Da li hrana može da leči?

Izveštavajući o zbivanjima oko Tonus hleba, tabolid Blic je danima objavljivao tekstove, a u skorom svakom od njih bila je izjava lekara koji napominje kako hrana ne leči. Nustricionista Branka Mirković nam redovno skreće pažnju na to kako “samo lekovi leče” i da “hrana nije lek” – dok dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja, kaže kako “se klinička ispitivanja rade isključivo na lekovima”.

Definitnivno se pojavila još jedna dimenzija cele gužve – a tiče se umanjivanja značaja zdrave i pravilne ishrane, i među zdravim i među obolelim stanovnicima Srbije. Ova država nije uložila ni 5 minuta vremena da se pozabavi potpunim manjkom edukacije u vezi sa ishranom.

Upravo zato, svaki put kada neko od zvaničnika i lekara  ponovi da “samo lekovi leče”, a pri tome zaboravi da jasno, glasno i nedvosmisleno istakne koliko je hrana enormno važna i u preventivi i u bolesti – šalje se užasna poruka našem očajno informisanom stanovništvu koje se još očajnije hrani.

Za to koliko ih nije briga za hranu već znamo po jelovnicima dece u obdaništima – kao i po slikama obroka iz naših bolnica i porodilišta. 

Pošto se kod nas time “ne bavimo” i očito niko ne mari – trebalo bi da se zapitamo da li se možda neko drugi po belom svetu bavi? Srbija je po mnogo čemu unazađena zemlja, pa od slika dekoltea starleta i ne stignemo da saznamo šta se dešava “napolju”. Da li se i druge zemlje, po mnogo čemu naprednije od nas, na isti način (ne) bave hranom?

Medicina: značajna i još uvek ne svemoćna

Lekovi su oduvek imali svoju mračnu i svetlu stranu. Danas se uveliko zna da statini mogu da budu izuzetno štetni a decenijama su se davali “na keca”. Neke lekove čas odobre, čas ih povuku (par jednostavnijih primera samo na lekovima za mršavljenje). Antibiotici su spasili nebrojeno mnogo života, a lekovi protiv bolova pobojšali njegov kvalitet.

Otkriva se sve više. Izvode se neverovatne operacije, moderni lekovi osiguraju da postoperativni tok prođe bezbedno. Ne samo da pomoću tableta i injekcija možete da lečite bolesti – već i sterilitet, što je usrećilo mnoge ljude. Kod najtežih bolesti je omogućena rana dijagnostika, a ako se otkruju na vreme i lečenje ili značajno produženje života. U modernim bolnicama ljudi mogu da progledaju, prohodaju, zaleče rane i ubleže ožiljke plastičnom hirurgijom – ili se izbore sa psihičkim problemima kroz lekove i terapije.

Čak i kada ne uspeva da izleči u 100% slučajeva ili neko vreme greši oko određenih stvari – medicina se ne trampi za matoru vračaru iz sela oko Žitorađe i napitak od novootkrivene biljke sa Homoljskih planina.

Jasno je i da se medicina još uvek razvija. U nekim oblastima se zaglavi a u nekima procveta. Ideje koje su danas možda “avangardne” – sutra mogu da postanu “mainsteram”. Isto je i sa lečenjem hranom.

Lekcija iz istorije

Jednom su ljudi mislili da je zemlja ravna ploča a to je bio i “zvanični” stav. Onda su se pojavili neki koji su rekli da je okrugla i par takvih su ubili za primer. Posle su svi prihvatili da je okrugla, a mi to naučimo za 45 minuta na času istorije – svesni valjda koliko je dugo trajalo prepucavanje i koliko je žrtava odnelo sa sobom? Ljudi su se tada svađali i sukobljavali, kao i mi danas (pročitajte “Ostrvo dana pređašnjeg”, Umberto Eko).

Za nekoliko stotina godina, ako kao vrsta preživimo soptvene rušilačke nagone i neodgovornost prema planeti na kojoj živimo  – deca u školi će i o nama učiti u tih istih 45 minuta. Pričaće im kako su se oni zatucani i primitivni ljudi iz 2015. svađali oko toga da li leče hrana ili lekovi. Ali ko zna kako će pričati o tome:

• Možda će tada živeti kao u nekim SF filmovima na praškovima i tabletama i neće im biti jasno šta je hrana?
• A možda ćemo delovati blesavo jer će oni tada znati koliko su važna oba – i za preventivu, ali i za lečanje?

Kako god ispalo, u ovom momentu ne sumnjam da smo mi, današnji ljudi, samo savremenija verzija “slučaja ravne ploče”.

Ljudi iz prošlosti nisu mogli da izguglaju ko je Galileo, niti da se informišu o tome odakle inkvizicija crpi svoja “zvanična” znanja. Zato mi danas imamo prednost. Svakako, ako se za ozbiljne stvari korsti prijatelj-Goolge, onda treba ozbiljno proveriti ono što se čita i istražuje:

1. Ko je osoba koja plasira novu i drugačiju priču? Da li je to ugledan lekar koji dokazano ima praksu i objavljuje naučne radove? Ili je to FB grupa koja ima veoma “zanimljive teorije”?
2. Koliko njegova/njena poruka može da vam naškodi, a koliko da pomogne? I koliko je logična i smislena?

Danas ću za primer uzeti samo dvoje. Oni ne gledaju u sunce, ne šetaju bosonogi i ne leče ljude magičnim bobicama i sumnjivim hemikalijama. Oni su lekari i veruju u lečenje hranom. I nikako nisu jedini.

Doktor William Li: kako izgladneti rak?

U svom TED govoru doktor Li priča o mogućnostima lečenja i opcijama za prevenciju nekih vrsta kancera u kojima se hrana pokazala efikasnijom od pojedinih lekova. Normalan čovek, kao i svaki drugi normalan čovek – gleda na obe strane. I u pravcu lekova i moderne medicine, kao i u pravcu pijace. Jedna od poruka iz njegovog govora je da je genetika kriva samo 5-10%, a ostalo 90-95%. Od negenetskih faktora, hrana je onaj najpresudniji jer hrana utiče na pojavu raka 30-35% – zbog čega u određenim slučajevima (ne svim) može da bude ekstremno važan sastavni deo izlečenja.

Primetićete da je jedan od većih uzroka pušenje, a nakon njega sledi gojaznost i infekcije!

Njegov govor pogledajte ovde a imate mogućnost da učitate i srpski prevod (dole desno).  Ostala naučna istraživanja i radovi dr Lija su na ovom linku.

Na fotografiji iz njegovog predavanja prikazani su hrana i lekovi koji su umanjili razvoj kapilara koji su hranili tumor. Crveno je hrana a u drugim bojama su lekovi. Kao što vidite u sprečavanju da se tumor nahrani, neki lekovi su se pokazali bolje od hrane – a neka hrana bolje od lekova.

Kako ćete se ponašati ako rešite da prvenstveno u cilju preventive slušate dr Lija?

• Ješćete više artičoka, kupusa, brokolija, karfiola, prokelja i sl.
• Ješćete cirtusno voće, crveno grožđe, bobičasto voće…
• Pićete zeleni čaj i koristiti druge čajeve, a ubacićete i kraljicu biljaka, lavandu 
• Koristćete začine poput kurkume, muškatnog oraha, belog luka, peršuna. Kurkuma može da se ubaci i u čaj 🙂
• Ješćete hranu bogatu E vitaminom. Npr. uzimaćete jednu kašičicu ulja od pšeničnih klica na dan (samo to ima 6.4mg tj. 34% preporučene dnevne doze ) ili koristiti češće orašaste plodove poput badema.

Koju štetu ćete imati ako se jednom ispostavi da dr Li nije bio u pravu?

• Posledica je takva da ste jeli nešto što nikako neće da vam naškodi i inače se smatra zdravom hranom. Nema posebna mesta prodaje, ne košta puno i možete da ga kupite od koga god hoćete.

Da li se dijabetes leči hranom?

Dijabetes tipa 2 se održava lekovima i vodi se računa o ishrani prema smernicama koje svima preporučuju – 60% kalorija iz ugljenih hidrata. Ali u drugim delovima sveta idu malo dalje od toga.

Tvrde da stanja poput insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2 – mogu da se srede hranom. Prema govorniku iz snimka, promena ishrane može da “zaustavi dijabetes tipa 2 i omogući izbacivanje terapije lekovima i insulinom“, uz opomenu da bi se “vraćanjem na stare navike simptomi ponovo vratili”.

Pred vama je predavanje doktorke Sarah Hallberg koja je zaustavila dijabetes tipa 2 svojim pacijentima promenama ishrane (prevod ne postoji, a u opisu videa je njena biografija). Ona je samo jedna od mnogih ovakvih lekara ali sam je odabrala zbog slajda kojim završava predavanje.

Žao mi je što mi u Srbiji nismo čuli za njih, dok uredno pratimo koliko kubika silikona je neka pevačica ugradila u svoje atribute.

Kako ćete se ponašati ako rešite da prvenstveno u cilju preventive slušate doktorku Halberg?

• Počećete da jedete pravu hranu, kuvate kod kuće i povedete računa o unosu ugljenih hidrata
• Izbacićete ili ćete maksimalno ograničiti šećer i ako jedete žitarice, ješćete njih – a ne rafinisane prerađevine od žitarica
• Ukapiraćete da niste Supermen čiji pankreas je svemoćan – već čovek koji nije dizajniran da se zatrpava šećerom, belim brašnom, keksićima i Snikers barovima

Koju štetu ćete imati ako se jednom ispostavi da doktorka Halberg nije bila u pravu?

• Nikakvu. Nemate štetu od izbacivanja visokoprerađenih krševa iz ishrane. Kao što nemate štetu od umerenijeg unosa ugljenih hidrata (dijetom sa malo ugljenih hidrata se smatra unos manji od 45% kalorija iz ugljenih hidrata).

Naravoučenije

Ljudi koje sam vam predstavila ovde su dali teorije (i praksu) koje može da nam budu logične, smislene i korisne – pa makar samo u cilju kvalitetnijeg života i preventive. Treba da znate da postoje, jer se u tome ne priča u našoj slatkoj Srbijici – u kojoj je beli hleb sa margarinom, salamom i viršlama hrana za  bolesnike i porodilje.

Zaboravimo izgleda i da se raspitamo šta motiviše mnoge doktore medicine da uče i neku (trenutno) alternativnu metodu lečenja i rehabiltacije. Nisu svi “isključivo željni para kroz dodatni poslić” – ima i onih duboko razoračanih jer ne uspevaju da pomognu pacijentima sa alatima koji im se “zvanično nude”.

Šta nam je čitniti?

• Nikada nemojte zbog ovakvih “ishrana nije baš toliko važna” poruka da zaboravite šta je naša prirodna i prava hrana. Naši vitamini, minerali, proteini, masti i biljna vlakna treba da dolaze iz te “prave hrane”.
• Idite redovno na sistematske pregleda kod lekara i tamo se lečite – ali istovremeno imajte svest o tome da se još uvek istražuje i da ono što oni uče danas sutra može biti drugačije. Nema ničega svemoćnog ni u ordinaciji, ali ni u vašoj šerpi (ili blenderu).
• Nova “ne-mainstream” znanja i prakse su OK ako su logične, jasne, ne koštaju vas puno, ne treba vam poseban dobavljač – a u startu osetite da se zahvaljujući tome bolje osećate ili vam prija. Da li će to biti manje šećera, više kurkume i kuvanog paradajza, ili samo neka metoda dnevne relaksacije uz čaj od lavande – odlučite sami.

Jer ako ona Hipokratova “neka hrana bude tvoj lek” po nekima više ne važi – stara dobra “bolje sprečiti, nego lečiti” ostaje nedodirljiva 🙂