Pročitala sam negde da Amerikanci u toj meri više jedu belo meso, da u njihovim fabrikama seku pile na pola – pa deo s nogama izvoze u Rusiju i Kinu, jer tamo više koriste crveno pileće meso.
Ima smisla, jer se u Americi jedu enormne količine unapred pripremljene industrijske hrane, pa zbog jednostavnosti, industriji jeste lakše da obrađuje belo meso. Što se kuvara kod kuće tiče, oni odavno žive u iluziji da je belo meso lakše pripremiti.
Brzina pripreme crvenog i belog mesa
Prava istina je da je pileću nogu lako otkoštati svojeručnom metodom i ja to znam da radim. Mada je uvek prisutno ono moje uobičajeno: neću, a i mrzi me 🙂 Kad nešto ne moram da radim – ja to jednostavno ne radim.
Svuda mogu da nađem već otkoštan karabatak bez koske Perutnina Ptuj. Oni to rade bolje i preciznije od mene, pa tako eliminišem suvišne kuhinjske aktivnosti. Kad otkoštani karabatak stavim između 2 kese i lupim 3 puta širom oklagijom, bude izgrilovan na tiganju isto onoliko brzo kao i belo meso.
Radim ovo non-stop, jer nije tajna da više volim crveno pileće meso – pa odlično znam koliko mi malo vremena treba da ga ovako pripremim.
Nutritivne vrednosti crvene i bele piletine
Što se tiče onoga da je belo meso zdravije, hajde da pogledamo tabelu i utvrdimo kako stvarno stoje stvari. Istražujemo samo situaciju ako oba jedemo bez kože. A posle ćemo videti da li je koža problem…
Primetićete ovde samo nekoliko stavki gde postoji značajnija razlika, mada bih rekla da je stvarno značajna samo kod B3, vitamina A i vitamina K. Folnu kiselinu i vitamin C obično tražimo u nekim drugim namirnicama – pa piletina nije značajan izvor. O tome ste mogli da čitate u mom prethodnom tekstu 🙂
Ono što će većinu iznenaditi su kalorije. Razlika je beznačajna!
Jedno ima više masti, drugo ima više proteina, pa su na kraju tu negde. Eto vam svih onih dijeta u kojima se jede samo belo meso, jer zaboga – bilo šta drugo će vas ugojiti! Očito da za tim nije bilo nikave potrebe i da ste sve vreme najopuštenije mogli da mršavite i sa karabatacima bez kože!
Kada se sve ovo lepo sabere i oduzme, imate 2 dobra izbora, pa je manje/više nebitno koji će biti vaš favorit. Moj savet je isti kao i uvek: šarajte malo 🙂
Da li je pileća koža problem?
Da, svakako da pileća koža dodaje kalorije. Što može biti OK, a i ne mora:
- Ako je neko na dijeti s manje ugljenih hidrata, biće mu potrebne masnoće da nadoknadi kalorije, koje zafale zbog smanjenja ugljenih hidrata. Može da se jede koža, ili može da se skine – pa jede zamašćenija salata/povrće. Ali su masnoće sigurno potrebne.
- Ali ako neko ima dijetu gde balansira masti i ugljene hidrate – svakako će mnogo lakše kontrolisati ishranu, ako se koža izbaci.
Sama po sebi koža je super! Sprečava meso od sušenja tokom termičke obrade, jako je ukusna – a sastav masnoća je dobar. Jednom davno sam vas pitala: “kako je moja baba bila zdrava, a nije imala maslinovo ulje?”
Ako se oko nečega nutricionisti širom sveta slažu, pa kom god pravcu i smeru pripadali, slažu se da su mononezasićene masne kiseline (dominantne u maslinovom ulju) jako zdrave. A naši preci su koristili pileću i svinjsku mast koja je puna mononezasićenih masnih kisleina 🙂
Pileća masti ima 36% mononezasićenih, 30% polinezasićenih masnih kiselina i samo 34% zasićenih. Dakle, daleko bilo da je pileća koža loša. Ona je samo nešto s čim se lako manipuliše, kako bi se uklopila u neke dijet-ciljeve (ko ih uopšte ima).
Jedino zlo kada je piletina u pitanju je…
Pohovanje u dubokom ulju i prženje u dubokom ulju. Naravno. Ovde vam uopšte nije bitno da li ste “duboko pržili” belo meso, ili ste to radili s crvenim. Naravno, najgore je kada se ovo radi s rafinisanim uljem ili još gore, margarinom.
Postoji neka korejska TV serija “My Love From Another Star” – priča o 400 godina starom vanzemaljcu koji je zaljubljuje u Zemljanku. Imali su slučajeve “hard core” fanova u Kini koji su zaglavili u bolnici, nakon što su jeli nenormalne količine pržene piletine & piva, jer je to omiljena hrana glavne junakinje.
Ispričala sam vam ovu priču, jer je to moj pokušaj da vas uplašim od pržene piletine i budem sigurna da ćete je od sada pripremati na neki finiji način 😀 Ako nisam uspela, pokušaću drugačije. Napravićemo nešto što liči na “bečke šnicle”, ali iz rerne. Možda vas motivišem da svoju omiljenu nezdravu verziju piletine zamenite zdravijom?
Bečke šnicle iz rerne od pilećih karabataka
Prava “bečka” bi trebalo da se prži u masti uz dodavanje maslaca – a za luksuzne vezije, samo u maslacu 😉 Ni malo nalik fast food varijantama – jer se ne koristi friteza, već veliki tiganj u kome masnoće ima 3 puta više nego što je debela šnicla.
Još neke tajne “prave bečke” ću vam odati u samom receptu. Mada sam već “zgrešila” što ne pržim u masnoći koja je bar 3 puta deblja od debljine šnicle – a i zato što ne koristim najfiniji deo telećeg buta, jer se u pravoj bečkoj koristi isključivo teletina.
Sastojci:
- 1 pakovanje pilećih karabatake bez kože i kostiju Perutnina Ptuj (480 g)
- so
- 2 jajeta
- brašno
- prezle
- 5 punih kašičica svinjske masti ili maslaca
Priprema:
Uključite rernu na 200 stepeni da se dobro ugreje. U Perutnina Ptuj pakovanju obično ima 5 otkoštanih karabataka. Svaki stavite između dve kese ili komada providne folije i izlupajte. Ne tanjite šnicle previše – iz iskustva znam da to nije dobra ideja. Dovoljno je da budu stanjene ravnomerno i ne budu predebele. Posolite ih s obe strane.
Umutite blago posoljena jaja, ali ne penasto, već taman toliko da se žumance i belance tek sjedine (savet pokupljen iz emisija bečkih kuvara). Brašno sipajte u jedan plitak i širok tanjir. Prezle u drugi. Za prave bečke šnicle se ručno rendaju osušene zemičke, ali nećemo preterivati – i kupovne prezle su OK 🙂 Svaku šniclu prvo dobro obložite brašnom i malo utapkajte, kako nigde ne bi ostala nepokrivena. Provucite je kroz umućena jaja, a zatim kroz prezle.
Za razliku od valjanja u brašno, prezle ne pritiskajte (previše). Bolje je da imate manje prezli u tanjiru, pa da još sipate preko šnicli (ne štedi se na prezlama). Tako ih ravnomerno obložite i poređajte na pleh prekriven papirom za pečenje. Ja ispod papira za pečenje obično stavim i foliju, da posle ne bih ribala pleh.
Na svaku šniclu spusitite i jednu punu kašičicu masti ili maslaca. Ubacite u rernu i smanjite temperaturu na 180 stepeni. Pecite 15 minuta – pa izvadite pleh, pažlivo okrenite šnicle i pecite ih još 10 minuta. Zatim možete ili da ih izvadite još jednom, ponovo okrenete i dopečete još 5 minuta – ili da ih takođe okrenete, poređate na žicu i tako dopečete. Prohladite par minuta i poređajte na salvete da upiju višak masti, pa poslužite.
Kao što vidite na fotkama, poh od prezli na oko izgleda tako da ne biste ni mogli da pretpostavite da “pileće bečke” nisu pržene u dubokom ulju 🙂 Imajte u vidu da površina postaje krckava tek kada se malo prohlade i rakla bih da je to jedina razlika u odnosu na duboko ulje. Što se mesa tiče, ono je perfektno sočno i 30 minuta na pomenutoj temperaturi u rerni je sasvim dovoljno da se lepo ispeku, a da ne spalimo mast/maslac.
Dodala bih da je ovo verovatno jedino jelo na svetu kod koga mi je so jedan jedini, a opet dovoljan začin. Zapravo, samo to i pržena jaja 🙂
U saradnji sa “Perutnina Ptuj”
