„LION-NT“ je osnovan 1997. godine, kao veleprodaja s dvoje zaposlenih. Prvi maloprodajni objekat otvoren je 1998. godine – a 2002. godine počinje proizvodnju konditorskih proizvoda, što je i bio razlog promene naziva firme u „Leon Conditors“.
2004. godine otvara se velelepni supermarket “Leon Evropa” sa 10 kasa. On je enterijerom, eksterijerom, lokacijom, širokim asortimanom i politikom niskih cena značajno doprineo da ova trgovačka firma zauzme lidersku poziciju na teritoriji Pčinjskog okruga.
U 2011. godini, proizvodnja konditora je preorijentisana ka proizvodnji pekarskih proizvoda, a Leon je u naredom periodu nastavio sa daljim rastom i razvojem. Najveću najveću ekspanziju ostvaruje između 2017 – 2021., kada je otvoreno 11 maloprodajnih objekata u južnoj i centralnoj Srbiji.
Danas, članica Domaćeg trgovačkog lanca – „Leon Conditors“ u svom sastavu ima 18 prodajnih objekata, preko 400 zaposlenih, veliku pekaru, popularnu poslastičarnicu na jednoj od najprometnijih lokacija u Vranju, i što je najvažnije – nesmanjenu ambiciju da dalje širi maloprodajnu mrežu, zapošljava nove radnike i time doprinosi smanjenju nezaposlenosti u lokalnoj sredini u kojoj posluje.
Gastronomska ponuda Vranja
Kada otputujete do najvećeg grada na jugu Srbije, sem kuće Bore Stankovića, koju treba obići pre posete nekoj od mehana – ne sme da se izostavi ni Beli most, koji je simbol ovog grada. Ovekovečen je na mnogim fotografijama, razglednicama, a nalazi se i na grbu Vranja. Tek tada može da se razmišlja o hrani…
Jedan tekst sigurno nije dovoljan da se opiše bogata gastronomska ponuda Vranja, pa je obavezno izviniti se unapred zbog svega onoga što će biti izostavljeno. Zbog lokacije, gastronomija je bila pod uticajem orijentalne kuhinje, ali i kuhinja drugih susednih naroda.
Hrana se oduvek slagala uz karakteristične vranjanske melodije. Dovoljno je da pomislimo na Koštanu i mehanu – u kojoj ne bismo znali da li prvo da naručimo pesmu ili suve paprike s orasima. Ili ipak „Gravče na tavče“? Jelo koje svedoči o uticaju makedonske kuhinje. A zatim bi sledili slatkiši poput tufahija i tulumbi, kao uticaj Turaka i Albanaca.
Beli most u Vranju (izvor)
Karakteristične za ovaj kraj su i „vranjanske taljatele“ – testo tarana koje se stavlja u raznorazne đuveče ili gulaše. Među njima, najpoznatiji su „tarana s piletinom“ i „janija“: sočno jelo od različitih vrsta mesa. Ako se u janiju dodaju i zeleniši koji rastu u vnogradima oko Vranja, onda se dobija „vinogradarska janija“. Naravno, ne bi smele da se preskoče ni poznate salate „trljanica“ i „ljutenica“, koje super idu uz čuvene vranjanske pite…
RECEPT: Samsa – najpoznatija vranjanska pita
Tradicionalni biseri vranjanske kuhinje su i različite pite, prvenstveno od „sukanih“ (razvučenih kora). Na jelovniku se obično nađe:
- Propeć – neobično složena pita od razvučenih kora, sa filom od sira i jaja, nekada i s dodatkom zelja
- Banica – uvijena pita koja se pravi u slanoj i slatkoj varijanti, obično sa sirom, mesom ili rendanim jabukama
- Sečenica – za razliku od prethodne dve koje se prave s beskvasnim testom, sečenica se pravi s kvasnim i malo me podseća na moju makedonsku „kokmišku“
- Zeljanice – sve one brojne pite napravljene od spanaća, kopriva, zelja, blitve…
- Samsa – ova prazna pita prelivena kiselim mlekom i belim lukom je simbol vranjanske kuhinje
Samsa je kraljica vranjanske kuhinje jer se priprema samo u ovom kraju. Toliko je značajna da je bilo predloga da se specijalitet registruje kao srpski brend.
Priča se da su stari vranjanci smatrali da devojka ne može da se uda ako ne zna da pravi samsu 🙂 Nemam ideju koliko je to tačno, ali ako vam je do udaje – pogotovo ako ste bacile oko na nekog južnjaka – sada znate šta vam je činiti 😉
Za ispravnu verziju samse s razvlačenjem testa (sukanim korama) postoje 2 modela pripreme:
- Testo se deli na 9 loptica, malo razvuče – pa se dobijeni „diskovi“ premazuju mašću i spajaju 3 po 3, a zatim testo razvlači u tanke kore
- Testo se razvije u krug i seče kao da ćemo praviti kiflice, dok sredina ostaje cela – kao „cvet“ – pa se ka sredini preklapaju isečene i mašću namazane ivice
Sukane kore nisu lak poduhvat i potrebna je vežba. Zato, uz svo uvažavanje ovog važnog specijaliteta, odluka je bila da se napravi lakša verzija koju može da pripremi bukvalno svako.
Kako pojednostavljena verzija ima slične sastojke i nosi tu karakterističnu aromu pite s mašću, kiselim mlekom i belim lukom – svojim izuzetnim ukusom može da vas motiviše da jednom pokušate da razvučete kore, pa napravite originalnu vranjansku samsu.
Ili, ako idete do Vranja, svratite u DTL Leon po potrebne sastojke i zamolite neku vranjanku da vam pomogne da naučite kako se prave kore za originalnu samsu. Do tada, evo svima izvodljivog recepta, za ovu preukusnu i netipičnu pitu 🙂
Sastojci:
- 1 pakovanje kora za pite i gibanice (od brašna tip 500)
- 420 g punomasnog mleka
- 150 g brašna tip 500
- 1 kesica suvog kvasca
- 1 kašičica sitne soli
- 1/2 kašičice krupne soli
- 160 g rastopljene masti
- 2 kisela mleka
- 4 čena belog luka
View this post on Instagram
Postupak:
Odvojite pažljivo kore, a biće potrebno 10 kora (1 pakovanje). Sastojke za premaz ručno umutite u činiji: mleko, brašno, kvasac, sitna so. Nanesite premaz na prvu koru, a oko 3 kašike su dovoljne – pa poprskajte otopljenom mašću. Preko prve kore stavite drugu i ponovite premaz + mast. Zatim od ove dve premazane kore napravite rolnicu i stavite je u tepsiju. Na isti način složite i preostale 4 rolnice.
Složenu pitu premažite preostalom otopljenom mašću i pospite krupnu morsku so. Ubacite u rernu zagrejenu na 200 stepeni i pecite oko 30 minuta. Kada je pita gotova, premažite je kiselim mlekom, pospite naseckanim belim lukom i vratite u isključenu rernu na još 10 minuta. Servira se odmah, dok je topla.
