Opština Inđija spada u jednu od najrazvijenijih opština u Srbiji i važi za mesto dobro za privredna ulaganja, što je 2008. potvrdio i „Finacial Times“, stavljajući ovu opštinu na listu 25 najboljih Evropskih destinacija za investicije.
Jedan od razloga što može da se pohvali ovakvim rezultatima, leži u tome što se Inđija nalazi između dva najveća grada u Srbiji: Beograda i Novog Sada – a takođe blizu Dunava i Fruške Gore.
U ovoj razvijenoj kosmopolitskoj sredini, bogata je i trpeza. Uglavnom se pripremaju jela od mesa – gulaši, perkelti, paprikaši – dok blizina Dunava omogućava pripremu brojnih specijaliteta od ribe, od kojih je posebno poznat dimljeni šaran. Ljubitelji dimljenog i suhomesnatog, rado će isprobati kulene i kobasice iz ovog kraja.
Naravno da blizina Fruške Gore omogućava i da se ta trpeza isprati sjajnim vinima. Ako se zadesite u ovom gradu, potražite slankamenku – vino od autohtone sorte grožđa iz ovog dela Srbije.
Manifestacije na kojima Inđija može da predstavi svoju ponudu hrane su „Zlatni kotlići“, takmičenje u pravljenju čvaraka i „Maradička jesen“ gde se kuvaju paprikaši.
Fotografija: pazovaindjijavesti.com
DTL Žuti marketi, Inđija
Preduzeće ZAM širenje svoje maloprodajne mreže otpočinje 1989. godine, otvaranjem prvog objekta, opremljenog žuto-crvenim bojama. Kupci su govorili kako idu „do Žutog u kupovinu“ pa su tako i kumovali imenu marketa. „Žuti marketi“ postaje i zvanični naziv.
Do danas su ZAM „Žuti marketi“ stigli do 22 maloprodajnog objekta i svi su na teritoriji opštine Inđija. ZAM zapošljava preko 250 radnika i ponosi se činjenicom da su neki, zbog uslova za rad, s njima preko 15 godina.
ZAM sponzoriše sportske klubove, kulturne manifestacije i sportske događaje – a takođe aktivno učestvuje u donatorskim aktivnostima i pružanju pomoći pojedincima i organizacijama. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima se posebno izdvaja “Oktobarska nagrada” iz 2018 godine – kojom im se opština Inđija zahvalila za dostignuća u privredi.
RECEPT: Kajzerov kuglof – Kaisergugelhupf
Prvo sam poželela da ovu opštinu predstavim nekim jelom čiji je glavni sastojak dimljeni šaran. Istovremeno sam imala u vidu da su gulaši, perkelti i paprikaši jako karakteristični za Inđiju. Pogotovo paprikaš od rečne ribe. Mada, najbolje riblje čorbe i riblji paprikaši oni u koje se stave različite vrste riba, pa moja priprema samo od šarana ne bi bila preterano autentična.
Onda sam shvatila da niko nigde nije pomenuo ni jedan slatkiš vezan za Inđiju! 🙂 Zato sam tražila i tražila po internet stranicama, raspitivala se – i konačno pronašla informaciju koju tražim!
Na portalu „Nezaviski inđijski mediji“ pročitala sam divan tekst o kuglofima iz ovog kraja. Kažu da je u Evropi za kuglof odlučujuće doba bio 19. vek. Tada je, pod uticajem bečke aristokratije, ovaj jednostavni kolač počeo da prelazi u neku vrstu statusnog simbola, koji se služi uz doručak – ili uz kafu i čaj, tokom podneva. U sremske krajeve stigao je s nemačkim doseljenicima.
Kuglof nazivaju „kolačem s 400 varijaciija“ i reč potiče iz francuskog jezika – ali se za njegovo poreklo žustro bore Francuzi, Nemci, Italijani i Austrijanci. Jedna od varijanti koja najbolje predstavlja Srem je ona s bermetom, cimetom, orasima i čokoladom. Mada na poznatoj stranici „Ukusi Vojvodine“ može da se pronađe i jako lagana, letnja verzija kulgofa s jagodama.
Ipak, najtajniji i najmisteriozniji ostaje „Kajzerov kuglof“, spreman sa suvim grožđem natopljenim u rum. Originalni recept je do dana danšnjeg ostao tajna. Kako domaćih prevoda za ovaj desert skoro i da nema, posetila sam sajtove na nemačkom jeziku i pročitala različite verzija Kazerovog kuglofa, dok nisam našla onu koja je delovala najautentičnije. Usput sam se hvatala u koštac sa željom da suvo grožđe ne potopim u rum – već upravo u beli bermet iz ovog kraja Srbije 🙂
Sve sastojke za ovaj preukusni desert možete pronaći u bilo kojoj od 780 DTL prodavnica.
ZA TESTO:
- 250 g punomasnog mleka
- skoro cela kesica kvasca
- 500 g brašna
- 150 g omekšalog maslaca
- 180 g šećera
- 6 žumanaca
- rendana korica 1 limuna
FIL:
- 150 g suvog grožđa
- 50 g ruma
- 1 kašika cimeta
ZA KALUP:
- maslac
- oko 60 g blanširanog badema
ZA POSIPANJE:
- šećer u prahu
View this post on Instagram
Priprema:
Na početku rada, potopite suvo grožđe u rum, da se rehidrira uz povremeno mešanje. Zagrejte mleko da bude mlako i rastvorite kvasac. Prelijte badem vrelom vodom.
U međuvremenu, umutite mikserom maslac i šećer dok sve ne postane penasto i kristali šećera se u potpunosti ne rastope. Zatim u to umešajte i 6 žumanaca. Masi zatim dodajte kvasac narasao u toplom mleku, kao i rendanu koricu limuna. Na kraju se dodaje i brašno. U umešeno testo dodajte na kraju i suvo grožđe (višak ruma ocediti). Testo se pokriva i ostavi da narasta dok se pripremi kalup i bademi.
Za pečenje se koristi kalup za kuglof prečnika od oko 20 cm. Blanširanim bademima se skine kožica, a zatim se iseku nožem – na pola ili sitnije, po želji. Potrebno je da se kalup dobro podmaže maslacem i dno pospe iseckanim bademima. Testo se prebaci u kalup, pažljivo kako bi bademi ostali na svom mestu. Zatim se pokrije i ostavi oko sat vremena na toplom mestu da naraste.
Pred kraj narastanja testa, uključite rernu na 200 stepeni i čim ubacite kuglof da se peče, pa odmah smanjite na 175 stepeni. Pecite oko 45 minuta. Kad je kuglof pečen, izvadite ga, sačekajte da se malo prohladi i dok je još uvek topao, izvadite iz kalupa i pospite šećerom u prahu.
