Lifestyle

Gde da kupite egzotične namirnice za japanska i azijska jela?

Već neko vreme, naši najveći marketi imaju deo posvećen svetskim kuhinjama. Ne samo da, kao nekada, možemo da pronađemo alge, tamari sos i miso pastu u “zdravoj hrani” – već je ponuda sve zabavnija i egzotičnija!

Zbog fizičke blizine, najčešće po egzotiku idem u Metro i Tempo, mada ne bih rekla ni da drugi zaostaju. Čak je zabavno otići na više mesta, jer nema istih “egzotikica”… Sve više volim da obilazim veće markete jer uvek u nekome nađem sitnicu, koju nikada nisam videla na drugom mestu. Cene su takve da ove namirnice nisu “nedodirljive” ali nekome ko do sada nije eksperimentisamo mogu da poruče “ne bacaj pare i drži se isprobanog”.

Hajde da pokušam da učinim nešto po tom pitanju? 🙂 Ne samo da sam već napisala i snimila masu recepata s egzotičnim sastojcima, već želim i da vam kažem gde da ih kupite za novac koji će vas stimulisati da se igrate – a ne da vas odvrati od eksperimenata.

Dakle, ako hoćete da šopingujete otkačene namirnice, uz skromniji budžet – predlažem Kineski tržni centar u bloku 70. Konkretno, samoposlugu koja se nalazi tamo. Iste stvari koje su u većim marketima možete da nađete i u ovoj radnji, samo za umerenije cifre.

  • Kako do radnje? Uđite u onu noviju zgradu u kineskom TC- bele boje. Popnite se pokretinim stepenicama na sprat i odmah skrenite desno – 1. ili 2. lokal na desnoj strani je ta samoposluga. Ne možete da primašite i da hoćete.
  • Šta već godinama kupujem tamo? Kupujem prvenstveno sušene namirnice koje se ne kvare mesecima – za japansku, kinesku i druge egzotične kuhinje. Napunim kese, platim taman toliko da me uopšte ne zaboli mozak & dugo sam mirna što se azijskog food izvoljevanja tiče.

MUST HAVE SHOPPING LISTA (a sve ima jako dug rok trajanja i nećete bankrotirati):

Sušene kineske pečurke. Oyster sos. Fish sos. Vasabi pasta. Ukiseljeni đumbir za suši. Suši alge (nori). Pirinčani papir za rolnice. Suši sirće – već začinjeno. Bambus prostirka za motane sušija. Vakame alge. Crni susam. Godži bobice. Mini pasulj u crnoj, zelenoj i crvenoj boji. Pirinčano sirće. Crveni i crni pirinač. Suši pirinač. Ukiseljeni bambus. Pirinčane nudle. Panko mrvice. Začini poput belog bibera, five-spices i sl.

Većina pomenutih stvari košta 150-300 dinara 🙂

Šta NE kupujem? 

Soja sos jer je nižeg kvaliteta, koristim samo prirodne (vidi više o umami). Miso pastu. Susamovo ulje jer miriše jako, a ne deluje mi prirodno. Smrznutu robu mada ima egzotičnih riba, pa i meduza ponekad (možda probam nekad). Slatkiše. Grickalice. Putere poput susamovog i kikiriki. Kokosovo mleko jer ne mogu da pročitam sastav.

Znači, nije problem praviti sushi u svom domu u Vranju ili Kosjeriću —- ako vam snimim jasne video recepte & ako dojavim gde možete da nabavite potrebne namirnice, za stvarno razuman iznos 😀

U svetlu ovih informacija, moj današnji recept više neće delovati tako zastrašujuć, egzotičan i nemoguć 🙂

Mada, ako ipak imate problem da odete u nabavku ili da vam neko iz Beograda donese ove namirnice – napravite jednostavne zamene. Uzmite samo miso pastu koje i dalje ima u svim zdravim hranama, malo soja sosa, đumbira u prahu, kog ima i u Maksiju – a napravite sami nešto što liči na panko mrvice Škarpinu svakako možete kupiti i smrznutu, ili zameniti bilo kojim drugim filetom ribe, npr. oslićem. I pileće belo meso može da bude OK u ovom receptu, samo ga dobro izlupajte.

RECEPT: škarpina u miso pasti i panko mrvicama

Sastojci:

  • 2 fileta škarpine bez kože
  • kašika miso paste
  • kašika prirodnog soja ili tamari sosa (npr. Kikkoman gluten free)
  • kašika soka od đumbira (dmBio) ili đumbir u prahu
  • kašika Oyster sosa  i / ili kašika Fish sosa
  • 1/4 kašičice belog luka u granulama
  • 1 belance za pohovanje
  • malo soli
  • pirinčano brašno za pohovanje
  • panko mrvice za pohovanje
  • svinjska mast ili ulje komine masline za prženje

Priprema:

Isecite oba fileta na pola, malo koso – tako da dobijete 4 komada slične veličine. Miso pastu, soja sos, đumbir, oyster, beli luk – izmešajte u činijici i četkicom ili kašičicom rasporedite na svaki komadić ribe – ali samo s jedne strane.

Uključite ringlu i počnite da grejete na srednjoj temperaturi mast ili ulje. Neka bude malo deblji sloj masnoće. U tanjir, na koji ćete vaditi ribu, stavite papirne ubruse koji će upiti višak masnoće.

Sipajte u jedan tanjirić pirinčano brašno, u drugom umutite belance uz trunku soli, u treći istresite panko mrvice. Sada sve komade ribe spustite na namazanu stranu u pirinčano brašno i dobro utapkajte. Premažite drugu stranu miso-miksom, pa uvaljajte i ovu stranu u pirinčano brašno.

Dobro obloženu ribu provucite kroz belance i na kraju dobro uvaljajte i u panko mrvice. Kada ste sva 4 komada obložili, sačekajte još koji minut i uvaljate ih još jednom u ostatak panko-mrvica. Tek sada su za prženje. Pirinčano brašno i panko će osigurati izuzetnu krckavost.

Pržite na srednjoj temperaturi i pazite da mrvice ne zagore i ne dobiju žutu boju (pažljivo okrećite više puta). Neka komadi ribe ostanu lepo prženi, ali što je više moguće bele boje. Za zdraviju verziju, svakako možete koristiti i rernu.

Ja sam ribu poslužila uz “WOK mešavinu” kuvanu na pari, blago posoljenu i začinjenu trunkom susamovog ulja – ali sam sigurna da i stir-fry (brzo prženje na visokoj temperaturi) od kupusa sečenog na tanke trake može da bude super ideja.

Ovo zeleno što se vidi na slici s leve strane je vasabi pasta. Od nje se plače kad se uzme previše i ima ukus kao jak, egzotični ren. Obožavam je 🙂

Koja je fora s drvenom daskom?

Što se ove lepe daske na slikama tiče – to je daska koju sam dobila na poklon od firme “Vrdnik drvo”. Prvo mi se dopada što je daska “dvopersonska” 🙂 Velika je i stvarno mogu da uradim serviranje za dve osobe – jer što bih prala dva tanjira, kad mogu jednu dasku!

O “shameless self-promotion” momentu, gde je na dasku urezano ime mog bloga – e to tek da ne pričam! Što više hrane biva pojedeno, to više “Vitki Gurman” logo bode oči. Ne može bolje! Ako sam ja kuvala i postavila sto, a još nismo izvlačili slamku ko pere sudove – red je da gost samo o meni misili dok sedi za stolom 🙂 Makar i zahvaljujući ovoj metodi 😀

Inače, imam dobru priču za daske… Pre neku godinu, počne diskusija na FB, fazon “sme ili ne sme da se jede iz drvenog posuđa ili s drvene daske“? Svi restorani sad imaju neke daske za serviranje hrane – a je l’ to prirodno i zdravo, ili je to načisto QQ-Lele-majko loša ideja?
Ko zna da li se to lako pere?
Ako jedete sa daske, je li to cool ili vam fali daska u glavi?  Išla je diskusija tako – sve u 16.

Ja onda rešim da saznam istinu. I pozovem boga-oca 🙂

Mislim… pozovem mog tatu.

Koji nije bog jer mi je tata – nego je bog na ovu temu. Za drvo! Tata je bio jedan od najboljih studenata na Šumarskom fakultetu u svojoj generaciji. Smer obrada drveta. Hteli da ga zadrže, ali je on više voleo da bude tehnički direktor u prozvodnji, nego sinjor-profesor. Moj tata sve zna o drvetu.

Dakle, pozovem ja tada, totalno preko veze, izuzetno relevantnog stručnjaka – koji mi ovako kaže:

  1. Da su davnih dana sudovi bili drveni, pa nije čudo da budemo “retro” i vratimo se na prvobitne materijale
  2. Da je jako važno da se radi o tvrdim vrstama drveta i da ne može drveno posuđe da se pravi od-čega-ti-hoćeš, nego od čega može  (naravno da nisam zapamtila kojim vrstama drveta se radi)
  3. Da je još važnije da obrada bude takva da je drvo savršano uglačano – bez pukotina, rupica i sl. Perfektna šmirgla završava proizvodnju drvenog posuđa/podloge
  4. Da se obično nabaci neka masna ali takođe prirodna zaštita
  5. Da odmah po po potrebi drveno posuđe/podloga mora da se opere i odlično osuši

Zahvaljujući toj priči od pre neku godinicu – danas, kad serviram hranu na drvenoj podlozi, tačno znam šta da gledam. Zato, i vi – bez brige!

Ako volite drvo i sviđa vam se ovaj način serviranja – znate kome da se javite  😉

1 Komentar

  • Tata zna znanje i nema se tu šta dodati 🙂 Da bi daska bila bezbedna za upotrebu sa hranom, pored svega što je tata rekao, mi strogo vodimo računa o tome da kada, na primer, pravimo daske iz više segmenata drveta, lepak koji se koristi ima HACCP sertifikat. Takođe i završni premaz sa kojim tretiramo daske poseduje HACCP sertifikat. Da bi vam daska uvek bila bezbedna za upotrebu sa hranom, bez obzira da li je reč o dasci koju smo mi napravili ili bilo kojoj drugoj dasci napravljenoj od drveta (plastične daske izbegavajte po svaku cenu, ne zato što mi pravimo drvene, nego zato što vrlo brzo postaju rasadnik bakterija) i da bi vam trajala dugi niz godina, ovako bi ih valjalo koristiti i održavati:

    Na dasci se seče i služi hrana. Kada se seče, gledajte da ne koristite reckave noževe, oni će brzo oštetiti drvo, a prilikom serviranja hrana ne bi smela da bude vrela. Usled dodira sa vrelom hranom ili predmetom, najverovatnije će ostati fleke, u najgorem slučaju daska će usled česte velike promene u temperaturi popucati.

    Daske i poslužavnici se peru hladnom ili mlakom vodom, sunđerom i deterdžentom. Ukoliko se samo služilo na njima, nekada je dovoljno samo obrisati vlažnom krpom. Posle pranja se briše krpom ili papirnim ubrusom. Suši se prirodno, nikako pored nekog jačeg izvora toplote. Velika toplota dovodi do pucanja drveta. Vlažni uslovi ne odgovaraju ni jednoj vrsti drveta.

    MAŠINA ZA SUDOVE NE DOLAZI U OBZIR!

    Da bi daska duže trajala, posle određenog broja pranja, mora se ponovo mazati. Za to možete koristiti razna mineralna, ili rafinisana ulja, (maslinovo, suncokretovo, laneno…), dobra je i podgrejana svinjska mast. Uzmete pamučnu krpicu i lagano utrljavate u drvo, posle toga papirnim ubrusom fino obrišete, a drvo je popilo koliko mu je potrebno. Tim postupkom ćete znatno produžiti vek trajanja i daska će vam uvek blistati.

    Uživajte u svakom zalogaju, jer hedonizam jača organizam 🙂

Leave a Reply