Lifestyle

Kako da se dobro opremite za rad od kuće – i ne zaboravite na zabavu?

Pre nekoliko dana, bile su tačno dve godine od kada sam se otisnula u preduzetničke vode i počela da udaram pečate na svoju dokumentaciju. Nije bilo lako da se odlučim na ovaj korak, pa umalo nisam pobegla iz “Agencije za privredne registre” tog 03.10.2016.  – ali dve godine kasnije, znam da je bilo dobro što sam ostala tamo i završila šta treba 😀

Nisam ranije ni razmišljala kako ću od nekih ličnih hobija koji su u vezi s gastronomijom i nutricionizmom, doći do momenta da i zvanično, samoj sebi organizujem dan i posao. Mada, povremeno kažem kako imam najgoru šeficu na svetu koja je umislila da u odmor spada gledanje video tutorijala o fotografiji ili nutricionističkih predavanja 🙂

Štampač moj nasušni…

Operativno, najluđi je bio prvi mesec preduzetničkog života… Ne zato što nisam znala kako se popunjava virman ili nisam umela da vodim dokumentaciju – znala sam to odlično s nekih ranijih poslova. Najgore je bilo što nisam imala štampač.

Moj štampač je ostao kod mame i tate, 240 km daleko od Beograda. Život je postao jurnjava po kopirnicama kako bih štampala ugovore, izvode i fakture. Kad je stari štampač stigao onda sam tražila mesto gde da kupim odgovarajuće kertridže, a kasnije kad se iznenada isprazne, opet jurila da ih napunim – proklinjući onog ko ih je napravio crne i neprovidne.

Na početku sam mislila da je bolje imati bilo kakav štampač nego nikakav, ali kako sam stizala do novih poslova i aktivnosti – počela sam da uviđam da je najvažije imati štampač koji neće iznenada izneveriti. Ovo pričam kao osoba koja je svojevremeno nabavila prilično pristojan Ink-Jet s funkcijama skeniranja i fotokopiranja. On se nije pokvario ni posle dosta godina i na tome svaka čast proizvođaču, ali je tadašnja tehnologija sada postala izuzetno iritantna, i evo na koje sve načine:

Pisala sam vam i da radim kao stručni asitent na snimanju emisije “Mr. Kitchen”. Svaki drugi vikend od jutra do mraka u studiju, na snimanju 10 emisija  što u prevodu znači oko 35-40 jela. Naravno, za svoj posao pravim planove koji se zovu “Subota” i “Nedelja” 🙂 Svaki od njih ima 5-6 stranica i ne može sve da bude štampano crno, jer u različitim bojama držim beleške, podsetnike, tips&tricks za stilizovanje hrane za goste i sl.

Zamislite da mi se isprazne kertridži u petak uveče kad štampam poslednju verziju plana i treba još jednom da se preslišam šta je potrebno kako bi snimanje teklo bez zastoja, bar što se mog dela posla tiče? Kad kažem “preslišam” to neizostavno znači da držim olovku i pravim poslednje beleške. Pričam iz iskustva, pošto se dogodilo da se crna i još jedna boja isprazne u petak uveče, pred snimanje. Morala sam nekoliko puta da vadim i mućkam kertridže, štampala svetlo-plave stranice, jednu po jednu, bacala papire koji nisu bili dovoljno vidljivi… A sve to samo zato što neki pametnjaković nije upotrebio providnu plastiku za izradu kertridža 🙁

Još jedan momenat kada štampač ne sme da me izneveri je kad dizajniram recept za klijenta, a to radim ovako… Imam neku početnu ideju i inspiraciju, a često i zadati sastojak. Onda te ideje menjam, modifikujem, usklađujem mere s nečim što ja zamišljam da će biti po mom ukusu. I dobijem recept kreiran iz glave i “napamet” – nikada isproban. Takav recept štampam i nosim u kuhinju, pa na isti papir dok radim zapisujem izmene, nove mere, začine, sugestije i utiske. Tako dobijam finalni recept. Sad zamislite da sve to moram da žvrljam rukom po papiru?! Pa samo bih mogla da sednem i plačem…

Za kraj, ne moram ni da vam pomenem nabavke namirnica za “Mr. Kitchen”, ili moj blog, ili momente kada mi dolazi društvo (obožavam da kuvam za društvo), ili sada dok radim na svom budućem kuvaru… Naravno da ne pravim spisak za kupovinu rukom, jer moje liste umeju da budu jako dugačke. Dok ih završim, menjaju se više puta i na kraju namirnice uvek složim prema odeljenjima na kojima se kupuju, kako bih bila što efikasnija. Naravno da ne mogu da žvrljam olovkom, jer toliki višak vremena stvarno nemam. Nemoguće mi je da funkcionišem bez čitkog i jasno odštampanog spiska.

Samo transparentno kod Epsona!

Ponudu da testiram novi Epson štampač kod koga se boje pune kod kuće, iz bočica, tako dizajniranih da ne možete da se umažete – dočekala sam sa oduševljenjem, jer znam kako se teško skida boja s ruku kad se umackate noseći kertridže na punjenje. Ono što nisam znala dok ga nisam otpakovala je da se ne puni neki poseban “kućni kertridž” koji je tamo negde unutra – već komorica koja je na frontu štampača i koja je

P-R-O-V-I-D-N-A ! ! !  🙂

Posle trauma sa starijim Ink-jet modelima kod kojih se nikada ne zna dokle smo došli s količinom boja – ova ideja mi je bila spasonosna. Ne samo da nema kertridža koji se bacaju i izuzetno teško recikliraju, već je i ovaj ekološki podobniji štampač mašina s manje iznenađenja. Nivo preostale boje se vidi!

Naredna stvar koja me je oduševila nakon vađenja štampača Epson EcoTank L4160 iz kutije jeste dizajn bočica sa bojom. Nema šanse da se umažete jer je sve perfektno uklopivo, lako sami punite boje i potpuno ste zaštićeni od mrlja.

Ono čime je nabavka laserskih štampača do danas možda i bila opravdana bili su troškovi štampe i broj stranica koji se isprinta nakon zamene ili dopune kertridža. Ovaj put, i ta priča se završava – jer sa L4160 i ostalim štampačima iz EcoTank linije – ako ste prosečan potrošač, možete da štampate pune 3 godine samo sa bočicama dobijenim uz štampač! Ovo znači 14,000 crnih stranica i 5,200 stranica u boji!

Svakako, ako imate moderan i tanak laptop, vi se takođe mučite s nedovoljnim brojem USB priključaka. Zato je divota što s ovim štampačem možete da komunicirate preko WiFi konekcije. Drugim rečima – zbogom dosadnim kablovima i još jedan USB priključak je slobodan 😉 Kod Epsona postoje posebne aplikacije za štampu i skeniranje/štampanje preko mobilnog telefona – ali moram priznati da to još uvek nisam isprobala. Štampač je jednostavan za upotrebu, pa nisam imala potrebu da se “igram” s aplikacijom – ali svakako planiram da je testiram nešto kasnije.

Moj novi laptop nema CD čitač, pa sam instalaciju softvera radila online. Iz iskustva, uopšte ne morate da se mučite s pisanim instrukcijama koje idu uz štampač. Potražite samo na tim instrukcijama adresu sajta i odmah idite tamo. On vas step-by-step vodi kroz pravilnu intsalaciju, pa doslovce ne morate ni pretrano da razmišljate.

Brzina i kvalitet štampe kod modernih Ink-jetova

Kada se Epson pohvalio u svojim video tutorijalima brzinom i kvalitetom štampe bez razmazanog mastila – nije ni najmanje preuveličavao pa full color stranice izlaze jako brzo, dok se samo kod fotografija čeka malo duže. Print na specijalnom foto-papiru je odličnog kvaliteta, ali ipak – ako štampač uzimate zbog slika, bolje se odlučite za EcoTank modele specijalno namenjene za štampu fotografija.

Dakle, ovo nema veze sa Ink-jet štampačima ranijih generacija. Zaboravite sve što ste mislili da znate o dosadnim “pljuckavcima”, kako smo ih zvali dok su bili sporiji od puža.

Kvalitet štampe je takav da sam podetinjila i nisam uspela da se pomerim od radnog stola satima! Sve sam uradila što do sada nisam mogla – uključujući i to da sam sve slike koje vidite na kraju magnetima pokačila na vrata friždera 😀

Sveže napunjene komore za boju i 5,200 obećanih kolor stranica su za mene bili zeleno svetlo za: “konačno ću odštampati neke od omiljenih slika svojih jela” – i tako sam prvo izbacila desetak omiljenih fotograrfija hrane, a onda po prvi put odštampala pozivnicu i jelovnik za večeru s društvom.

Poznato je da uživam u pripremi večera za prijatelje i kad imam vremena, spremam više jela. Do sada smo se zvali preko Facebooka, a klopali bez odštampanih jelovnika. Nikada nisam uradila ni listu recepata s večere koju bi mogli da ponesu kući… Ovaj put sam konačno dizajnirala jelovnik!

I na kraju mi ostaje još jedna stvar… Kada budem poželela da na večeru pozovem samo jednu specialnu osobu, uvek mogu da uradim pozivnicu na finom foto-papiru i pošaljem je poštom. Nekada mi nedostaju te “staromodne” stvari, jer pripadam generaciji koja je pisala pisma. Zapravo, kad sam bila klinka dobijala sam prava pravcata ljubavna pisma u poštansko sanduče i na kućnu adresu 😉 Zato mi je ideja slanja pozivnice za večeru izuzetno draga i simpatična. Sigurno ću je jednom sprovesti u delo…

Naše kancelarijske igračke su nepohodne, pomažu da nam radni dan prođe neometano i s manje stresa. Ali kad se radno vreme završi i nastupe momenti za odmori u uživanje, ozbiljni review sjajnog uređaja za kancelariju (pravu ili kućnu) – pretvara se u priču o tome kako da sebi život činim lepšim i zabavnijim.

Ovo posebno važi za mene, jer zbog rada od kuće i prirode posla – ja stvarno ne znam kada mi radno vreme počinje – a kada se završava. Valjda nikad, jer sam se upravo setila kako na sastanke s novim kijentima, umesto da ponesem samo svoju vizit karticu i knjigu “Gurmanske veze” – mogu da ponesem i nekoliko relevantnih fotografija svojih jela. Kad je Epson EcoTank u kući, to je brži posao nego šminkanje za izlazak iz kuće 😉

U međuvremenu, odštampaću sebi i jednu sliku palme na plaži, da odmaram oči – čekajući da mi moja najgora šefica na svetu odobri jedan duži godišnji odmor 🙂 😀

 

U saradnji s Epson Srbija.

 

Leave a Reply