Namirnice pod lupom

Da li hrana može da leči?

Izveštavajući o zbivanjima oko Tonus hleba, tabolid Blic je danima objavljivao tekstove, a u skorom svakom od njih bila je izjava lekara koji napominje kako hrana ne leči. Nustricionista Branka Mirković nam redovno skreće pažnju na to kako “samo lekovi leče” i da “hrana nije lek” – dok dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja, kaže kako “se klinička ispitivanja rade isključivo na lekovima”.

Definitnivno se pojavila još jedna dimenzija cele gužve – a tiče se umanjivanja značaja zdrave i pravilne ishrane, i među zdravim i među obolelim stanovnicima Srbije. Ova država nije uložila ni 5 minuta vremena da se pozabavi potpunim manjkom edukacije u vezi sa ishranom.

Upravo zato, svaki put kada neko od zvaničnika i lekara  ponovi da “samo lekovi leče”, a pri tome zaboravi da jasno, glasno i nedvosmisleno istakne koliko je hrana enormno važna i u preventivi i u bolesti – šalje se užasna poruka našem očajno informisanom stanovništvu koje se još očajnije hrani.

Za to koliko ih nije briga za hranu već znamo po jelovnicima dece u obdaništima – kao i po slikama obroka iz naših bolnica i porodilišta

ishrana u porodilištima

Pošto se kod nas time “ne bavimo” i očito niko ne mari – trebalo bi da se zapitamo da li se možda neko drugi po belom svetu bavi? Srbija je po mnogo čemu unazađena zemlja, pa od slika dekoltea starleta i ne stignemo da saznamo šta se dešava “napolju”. Da li se i druge zemlje, po mnogo čemu naprednije od nas, na isti način (ne) bave hranom?

Medicina: značajna i još uvek ne svemoćna

Lekovi su oduvek imali svoju mračnu i svetlu stranu. Danas se uveliko zna da statini mogu da budu izuzetno štetni a decenijama su se davali “na keca”. Neke lekove čas odobre, čas ih povuku (par jednostavnijih primera samo na lekovima za mršavljenje). Antibiotici su spasili nebrojeno mnogo života, a lekovi protiv bolova pobojšali njegov kvalitet.

Otkriva se sve više. Izvode se neverovatne operacije, moderni lekovi osiguraju da postoperativni tok prođe bezbedno. Ne samo da pomoću tableta i injekcija možete da lečite bolesti – već i sterilitet, što je usrećilo mnoge ljude. Kod najtežih bolesti je omogućena rana dijagnostika, a ako se otkruju na vreme i lečenje ili značajno produženje života. U modernim bolnicama ljudi mogu da progledaju, prohodaju, zaleče rane i ubleže ožiljke plastičnom hirurgijom – ili se izbore sa psihičkim problemima kroz lekove i terapije.

Čak i kada ne uspeva da izleči u 100% slučajeva ili neko vreme greši oko određenih stvari – medicina se ne trampi za matoru vračaru iz sela oko Žitorađe i napitak od novootkrivene biljke sa Homoljskih planina.

Jasno je i da se medicina još uvek razvija. U nekim oblastima se zaglavi a u nekima procveta. Ideje koje su danas možda “avangardne” – sutra mogu da postanu “mainsteram”. Isto je i sa lečenjem hranom.

male doctor comforting patient who is in ambulance

Lekcija iz istorije

Jednom su ljudi mislili da je zemlja ravna ploča a to je bio i “zvanični” stav. Onda su se pojavili neki koji su rekli da je okrugla i par takvih su ubili za primer. Posle su svi prihvatili da je okrugla, a mi to naučimo za 45 minuta na času istorije – svesni valjda koliko je dugo trajalo prepucavanje i koliko je žrtava odnelo sa sobom? Ljudi su se tada svađali i sukobljavali, kao i mi danas (pročitajte “Ostrvo dana pređašnjeg”, Umberto Eko).

Za nekoliko stotina godina, ako kao vrsta preživimo soptvene rušilačke nagone i neodgovornost prema planeti na kojoj živimo  – deca u školi će i o nama učiti u tih istih 45 minuta. Pričaće im kako su se oni zatucani i primitivni ljudi iz 2015. svađali oko toga da li leče hrana ili lekovi. Ali ko zna kako će pričati o tome:

  • Možda će tada živeti kao u nekim SF filmovima na praškovima i tabletama i neće im biti jasno šta je hrana?
  • A možda ćemo delovati blesavo jer će oni tada znati koliko su važna oba – i za preventivu, ali i za lečanje?

Kako god ispalo, u ovom momentu ne sumnjam da smo mi, današnji ljudi, samo savremenija verzija “slučaja ravne ploče”.

history-facebook-updates

Ljudi iz prošlosti nisu mogli da izguglaju ko je Galileo, niti da se informišu o tome odakle inkvizicija crpi svoja “zvanična” znanja. Zato mi danas imamo prednost. Svakako, ako se za ozbiljne stvari korsti prijatelj-Goolge, onda treba ozbiljno proveriti ono što se čita i istražuje:

  1. Ko je osoba koja plasira novu i drugačiju priču? Da li je to ugledan lekar koji dokazano ima praksu i objavljuje naučne radove? Ili je to FB grupa koja ima veoma “zanimljive teorije”?
  2. Koliko njegova/njena poruka može da vam naškodi, a koliko da pomogne? I koliko je logična i smislena?

Danas ću za primer uzeti samo dvoje. Oni ne gledaju u sunce, ne šetaju bosonogi i ne leče ljude magičnim bobicama i sumnjivim hemikalijama. Oni su lekari i veruju u lečenje hranom. I nikako nisu jedini.

Doktor William Li: kako izgladneti rak?

U svom TED govoru doktor Li priča o mogućnostima lečenja i opcijama za prevenciju nekih vrsta kancera u kojima se hrana pokazala efikasnijom od pojedinih lekova. Normalan čovek, kao i svaki drugi normalan čovek – gleda na obe strane. I u pravcu lekova i moderne medicine, kao i u pravcu pijace. Jedna od poruka iz njegovog govora je da je genetika kriva samo 5-10%, a ostalo 90-95%. Od negenetskih faktora, hrana je onaj najpresudniji jer hrana utiče na pojavu raka 30-35% – zbog čega u određenim slučajevima (ne svim) može da bude ekstremno važan sastavni deo izlečenja.

Primetićete da je jedan od većih uzroka pušenje, a nakon njega sledi gojaznost i infekcije!

TED talk Li

Njegov govor pogledajte ovde a imate mogućnost da učitate i srpski prevod (dole desno).  Ostala naučna istraživanja i radovi dr Lija su na ovom linku.

Na fotografiji iz njegovog predavanja prikazani su hrana i lekovi koji su umanjili razvoj kapilara koji su hranili tumor. Crveno je hrana a u drugim bojama su lekovi. Kao što vidite u sprečavanju da se tumor nahrani, neki lekovi su se pokazali bolje od hrane – a neka hrana bolje od lekova.

1

Kako ćete se ponašati ako rešite da prvenstveno u cilju preventive slušate dr Lija?

  • Ješćete više artičoka, kupusa, brokolija, karfiola, prokelja i sl.
  • Ješćete cirtusno voće, crveno grožđe, bobičasto voće…
  • Pićete zeleni čaj i koristiti druge čajeve, a ubacićete i kraljicu biljaka, lavandu 
  • Koristćete začine poput kurkume, muškatnog oraha, belog luka, peršuna. Kurkuma može da se ubaci i u čaj 🙂
  • Ješćete hranu bogatu E vitaminom. Npr. uzimaćete jednu kašičicu ulja od pšeničnih klica na dan (samo to ima 6.4mg tj. 34% preporučene dnevne doze ) ili koristiti češće orašaste plodove poput badema.

Koju štetu ćete imati ako se jednom ispostavi da dr Li nije bio u pravu?

  • Posledica je takva da ste jeli nešto što nikako neće da vam naškodi i inače se smatra zdravom hranom. Nema posebna mesta prodaje, ne košta puno i možete da ga kupite od koga god hoćete.

Da li se dijabetes leči hranom?

Dijabetes tipa 2 se održava lekovima i vodi se računa o ishrani prema smernicama koje svima preporučuju – 60% kalorija iz ugljenih hidrata. Ali u drugim delovima sveta idu malo dalje od toga.

Tvrde da stanja poput insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2 – mogu da se srede hranom. Prema govorniku iz snimka, promena ishrane može da “zaustavi dijabetes tipa 2 i omogući izbacivanje terapije lekovima i insulinom“, uz opomenu da bi se “vraćanjem na stare navike simptomi ponovo vratili”.

Pred vama je predavanje doktorke Sarah Hallberg koja je zaustavila dijabetes tipa 2 svojim pacijentima promenama ishrane (prevod ne postoji, a u opisu videa je njena biografija). Ona je samo jedna od mnogih ovakvih lekara ali sam je odabrala zbog slajda kojim završava predavanje.

Žao mi je što mi u Srbiji nismo čuli za njih, dok uredno pratimo koliko kubika silikona je neka pevačica ugradila u svoje atribute.

1

Kako ćete se ponašati ako rešite da prvenstveno u cilju preventive slušate doktorku Halberg?

  • Počećete da jedete pravu hranu, kuvate kod kuće i povedete računa o unosu ugljenih hidrata
  • Izbacićete ili ćete maksimalno ograničiti šećer i ako jedete žitarice, ješćete njih – a ne rafinisane prerađevine od žitarica
  • Ukapiraćete da niste Supermen čiji pankreas je svemoćan – već čovek koji nije dizajniran da se zatrpava šećerom, belim brašnom, keksićima i Snikers barovima

Koju štetu ćete imati ako se jednom ispostavi da doktorka Halberg nije bila u pravu?

  • Nikakvu. Nemate štetu od izbacivanja visokoprerađenih krševa iz ishrane. Kao što nemate štetu od umerenijeg unosa ugljenih hidrata (dijetom sa malo ugljenih hidrata se smatra unos manji od 45% kalorija iz ugljenih hidrata).

Naravoučenije

Ljudi koje sam vam predstavila ovde su dali teorije (i praksu) koje može da nam budu logične, smislene i korisne – pa makar samo u cilju kvalitetnijeg života i preventive. Treba da znate da postoje, jer se u tome ne priča u našoj slatkoj Srbijici – u kojoj je beli hleb sa margarinom, salamom i viršlama hrana za  bolesnike i porodilje.

Zaboravimo izgleda i da se raspitamo šta motiviše mnoge doktore medicine da uče i neku (trenutno) alternativnu metodu lečenja i rehabiltacije. Nisu svi “isključivo željni para kroz dodatni poslić” – ima i onih duboko razoračanih jer ne uspevaju da pomognu pacijentima sa alatima koji im se “zvanično nude”.

albert_einstein_quotes2

Šta nam je čitniti?

  • Nikada nemojte zbog ovakvih “ishrana nije baš toliko važna” poruka da zaboravite šta je naša prirodna i prava hrana. Naši vitamini, minerali, proteini, masti i biljna vlakna treba da dolaze iz te “prave hrane”.
  • Idite redovno na sistematske pregleda kod lekara i tamo se lečite – ali istovremeno imajte svest o tome da se još uvek istražuje i da ono što oni uče danas sutra može biti drugačije. Nema ničega svemoćnog ni u ordinaciji, ali ni u vašoj šerpi (ili blenderu).
  • Nova “ne-mainstream” znanja i prakse su OK ako su logične, jasne, ne koštaju vas puno, ne treba vam poseban dobavljač – a u startu osetite da se zahvaljujući tome bolje osećate ili vam prija. Da li će to biti manje šećera, više kurkume i kuvanog paradajza, ili samo neka metoda dnevne relaksacije uz čaj od lavande – odlučite sami.

Jer ako ona Hipokratova “neka hrana bude tvoj lek” po nekima više ne važi – stara dobra “bolje sprečiti, nego lečiti” ostaje nedodirljiva 🙂

lečenje hranom

6 Komentara

  • Kako su tekstovi tipa; Slanina i mast izazivaju rak, ili pak ovaj o kojem pišeš, da hrana nije lek, nekako postali, čudno, ali u poslednje vreme vrlo rasprostranjeni i kod nas, ali i diljem sveta, to ipak, sve više verujem da je ovo još jedan od delovanja gospode iz senke, da smanje broj svetske populacije na njima zadovoljavajući broj, ili da, ako ništa drugo, bar iste usmere da blinkerisano idu kroz život. Dobro je da pišeš o ovim stvarima koje mnogima promaknu jer im se učini nevažnim.

    • Treba procitati knjigu Antikancer, novi nacin zivota (Antikancer a new way of life) autora Dr David Servan-Schreiber u izdanju Lagune kod nas, koji je i sam oboleo od kancera i lecio se zvanicnom medicinom ali i promenom ishrane. Lepo pise sta treba jesti a sta ne. Organsko crveno meso se nalazi na listi dozvoljenih namirnica. Pravila ishrane su veoma slicna LCHF. Ukoliko imate mogucnosti, nabavite knjigu i procitajte je, pa sirite dalje.

  • Toplo preporucujem ciklus emisija koje mozete pronaci na jutjubu-The truth about cancer – gde mozete saznati kako se u Estoniji koristi Rigvir metod u drzavnim ustanovama za lecenje raka, ili Gerson terapija u Meksiku i Madjarskoj , kako se koriste etericna ulja , ulje konoplje i brojne druge metode za uspesno lecenje . Moderna medicina nije izlecila nijednu bolest vec se sve svodi na ublazavanje simptoma i odrzavanje bolesti . Dovoljno je reci samo da je hemioterapija biznis koji vredi 100 milijardi dolara godisnje pa da bude jasno da je zvanicna medicina okrenuta manje izlecenju i dobrobiti pacijenta a vise njegovom visocanstvu -profitu…

  • Prevencija i lecenje nisu isto. Zdrav stil zivota i umerena/zdrava ishrana nikome nisu na odmet, ali na zalost nisu garancija da neko nece dobiti rak ili neku hronicnu bolest. Jako je opasno tvridit da je hrana lek, i postoji dosta dokumentovanih smrtnih slucajeva ljudi koji su u to poverovali i platili jos i debele pare. Da, konvencionalna medicina nema na sve odgovor, postoje stvari koje je jako tesko ili nemoguce izleciti, jer ljudsko telo i bolesti nsiu tako jednostavni, pa da samo 15 kilgorama cedjene srgarepe nas deli od savrsneog zdravlja i uklanjanja tumora.

    • Postoji nešto što se lako radi. NPR. za samo par nedelja može da se utvrdi da li neka namirnica izaziva lošu regulaciju šećera u krvi, rast trigilicerida ili insulinsku rezistenciju. Istraživanje ne bi bilo skupo i izvodljivo je. Ako neko to želi to da radi i plati.

      Neke druge stvari je već teško istražiti. Prema određenim stručnim autorima, potebno je oko 4-5 godina kontrolisanih istraživanja i ekperimenata da bi se istražio uticaj određenog faktora na recimo, rak ili autoimune bolesti – što je preskupo, nehumano i nemoguće.

      Kad pričamo o hrani i lečenju – uopšte ne kapiram zašto baš nikada ne pričamo o voim (dokazivim) prvim slučajevima (inslulinska rezistencija, grip, prehlada, migrene, PMS, stres) ….. već uvek pričamo samo o raku?

      Jeste zlo današnjice, ali nije jedino zlo – da bi uvek razgovor otišao na tu temu.

Leave a Reply