Od lansiranja brenda organske hrane dmBio, što se u Srbiji desilo 2015. godine – nisam srela osobu koja nije oduševljena ovim proizvodima. A otkrila sam da ima ukusa koji još nisu doputovali u Srbiju…
dm Food Festival se održao 19. novembra u Salcburgu. Kompanija dm drogerie markt ima filijale u 12 zemalja Evrope i kucnuo je čas da se upoznamo i razmenimo recepte!
Tako je i rešeno da je vreme za prvi Food Festival.
Centralno zbivanje bilo je kuvanje. Organizovano je 6 kulinarskih “ostrva” i na svakom su bile po 2 zemlje. Cilj je bio da na svakom štandu, po jedan šef predstavi karakteristično nacionalno jelo. Ali ne onako kako su ga pravile bake – već upravo uz što više umetničke slobode, i naravno uz dmBio proizvode 🙂
Srbiju je predstavljao Filip Ćirić, koga već znamo kao čoveka koji je prvi skupio hrabrost da započne s Fine Dining praksom u Beogradu, u svom restoranu Homa. To se, na moju radost i radost mnogih gurmana proširilo, pa danas Beograd može da se pohvali Fine Dining lokacijama i perspektivnim mladim šefovima, koji mogu da crpe inspiraciju i na lokalu.
A mi blogeri?
Nismo došli samo da fotografišemo i ručkamo – moralo je nešto i da se radi! Svaki bloger je bio “dodeljen” zemlji koja nije njegova i išao je na taj štand da asistira šefu/kuvaru. Mene, kao jedinu iz Srbije – dobio štand br. 5, zemlja domaćin, Austrija 🙂 Kako mi se u Austriji sviđaju i klopa i pivo, ako mene neko pita – mogli su i da me zadrže.
Što se Filipa tiče, nije morao da baš sve uradi sam, već je i on dobio “svoje” blogerke iz drugih zemalja:
Pored ovog dela, bilo je i izlagača. Za gastro blogerku, štandovi s organskim prehrambenim proizvodima, koje do tada nisam probala, dođu nešto kao parčence raja spušteno na zemlju. Proizvoda s tih izlagačkih štandova ima u dm drogerie markt Austrija i Nemačka, a kod nas još uvek nisu doputovali. Info je bitan ako idete u te zemlje i imate rođake “preko”. Moja preporuka je da svratite i pogledate.
Dva štanda pored kojih sam ja ostala malo duže su ovi:
Pax suši voće i povrće, i to od onog običnog do egzotike. Ako ne volite sušeni fizalis, možete uvek da uzmete sušeni ananas – kao što sam ja uradila 😉 Ili ako ne jedete sušeno voće, samo proćaskate sa ovim šarmantim momkom.
Ekipa s Herbaria štanda je smućkala začine da ti pamet stane. Kako su svi blogeri dobijali poklončiće, ja sam ovde odabrala začin koji je pravo malo čudo! Šest suvih pečuraka u jednoj kutijici. Na prvu loptu izdominira vrganj, a nakon njega se oseti tartuf. Šta reći, a ne zagrliti ovu malu limenkicu?
A dm drogerie markt izlagački štand?
E, na njemu sam upecala kesicu brašna od obezmašćenog blanširanog badema. Prošlo je više od nedelju dana od povratka, a ja je i dalje držim, gledam, šenim – i još je nisam otvorila 🙂 Znam, svako je lud na svoj načn… Otvoriću je tek kad smislim neki WoW! recept.
Imam obezmašćeno brašno i od badema i od lešnika u kući, ali je od celog ploda. Preukusno, samo što nije ovo belo za najfinije kolačiće. Belo bademovo brašno nisam imala godinama.
Pored izlagača, kuvanja i na kraju posluženja (jer su kuvari pravili velike količine hrane, kako bismo većinu jela mogli da probamo) – na Food događaju mislio se i na blogersku svetu dužnost: fotografiju 🙂 Na posebnim pultovima bilo je postavljeno profesionalno osvetljenje i tu je bio i profi food fotograf.
To je ovaj lik što me zadovoljno posmatra jer nisam bila preterano brljiva, mada sam bila uporna u tome da neću da koristim blic kad slikam hranu 😀 Kaže da fotka hranu u restoranima s Michelin zvezdicom, pa sam ga zamolila da me usvoji…
Dok je Filip bio zauzet pripremom hrane, oko čega su mu pomagali sve one strane blogerke sa slike gore – ja sam imala dovoljno vremena da fotografišem jelo koje je predstavljalo našu zemlju: punjenu papriku.
I da vam kažem, dobro je što je servirao ovaj poseban tanjir za fotkanje, jer kad je sva hrana postavljena za probu – naše paprike su otišle među prvima! Probala sam ih u fazi pripreme, ali ne i kada je krenuo ketering. Jednostavno su nestale 🙂
Morala sam da se tešim što ostadoh bez paprika, pa je za to poslužio genijalni gulaš iz Mađarske koji nije bio slikabilan i fotka izostaje.
Zato je tešenje br. 2 bio ovaj neviđeno dobar kolač iz Slovačke koj je pri tome vrhunski slikabilan pa za sada – uživajte samo u pogledu. Za kasnije, očekujem da ćemo dobiti recepte prevedene s nemačkog.
Punjene paprike sa mung pasuljem i suvim šljivama u sosu od toskanskog namaza
Dok ne dobijem te recepte, isprobajte Filipovu dmBio punjenu papriku!
Potrebno za 4 porcije:
- 8 kom manjih suvih paprika
- 160 g mung pasulja (zeleni) ili dmBio beluga (crni) pasulj
- 200 g ljubičastog luka
- 0.4 l dmBio maslinovog ulja
- 100 g dmBio suvih šljiva
- 5 g dimljene paprike u prahu
- 2 g kumina
- 2 g sveže žalfije
- 2 g svežeg korijandera
- 300 g crvene paprike
- teglica dmBio toskanskog namaza
- konzerva dmBio paradajza u konzervi
- 1 dl belog vina
- so i biber
Potopiti pasulj, da odstoji sat vremena u hladnoj vodi, a zatim ga skuvati da bude Al dente (neprekuvan).
Sa strane dinstati luk koji je isečen na julienne (žilijen: tanke i dugačke trakice). Kada je upržen – pomešati luk, kuvani pasulj i concasse (grubo iseckane) suve šljive. Na kraju začiniti po ukusu sa dimljenom paprikom u prahu, mlevenim kuminom, solju i biberom.
Tom smesom napuniti suve paprike koje su odstojale u hladnoj vodi bar pola sata. Napunjene paprike preliti uljem i vodom u jednakom odnosu do pola visine poređanih paprika. Zatim ih na 190 stepeni peći ih u rerni oko 30 minuta.
Za sos naseckati papriku i luk na žilijen i pržiti da omekša a zatim deglazirati belim vinom, a potom dodati i pelat paradajz da ukuva. Na kraju začiniti: dodati svežu žalfiju i korijander, da infuzira – a onda i toskanski namaz na nekih petnaest minuta.
Sve procediti kroz gustu cediljku i tim sosom prelivati pečene paprike pri posluživanju.
Isprobajte recept i javite utiske – meni je bio sjajan!
A više slika s ovog lepog događaja pogledajte na tagu #DMFOODFESTIVAL, kako na FB, tako i na Instagramu 🙂