnogo, mnogo lepši kada ga ja sama pripremim.

Korak četvrti: podići sidro

Gospodo tinejdžeri (pa i vi malo stariji),

kao što ja nemam naviku da idem u Fast Food restorane, ni vi nemate naviku da tamo idete na salatu. To znam. Ali kad ste već toliko čvrsto rešili da budete tamo – napravite neki drugi iskorak iz sadašnjih navika. Kad ste već tu, bacite dobar pogled na namirnice od kojih je načinjena hranu koju naručujete, a zatim pročitajte i ostale sastojke vaše hrane ako su informacije dostupne. Biće na početku malo čudno jer do sada to niste radili – ali probajte. Ako se ja ne plašim “X” salate, ni sirovo veganski autor smokija – što bi se vi plašili da malo gledate, pitate i čitate? Za početak samo to i ništa više.

Možda u nekom trenutku u budućnosti, nakon ko zna koliko gledanja, pitanja i čitanja, onako usput i bez presije, unesete različitost u dosadašnje navike. Recimo, da uz uobičajeni obrok uzmete salatu umesto pomfrita, ili vodu umesto soka, ili preskočite dezert? Nikave lobotomije i vratolomije, samo mini izmene.

Nije fora da budete nasukani u Fast Food luci uvek na na istom mestu, bez ikakvih mrdanja i promena. Moraćete da zgrabite to kormilo u nekom trenutku i pokrenete se bar malo. Verujem da će biti lakše ako to uradite bez plana da odmah preplovite Tihi okean – i jezero je OK za početak.