Ne vidim poentu da se porodica upropašćava margarinom i prekomernim količinama šećera. To uopšte nije znak pažnje. Obično na kraju lekovi za saniranje posledica koštaju monogo više od tog maslaca.

Slatkiši bi trebalo da se konzumiraju što manje i tretiraju kao povremena zanimacija. S nutricionističkog stanovišta gledano: voće i suvo voće uz malo orašastih plodova su sasvim dovoljni.
Torte i kolači? Da. Povremeno. U što manjim količinama. Domaći ili kao domaći. Izuzetnog kvaliteta, jer je šećer već samo po sebi problem (o zlu od margarina da ne pričamo).

Naravno da će svako u svojoj kući da radi šta god želi – ali hajde da razlikujemo “nobles momente” od brige za sebe i ukućane. Priroda nigde nije natrpala masti i šećere zajedno. To su uradili ljudi i napravili potpuni haos. Zato je skidanje s margarina MORANJE, a skidanje ili limitiranje šećera najpametnija stvar koju čovek može da uradi za sebe.

Zato da – torte treba da budu kvalitetna umetnost, koja služi samo za specijalne prilike.

I ovo nije problem novca, nego “midseta”. Neki ljudi bi radili isto i da imaju 100 puta više novca. I s milionima na računu bi mislili da su slatkiši neophodni svakog dana i vodili se onim “daj šta daš, samo da ih ima”.

Nikoga nije briga da li ti “odobravaš” to što nekome određene namrinice smetaju.
A ti u svoje jelo možeš da ubaciš šta hoćeš – jer ni za to nikoga nije briga.