fbpx
Namirnice pod lupom

Losos iz divljeg ulova: savršen izvor Omega-3

Odavno je poznato mišljenje stručnjaka da je mediteranska ishrana najzdravija na svetu. Koreni su joj na Kritu…

Tamo je biljna hrana bila važna u svakom obroku, maslinovo ulje dominantna masnoća za pripremu hrane i salata – a upecanoj ribi i piletini iz slobodnog uzgoja, nazdravili bi po kojom čašom vina.

Ono što možete da vidite, čak i u ovako brzopoteznom “spisku namirnica” jeste da nema jednog bitnog momenta koji danas kvari zdravlje modernog čoveka: nema disbalansa između Omega-3 i Omega-6. Uz moderno konzumiranje biljnih rafinisanih ulja, kao i mesa, ribe i jaja od životinja hranjenih žitaricama – dolazimo u situaciju da Omega-6 dominiraju ishranom. To izaziva upalne procese u organizmu (inflamaciju).

Šta je drugačije u mediteranskoj ishrani?

  • Maslinovo ulje, u kontekstu balansa između Omega 3 i 6, ima neutralni profil.
  • Konzumacija ribe iz divljeg ulova i mesa/jaja iz slobodnog uzgoja doprinosi većem unosu Omega-3, što opet dovodi do balansa.

U današnje, moderno vreme, kada žurimo & jurimo, trebalo bi da ovo uvek imamo na umu. Takođe, da pronađemo brze i efiksne načine da ispravimo greške. Šta sve možemo da uradimo?

  1. Možemo da kuvamo na neutralnijim (minimalno polinezasićenim) masnoćama kakve su maslinov ulje, mast, maslac…
  2. Možemo da pokušamo da nađemo meso i jaja životinja koje su živele na otvorenom (krava koja je pasla, kokoška koja je kljucala). Doduše, znamo da za to moramo malo da se potrudimo, pošto ovakvih namirnica baš i nema na svakom ćošku.
  3. Možemo da jedemo što više ribe. A svakako, ni malo nije sve jedno kakvu ribu biramo…

Kvalitet ribe u našem tanjiru

Kad pričamo o ribama, sadržaj Omega-3 u njima se jako razlikuje i zavisi od 2 stvari. Prvo je da li se radi o masnim ribama, ili nemasnim? A drugo, da li je gajena ili divlja?

Već znamo da su nemasne ribe, poput oslića  izuzetan izvor kvalitetnih proteina. Ali, masna riba ima više Omega-3, dok nemasne ribe imaju skromniju količinu. Ovo je logično samo po sebi. Ako želimo da povećamo unos Omega-3, biraćemo masnije.

Ali šta je s gajenjem?

Većina ribe koja se gaji, hrani se žitaricama i sojom, a ovo su namirnice bogate Omega-6. Kako smo i mi ono što jedemo – tako su i ribe i životinje. Konzumacijom ovako gajene ribe, doprinosimo  povećanom unosu Omega-6, što nije cilj.

Neophodno je naglasiti da postoji i gajenje ribe u dubokim morskim bazenima, u najčistijoj vodi, gde se one hrane granulama načinjenim od jeftinije morske ribe. Ovako gajena riba je jako kvalitetna i ima nešto veću cenu. Ipak, na taj način se uglavnom gaje najtraženije bele ribe: orada, brancin i zubatac. Sve pobrojane spadaju u manje masne.

Kako onda odabrati kvalitetnu masniju ribu, koja je izvor Omega-3?

Skuša & sardina/papalina. Ovo su masnije ribe umerenije cene, čije gajenje se ne isplati. Zato su one iz divljeg ulova. Možete da ih pronađete smrznute bez ikakvih problema. Doslovce, u koji god market da ušetate, moćićete kući da ponesete Frikom papaline. Fantastičan su izvor Omega-3, pogotovo ako ih ne pržite u dubokom ulju, već začinjene i prelivene maslinovim uljem, ispečete u rerni.

Ipak, za profinjena jela, uvek je postojalo najbolje i najukusnije rešenje: losos 🙂 Losos je najkonzumiranija riba. Čak i za Srbiju, gde ne jedemo dovoljno ribe, zna se podatak iz restorana: jela od lososa su najtraženija jela od ribe.

Iz tih razloga, losos je riba koja se najviše gaji. I svakako, ne trude se svi odgajivači da im daju optimalnu hranu. Tražnja je ogromna i automatski se očekuje da cena treba da bude što povoljnija, zbog čega se oni hrane žitaricama koje im nisu prirodna hrana.

Divlji losos – idealan izvor Omega-3

Losos je jedna od retkih riba koju jedu i oni koji “ne vole ribu”. Takođe je i jedna od retkih koju bez razmišljanja možete da date deci, znajući da siguno neće naleteti na neku skrivenu koščicu. Meso je fantastičnog ukusa, a mogućnosti pripreme doslovce neograničene. Možete ga roštiljati, pržiti, peći, poširati, previti burgere ili ćufte, kuvati na pari, praviti karije i čorbice…

Ipak, ako pričamo o zdravlju, losos je funkcionalna hrana (hrana koja je izvor važnih nutrijenata) – samo ako je divlji i upecan. A lepe vesti su da ne moramo da se mučimo da pronađemo divljeg lososa 🙂

Kao što u svaki market možete da ušetete i iz zamrzivača uzmete smrznute papaline, isto tako možete kući da ponesete i Frikom filet lososa iz divljeg ulova. Pakovanje je od 400 g, a losos je već isečen na komade. Drugim rečima, 1 do 2 komada iz ovog pakovanja biće dovoljni za pripremu obroka za jednu osobu. A ja ne mogu da zamislim idealnijiju večeru od salate začinjene maslinovim uljem & komada visokokvalitetne masne ribe, kakva je divlji losos 😉

Već ranije sam se pozabavila temom očuvanja nutrijenata u hrani nakon zamrzavanja, uz zaključak da je smrzavanje jedan od najstarijih, najboljih i najsigurnijih metoda čuvanja hrane. Takođe, znate da sam opsednuta time da moj zamrzivač bude dobro snabdeven i ribom, i mesom, i voćem, i povrćem… U takvoj postavci, Frikom filet lososa iz divljeg ulova svakako mora da bude prisutan, zauzimajući svoje važno mesto.

O svemu napisanom posebno treba razmišljati u periodima posta. Znamo da će mnogo ljudi post sprovoditi uz testo, šećer i rafinisana ulja – pa je njima više nego neophodno da povedu računa  o unosu Omega-3.

RECEPT: Mediteranski losos u “puttanesca” sosu (VIDEO)

Puttanesca sos je jedan od najlepših priloga mediteranske kuhinje, koji nas svojim mirisom i ukusom podseća na benefite ovog stila ishrane.  Dole imate i ispisan recept – ali biće vam lakše da spremite jelo ako pogedate video-recept:

Sastojci:

  • pakovanje odmrznutog FRIKOM fileta lososa
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • 5 inćuna, krupno iseckana
  • 2 čena belog luka, sitno iseckana 
  • 1/2 ljute papričice, sitno iseckane
  • 120 ml belog vina
  • 500 g cherry paradajza
  • 80 g maslina (crne, ili mešavina zelenih i crnih)
  • 30 g kapara, oceđenih
  • 1 šaka peršuna, iseckanog
  • 2 kašike tostiranih pinjola 
  • so i biber
  • za serviranje: “sourdough” hleb ili testenina po izboru

Priprema: 

U zagrejan duboki riganj ili pliću šerpu, sipajte maslinovo ulje, inćune, beli luk i čili papričicu. Pržite na srednjoj temperaturi, tako da se inćuni raspadnu i luk omekša. Dodajte vino i sačekajte da ispari alkohol – pa u posudu ubacite masline, kapar i cherry paradajz (prepolovite ga ako je krupniji). Neka se sve prži na umerenijoj temperaturi oko 10 minuta. Posolite i pobiberite (umereno jer je kapar već slan).

Za to vreme, posolite FRIKOM filete lososa i spustite ih u tiganj premazan s malo maslinovog ulja da se isprže samo s jedne strane. Potrudite se da temperatura bude visoka, kako bi komadi lososa dobili boju na površini – ali ih ne kuvajte do kraja. Završićete ih kasnije…

Kada je losos polu-pržen, a paradajz u puttanesca sosu se raspao i skuvao – prebacite filete u šerpu gde je sos. Poređajte ih preko sosa, tako da pržena strana lososa bude gore. Poklopite šerpu i kuvajte na niskoj temperaturi još 5 minuta. Gotovo jelo pospite seckanim peršunom i pinjolama. Jelo po mogućstvu servirajte uz hleb od fermenitsanog testa, s kojim se perfektno slaže – mada ide dobro i uz testeninu.

.

U saradnji sa kompanijom Frikom.

Leave a Reply