Odavno je poznato mišljenje stručnjaka da je mediteranska ishrana najzdravija na svetu. Koreni su joj na Kritu…
Tamo je biljna hrana bila važna u svakom obroku, maslinovo ulje dominantna masnoća za pripremu hrane i salata – a upecanoj ribi i piletini iz slobodnog uzgoja, nazdravili bi po kojom čašom vina.
Ono što možete da vidite, čak i u ovako brzopoteznom “spisku namirnica” jeste da nema jednog bitnog momenta koji danas kvari zdravlje modernog čoveka: nema disbalansa između Omega-3 i Omega-6. Uz moderno konzumiranje biljnih rafinisanih ulja, kao i mesa, ribe i jaja od životinja hranjenih žitaricama – dolazimo u situaciju da Omega-6 dominiraju ishranom. To izaziva upalne procese u organizmu (inflamaciju).
Šta je drugačije u mediteranskoj ishrani?
- Maslinovo ulje, u kontekstu balansa između Omega 3 i 6, ima neutralni profil.
- Konzumacija ribe iz divljeg ulova i mesa/jaja iz slobodnog uzgoja doprinosi većem unosu Omega-3, što opet dovodi do balansa.
U današnje, moderno vreme, kada žurimo & jurimo, trebalo bi da ovo uvek imamo na umu. Takođe, da pronađemo brze i efiksne načine da ispravimo greške. Šta sve možemo da uradimo?
- Možemo da kuvamo na neutralnijim (minimalno polinezasićenim) masnoćama kakve su maslinov ulje, mast, maslac…
- Možemo da pokušamo da nađemo meso i jaja životinja koje su živele na otvorenom (krava koja je pasla, kokoška koja je kljucala). Doduše, znamo da za to moramo malo da se potrudimo, pošto ovakvih namirnica baš i nema na svakom ćošku.
- Možemo da jedemo što više ribe. A svakako, ni malo nije sve jedno kakvu ribu biramo…
Kvalitet ribe u našem tanjiru
Kad pričamo o ribama, sadržaj Omega-3 u njima se jako razlikuje i zavisi od 2 stvari. Prvo je da li se radi o masnim ribama, ili nemasnim? A drugo, da li je gajena ili divlja?
Već znamo da su nemasne ribe, poput oslića izuzetan izvor kvalitetnih proteina. Ali, masna riba ima više Omega-3, dok nemasne ribe imaju skromniju količinu. Ovo je logično samo po sebi. Ako želimo da povećamo unos Omega-3, biraćemo masnije.
Ali šta je s gajenjem?
Većina ribe koja se gaji, hrani se žitaricama i sojom, a ovo su namirnice bogate Omega-6. Kako smo i mi ono što jedemo – tako su i ribe i životinje. Konzumacijom ovako gajene ribe, doprinosimo povećanom unosu Omega-6, što nije cilj.
Neophodno je naglasiti da postoji i gajenje ribe u dubokim morskim bazenima, u najčistijoj vodi, gde se one hrane granulama načinjenim od jeftinije morske ribe. Ovako gajena riba je jako kvalitetna i ima nešto veću cenu. Ipak, na taj način se uglavnom gaje najtraženije bele ribe: orada, brancin i zubatac. Sve pobrojane spadaju u manje masne.
Kako onda odabrati kvalitetnu masniju ribu, koja je izvor Omega-3?
Skuša & sardina/papalina. Ovo su masnije ribe umerenije cene, čije gajenje se ne isplati. Zato su one iz divljeg ulova. Možete da ih pronađete smrznute bez ikakvih problema. Doslovce, u koji god market da ušetate, moćićete kući da ponesete Frikom papaline. Fantastičan su izvor Omega-3, pogotovo ako ih ne pržite u dubokom ulju, već začinjene i prelivene maslinovim uljem, ispečete u rerni.
Ipak, za profinjena jela, uvek je postojalo najbolje i najukusnije rešenje: losos 🙂 Losos je najkonzumiranija riba. Čak i za Srbiju, gde ne jedemo dovoljno ribe, zna se podatak iz restorana: jela od lososa su najtraženija jela od ribe.
Iz tih razloga, losos je riba koja se najviše gaji. I svakako, ne trude se svi odgajivači da im daju optimalnu hranu. Tražnja je ogromna i automatski se očekuje da cena treba da bude što povoljnija, zbog čega se oni hrane žitaricama koje im nisu prirodna hrana.
Divlji losos – idealan izvor Omega-3
Losos je jedna od retkih riba koju jedu i oni koji “ne vole ribu”. Takođe je i jedna od retkih koju bez razmišljanja možete da date deci, znajući da siguno neće naleteti na neku skrivenu koščicu. Meso je fantastičnog ukusa, a mogućnosti pripreme doslovce neograničene. Možete ga roštiljati, pržiti, peći, poširati, previti burgere ili ćufte, kuvati na pari, praviti karije i čorbice…
Ipak, ako pričamo o zdravlju, losos je funkcionalna hrana (hrana koja je izvor važnih nutrijenata) – samo ako je divlji i upecan. A lepe vesti su da ne moramo da se mučimo da pronađemo divljeg lososa 🙂
Kao što u svaki market možete da ušetete i iz zamrzivača uzmete smrznute papaline, isto tako možete kući da ponesete i Frikom filet lososa iz divljeg ulova. Pakovanje je od 400 g, a losos je već isečen na komade. Drugim rečima, 1 do 2 komada iz ovog pakovanja biće dovoljni za pripremu obroka za jednu osobu. A ja ne mogu da zamislim idealnijiju večeru od salate začinjene maslinovim uljem & komada visokokvalitetne masne ribe, kakva je divlji losos 😉
Već ranije sam se pozabavila temom očuvanja nutrijenata u hrani nakon zamrzavanja, uz zaključak da je smrzavanje jedan od najstarijih, najboljih i najsigurnijih metoda čuvanja hrane. Takođe, znate da sam opsednuta time da moj zamrzivač bude dobro snabdeven i ribom, i mesom, i voćem, i povrćem… U takvoj postavci, Frikom filet lososa iz divljeg ulova svakako mora da bude prisutan, zauzimajući svoje važno mesto.
O svemu napisanom posebno treba razmišljati u periodima posta. Znamo da će mnogo ljudi post sprovoditi uz testo, šećer i rafinisana ulja – pa je njima više nego neophodno da povedu računa o unosu Omega-3.
RECEPT: Mediteranski losos u “puttanesca” sosu (VIDEO)
Puttanesca sos je jedan od najlepših priloga mediteranske kuhinje, koji nas svojim mirisom i ukusom podseća na benefite ovog stila ishrane. Dole imate i ispisan recept – ali biće vam lakše da spremite jelo ako pogedate video-recept:
Sastojci:
- pakovanje odmrznutog FRIKOM fileta lososa
- 2 kašike maslinovog ulja
- 5 inćuna, krupno iseckana
- 2 čena belog luka, sitno iseckana
- 1/2 ljute papričice, sitno iseckane
- 120 ml belog vina
- 500 g cherry paradajza
- 80 g maslina (crne, ili mešavina zelenih i crnih)
- 30 g kapara, oceđenih
- 1 šaka peršuna, iseckanog
- 2 kašike tostiranih pinjola
- so i biber
- za serviranje: “sourdough” hleb ili testenina po izboru
Priprema:
U zagrejan duboki riganj ili pliću šerpu, sipajte maslinovo ulje, inćune, beli luk i čili papričicu. Pržite na srednjoj temperaturi, tako da se inćuni raspadnu i luk omekša. Dodajte vino i sačekajte da ispari alkohol – pa u posudu ubacite masline, kapar i cherry paradajz (prepolovite ga ako je krupniji). Neka se sve prži na umerenijoj temperaturi oko 10 minuta. Posolite i pobiberite (umereno jer je kapar već slan).
Za to vreme, posolite FRIKOM filete lososa i spustite ih u tiganj premazan s malo maslinovog ulja da se isprže samo s jedne strane. Potrudite se da temperatura bude visoka, kako bi komadi lososa dobili boju na površini – ali ih ne kuvajte do kraja. Završićete ih kasnije…
Kada je losos polu-pržen, a paradajz u puttanesca sosu se raspao i skuvao – prebacite filete u šerpu gde je sos. Poređajte ih preko sosa, tako da pržena strana lososa bude gore. Poklopite šerpu i kuvajte na niskoj temperaturi još 5 minuta. Gotovo jelo pospite seckanim peršunom i pinjolama. Jelo po mogućstvu servirajte uz hleb od fermenitsanog testa, s kojim se perfektno slaže – mada ide dobro i uz testeninu.