DTL VUM je osnovan u Šapcu 1992. godine, kao malo porodično preduzeće sa svega 5 zaposlenih. Bavili su se distribucijom domaćih i stranih proizvoda. Danas VUM ima maloprodajnu mrežu od 73 objekta i veleprodajni kompleks na 3000 m2.
Broj zaposlenih je rastao iz godine u godinu, da bi dostigao broj od preko 400 zaposlenih. VUM u velikoj meri podržava razvoj i održivo poslovanje lokalnih proizvođača, tako da u svom širokom asortimanu ima brojne proizvode upravo s teritorije opština Šabac, Bogatić i Vladimirci.
Poseduje Sertifikat HCCP standarda, kojim potvrđuje kvalitetan i bezbedan promet hrane od proizvođača do krajnjeg potrošača. Potvrdu uspešne poslovne politike, firma je dobila 2012. godine, kada je postala vlasnik prestižne povelje “Kapetan Miša Anastasijević” u kategoriji „Najbolje malo preduzeće“ u okviru projekta “Put ka vrhu”.
Šabac – zaslužena titula najboemskijeg grada u Srbiji
Zbog vesele atmosfere, brojnih kafana i poznatih poslastičarnica – nekada, u „zlatno doba“ – Šabac su nazivali gradom boema i „malim Parizom“. Čak i danas novi ugostitelji pokušavaju da očuvaju ove uspomene. Jedna od uspomena je ona na knjeginju Tomaniju, koja se trudila da u Šabac uvede „evropejske“ navike – pa su u gradu počele da se služe vanilice, bela kafa i slatko od ruže, što i danas možete pronaći kod ugostitelja.
Fotografija: turistickisvet.com
Između 2 rata, ovde je bilo preko 100 kafana, u koje je uvedena muzika, čak 30 godina pre nego što su beogradske kafane dozvolile kafansku muziku i dobile svoje pevačke zvezde.
Mačvanska trpeza je obilna, a ističu se sirevi i kajmak, gulaši od mangulice, a zbog toga što je grad na Savi – ni specijaliteti od ribe se ne propuštaju. Ipak, najpoznatije je obeležavanje prelaska leta u jesen takozvanom „Bekrijskom slavom“ – gde se umesto žita pravila „Papula“, gusti beli pasulj, a umesto sveće, u taj pasulj umetao praziluk.
U Šapcu, nakon jagnjećeg i prasećeg pečenja, išlo bi se u poslastičarnice, gde su služeni tradicionalni kolači poput salnjaka i brdarica.
RECEPT: Tradicionalne šabačke brdarice
Recept za brdarice sličan je receptu za poznate urmašice. Obično se razlikuju mere, vrsta masnoće koja se koristi, negde idu jaja ili ne, neko sirup kuva duže – a neko kraće. Ipak najprimetnija razlika je u šari.
Brdarice na gornjoj strani imaju uzdužne tanke prugice, jer se šara na njima radila na drvenom alatu, koji se zove „brdo“. Brdo su zapravo poređane tanke drvene grančice, nešto tanje od današnjih ražnjića, koje svuda možemo da kupimo. One su uvezane i pričvršćene, a okolo je nešto što liči na tanak ram.
Naravno da starinsko „brdo“ ne samo da ne možemo da pronađemo i kupimo, nego jedva da možemo da pronađemo fotografije preko Googla. Ima ih, ali su malobrojne. Zato mnogi jednostavno pritisnu nepečeno testo na rende i naprave bilo kakvu šaru. Ja to nisam htela.
Želeći da vam dočaram pravi izgled brdarica, sama sam od tankog kanapa i običnih drvenih ražnjića – napravila svoje drveno „brdo“ 😊 Bilo mi je potrebno samo 10 minuta i u video snimku imate pokazano kako sam to uradila…
Sastojci za sirup:
- ½ limuna isečenog na kolutove
- 350 g šećera
- 500 g vode
Staviti sve sastojke na ringlu i kada provre, kuvati još 5 minuta.
Sastojci za brdarice:
- 200 g otopljenog maslaca
- 100 g šećera
- 1 vanilin šećer
- 1 jaje
- 300g brašna
- ½ praška za pecivo
View this post on Instagram
Uključite rernu na 180 stepeni da se zagreje. U činiji umutite maslac, šećer, vanilin šećer i jaje. Kada se šećer rastopi – dodajte brašno s praškom za pecivo pa zamesite testo. Pustite da se neznatno prohladi i maslac se malo stegne. Podelite testo na loptice i na drvenom „brdu“ napravite karakterističnu šaru. Poređajte sve u pleh i pecite od 30-40 minuta, u zavisnosti od rerne.
Vruće brdarice, ako je plah bio veći prebacite u manju posudu, kako bi sirup mogao da ih prekrije. Vrući sirup se sipa na vruće brdarice. Pustite da se prohlade i upiju sirup, zatim ih stavite u frižider. Najlepše su kad se potpun ohlade, pa je preporuka da ih pravite unapred.
